Malo funkcionera prijavilo imovinu

Ipak, ona kaže da bi odziv trebalo da bude mnogo veći "imajući u vidu ukupan broj funkcionera za koje pretpostavljamo da podležu ovoj obavezi", apelujući na funkcionere da to "svi urade na vreme i ne čekaju poslednji rok - 31. januar".

Markovićeva je podsetila da je obaveza svih funkcionera da do 31. januara prijave svoju imovinu i prihode, kao i imovinu i prihode bračnih i vanbračnih drugova i maloletne dece.

Prijava imovine i prihoda se vrši na novom obrascu koji se nalazi na internet sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, rekla je ona podsetivši da je ta obaveza propisana zakonom o agenciji, koji je počeo da se primenjuje 1. januara.

Markovićeva je objasnila da se obrazac popunjava na samom kompjuteru, na internet sajtu, "i tek popunjen, odštampan, potpisuje ga i šalje nam ga ili poštom preporučeno, ili se donosi lično".

"Važno je da Agencija za borbu protiv korupcije primi izveštaje do 31. januara, odnosno za one koji se šalju preporučeno poštom to može da bude i nekoliko dana kasnije", naglasila je ona.

Direktorka Agencija za borbu protiv korupcije je podsetila i da su propisane stroge zakonske kazne za neispunjavanje ove obaveze. "Agencija ima pravo da podnese prekršajnu prijavu protiv funkcionera koji je prijavu podneo posle isteka roka od 31. januara", navela je ona dodajući da su kazne predviđene i ukoliko prijavljeni podaci nisu tačni.

Prema njenim rečima, ukoliko prijavljeni podaci nisu tačni, Agencija ima obavezu da pozove funkcionere kako bi se razjasnile nesaglasnosti. "Ukoliko se ne razjasne, onda Agencija ima pravo i da podnese krivičnu prijavu protiv funkcionera, u slučaju da utvrdi da se radi o lažnim podacima, odnosno ukoliko utvrdi da nije prijavljena sva imovina", precizirala je Markovićeva.

Ona je podsetila da je Zakon propisao kaznu zatvora od šest meseci do pet godina, kao i zabranu vršenja bilo kakve javne funkcije u periodu od deset godina, po pravosnažnosti osude.

"Zakon je propisao vrlo ozbiljne posledice za kršenje odredbi i očekujem da svi ozbiljno shvatimo ovu obavezu, koja ne predstavlja povredu prava privatnosti funkcionera, već demokratsku tekovinu savremenih država", rekla je Markovićeva.

Građani imaju pravo da ostvaruju kontrolu nad nosiocima javnih funkcija, do mere do koje se ne krši njihovo pravo privatnosti, što je u zakonu u potpunosti ispoštovano, istakla je ona.