PKS: Moguć manjak pšenice u 2008.

Zbog toga što je ove godine zasejano manje pšenice nego prošle godine postoji bojazan da će u 2008. godini proizvodnja pasti za 40 odsto i Srbija postati uvoznik pšenice, procenila je Privredna komora Srbije (PKS).

Potpredsednik PKS Stojan Jevtić kazao je da je zasejano 470.000 hektara pšenice i da će biti proizvedeno 1,1 milion tona ukoliko se ne preduzmu dobre agrotehničke mere. Prema ranijim procenama PKS za ishranu stanovništva potrebno je 1,3 miliona tona.

U 2007. godini proizvedeno je 1,86 miliona tona, jedan odsto manje nego prethodne godine, pokazuju podaci PKS.

Vrednost ukupne poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini je pala za 8,11 odsto, a pad je beležen i prethodne tri godine - u 2006. za 0,2 procenta a u 2005. godini za 4,9 odsto, kazao je Jevtić. Stručnjaci PKS ukazuju da bi takav trend mogao ugroziti robne fondove i izvoz.

Saradnik Naučno-istraživačkog centra PKS Vojislav Stanković upozorio je da ovogodišnji pad proizvodnje premašuje jednu trećinu ukoliko se isključi efekat apresijasije dinara i vrednost izrazi u žitnim jedinicama.

Uprkos padu proizvodnje Srbija će ove godine zabeležiti rekordan izvoz agrara u vrednosti od 1,7 milijardi dolara, sa suficitom od 600 miliona dolara, kazao je Stanković.

Prema njegovim rečima, Svetska banka za ovu godinu procenjuje rast cena hrane u svetu za 15 odsto i to delimično objašnjava dobre izvozne rezultate.

U prvih 10 meseci Srbija je izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti 1,365 milijardi dolara i uz uvoz od 855 miliona ostvarila suficit od 520 miliona dolara u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednim proizvodima.

Prema rečima potpredsednika PKS, pad proizvodnje može se ublažiti dobrim agrotehničkim merama, pre svega dobrim đubrenjem u februaru, kao i sejanjem jare pšenice ukoliko poljoprivredni instituti imaju zalihe.

Država treba da promeni agrarnu politiku i da podsticajnim merama obuhvati veći broj gazdinstava, a za razvoj proizvodnje potrebno je i podstaći udruživanje u zadruge i povećati produktivnost, koja je osetno niža nego u većini evropskih zemalja, ukazao je on.

Ukoliko bi se to ostvarilo Srbija bi do 2010. mogla da poveća izvoz na dve milijarde dolara, do 2020. na pet do šest milijardi a do 2030. godine na devet ili deset milijardi dolara, kazao je Jevtić.