Amerikanci žele Lutriju bez tendera

Poznatoj kompaniji su, prema pisanju Novosti, srpski zvaničnici preneli da "Lutrija“ po zakonu, kao javno dobro, ne može da bude privatizovana, a da menadžerski ugovor, za koji je "Dži-tek“ zaintereovan, može da se sklopi samo posle javnog poziva. Na njemu bi i ostale zainteresovane domaće i strane kompanije mogle da se nadmeću.

Ta informacija nije oduševila Amerikance, koji još od sredine osamdesetih pokušavaju da uđu u srpsku "Lutriju“ na mala vrata. Ovoga puta, međutim, za konkurenta imaju - Vojsku Srbije. Tačnije, Vojnotehnički institut.

Zakon o igrama na sreću, naime, predviđa postojanje tri nacionalne laboratorije - za sertifikaciju i licenciranje poker aparata, za licenciranje onlajn igara na sreću i za elektronski nadzor igara na sreću, što je ključno. Na osnovu sporazuma o vojnotehničkoj saradnji, potpisanog sa Ministarstvom finansija početkom godine, Vojska, odnosno VTI, dobila je mogućnost da licencira poker aparate i onlajn igre. Sklopljen je načelni dogovor i za elektronski nadzor, ali je posao zakočen. Upravo ovde su Amerikanci videli šansu.

Kada bi VTI dobio sve tri laboratorije, Vojska bi godišnje prihodovala oko 10 miliona evra i ove pare bi ostajale državi. Ako bi elektronski nadzor dobio "Dži-tek“, gro para bi otišao iz zemlje, a srpsko tržište igara na sreću zavisilo bi od njih. Kako tvrde izvori "Novosti“, oni žele da instaliraju video-lutrijske terminale i postave svoje softvere za loto, bingo... Tada bi svi ostali priređivači igara na sreću, uključujući i laboratorije VTI, morali da upodobe svoje sisteme sa njihovim softverom.

Monopol Amerikanaca bi olakšale i eventualne promene Zakona o igrama na sreću, koje guraju neki njihovi lobisti u državnom aparatu. Promene bi navodno obezbedile da "Lutrija“ kontroliše tržište igara na sreću, a upravljačka prava u "Lutriji“ imao bi "Dži-tek“!

Američka kompanija se i prošle godine oglasila pismom o namerama, obećavajući da će povećati prihode od lutrije. Oni, međutim, nisu bili zainteresovani da uzmu priređivanje igara u koncesiju na pet ili 10 godina, što naš zakon dozvoljava, niti su bili spremni da daju bilo kakve garancije. Želeli su samo da na osnovu menadžerskog ugovora uđu u upravljačke strukture "Lutrije“. To bi bio presedan, jer niko u Evropi osim Crne Gore, i Grčke koja je trećinu lutrije dala u koncesiju, nije prodao ovo javno dobro.

"Državna lutrija Srbije“ je, inače, lane napunila budžet Srbije se ukupno 25 miliona dolara na konto poreza i drugih dažbina.

Da se za pokušaj ulaska na mala vrata već pročulo pokazuje saopštenje Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS), koje upozorava da svi ugovori "Lutrije“, uključujući i one sa stranim operaterima, moraju da budu transparentni i u skladu sa zakonom. Podsećaju i da je sadašnje rukovodstvo "Lutrije“ uspelo da ostvari profit, pa ne vide razlog da se poslovanje olako prepusti bilo kome, jer bi efekat bilo samo izvlačenje novca.

"Najčešći zahtev potencijalnih stranih partnera je proširenje monopola "Lutrije“, sa lažnim obećanjima da će se tako suzbiti crno tržište i povećati prihodi države. Pritom, obećavaju se nemogući novčani iznosi, nezamislivi svakom zdravom razumu. Logika stranih kompanije jeste da se po svaku cenu uspostavi početni odnos sa državom, a zatim da celokupno tržište pod monopolskim uslovima promeni strukturu i zakonskim odredbama iz ruku domaćih priređivača pređe u ruke stranog", tvrde u UPIS.