Povratak na marku ne bi doneo dobro

Istraživanje Instituta Prognoz urađenom po narudžbini Fondacije Bertelsman ukazuje da je Nemačka imala i ima ogromne koristi od zajedničke evropske valute, te da bi, da evra nije bilo, nemački privredni rast proteklih godina bio za po pola procenta godišnje manji. To smanjenje značilo bi i 200.000 radnih mesta manje godišnje.

Autori studije pod nazivom "Prednosti koje Nemačka ima od monetarne unije" ističu da je članstvo u evro-zoni nemačku privredu zaštitilo od promenljivih deviznih kurseva i snizilo spoljnotrgovinske troškove.

Od 2013. do 2025. će nemački bruto društveni proizvod zahvaljujući evru biti uvećan za 1.200 milijardi evra. Zajednička valuta će se isplatiti i građanima koji će u istom periodu, takođe zahvaljujući povoljnim okolnostima koje stvara evro, zarađivati u proseku po 1.100 evra godišnje više.

Prednosti evra ostaju, smatraju autori studije, čak i ukoliko se dogodi da narednih godina Nemačka bude morala da otpiše potraživanja prema Grčkoj, Italiji, Portugaliji i Španiji.

Model koji su razradili stručnjaci Instituta Prognoz polazi od pretpostavke da bi moglo da se dogodi i da Nemačka mora da otpiše svakoj zemlji po oko 60 odsto potraživanja. U tom slučaju bi veće državno zaduženje doduše usporilo privredni rast u Nemačkoj, ali bi negativne posledice ostale u okviru izdržljivog.

Pri tome autori studije ističu da je reč samo o proračunima razrađenim na osnovu modela i da bi, ako bi Nemačka zaista napustila evro-zonu, scenario bio mnogo gori. U tom slučaju došlo bi najverovatnije do sloma evro-zone i svetske ekonomske krize.

Šef Fondacije Bertelsman Art de Ges (Aart de Geus) je povodom objavljivanja studije ocenio i da bi se Evropska unije bez evra "i politički raspala i zaostala u međunarodnoj konkurenciji". Dodao je da sadašnja "monetarna unija treba dalje da se gradi kao ekonomska, socijalna i politička unija" da bi se obezbedili "rast, blagostanje i zaposlenost u čitavoj Evropi".

Studija Bertelsmana i Prognoz Instituta objavljena je kratko posle osnivanja stranke Alternativa za Nemačku (AfD) sredinom meseca koja okuplja evro-skeptike uglavnom starije generacije, i koji, između ostalog, traže i povratak nemačke na staru valutu, marku.

Ispitivanja javnog mnjenja ovoj stranci, pet meseci pre saveznih parlamentarnih izbora, daju između dva i pet odsto glasova. Pet odsto iznosi u Nemačkoj i prag za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente.