Moskovski sajam Nafta i gas od 23. juna

Mioge uvek okuplja veliki broj učesnika, ali ove godine njihov broj prelazi hiljadu. Oni će u Moskvi predstaviti više od 40 zemalja. Tokom ove manifestacije održaće se i XII Ruski kongres nafte i gasa, kao i okrugli sto na temu „Kako postati dobavljač kompanije za proizvodnju nafte i gasa“, što je od izuzetne važnosti za mala i srednja preduzeća, koja, zbog malih sredstava kojima raspolažu, teško mogu samostalno da se probiju na globalno tržište.

„Međunarodni sajam Nafta i gas i Ruski kongres nafte i gasa svake godine predstavljaju poslovnim krugovima i stručnjacima iz ovog sektora najbolja dostignuća u oblasti naučnog razvoja i uvođenja naprednih tehnologija u proces proizvodnje, prerade, transporta i skladištenja nafte i gasa, racionalnog korišćenja rudnih rezervi, industrijske bezbednosti i zaštte životne sredine. Trenutna ekonomska situacija izazvana uvođenjem sankcija ruskom energetskom sektoru od strane niza zemalja, kao i devalvacijom rublje, stvorila je mogućnosti za domaće dobavljače tehnologija i opreme da povećaju svoj udeo na tržištu,” rekao je pozdravljajući učesnike i goste sajma zamenik ministra energetike Ruske Federacije Kiril Molodcov.

Naravno, u ovom sektoru ne ide sve tako glatko. Po rečima šefa uprave za ekonomiju sektora energetike (TЭK) Analitičkog centra (AC) pri Vladi RF Viktorije Gimadi, u naftnom kompleksu su uočena tri ključna problema. To je visok procenat naftnih derivata sa niskim stepenom prerade, koji se u Rusiji proizvode u zastarelim rafinerijama i pretežno izvoze na dalju preradu u evropskim rafinerijama. Drugi problem je smanjenje proizvodnje nafte u tradicionalnim oblastima Zapadnog Sibira, potreba za aktiviranjem „teško dostupnih rezervi” i novih nalaziša Istočnog Sibira, Dalekog Istoka i kontinentalnog priobalnog pojasa (uključujući arktički), koji se odlikuju složenijim uslovima proizvodnje i transporta, kao i povećanjem koeficijenta izvlačenja nafte na postojećim poljima. I na kraju, niska potražnja za naftom i derivatima koja se očekuje na tradicionalnim za Rusiju tržištima (unutrašnje tržište i tržište evropskih zemalja) i potreba za prelazak na perspektivnija tržišta azijsko-pacifičkog regiona.

„Prema tome, naš sektor se suočava sa izazovima vezanim za poboljšanje kvaliteta prerade nafte (primenom poreskoh mera od strane države, koje će direktno doprineti modernizaciji rafinerija od strane kompanija), smanjenje troškova na novim nalazištima (uključujući i poreske olakšice) i pronalaženje novih tržišta i razvoj istočnog pravca kada su proizvodnja i izvoz nafte i derivata u pitanju,” izjavila je Viktorija Gimadi za Rusku gazetu.

Kada je reč o gasnom kompleksu ključni problem je smanjenje potražnje za prirodnim gasom na stranim tržištima (kao što su, na primer, Italija i Ukrajina), a ni na domaćem tržištu se, po rečima, Gimadijeve, ne očekuje snažni rast potrošnje gasa. Pri tom, veliki izazov predstavljaju veliki invetiscioni projekti (kapaciteti za proizvodnju TNG, novi gasovodi i nalazišta), čija realizacija će zahtevati značajne investicije. Ali - avaj! – rešenje ovih problema je delimično ograničeno postojanjem finansijskih i tehnoloških sankcija: za projekte ovakve vrste naftnim i gasnim kompanijama su potrebna značajna sredstva i, u nekim slučajevima, - strane tehnologije.

I, naravno, energetski sektor n e može da izbegne strukturne reforme.

„Neophodno je da naftna industrija definitivno izabere poreski sistem u budućnosti. To može biti očuvanje NDPI (rudne rente) i povremena primena „poreskih manevara” ili prelazak na neki drugi poreski sistem, na primer, oporezivanje finansijskih rezultata. Svaki od ovih sistema ima svoje prednosti i mane. Na primer, NDPI-jem je lakše upravljati ako se izuzme izuzetno dugačak spisak olakšica, NFR (oporezivanje finansijskih rezultata) je efikasnije kada je potrebno uzeti u obzir obim troškova na različitim nalazištima i ne zahteva stvaranje razvijenog sistema olakšica i izuzeća od baznog sistema oporezivanja. Stabilan poreski sistem bi obezbedio podsticaje koji bi omogućili kretanje naftnog sektora po planiranoj putanji, ali bi principi funkcionisanja ove industrije ostali nepromenjeni", - ispričao je šef uprave za strateške studije u energetici AC Aleksandar Kurdin.

Prema njegovim rečima, u sektoru gasa je reč o mnogo ozbiljnijim strukturalnim promenama: potrebno je odabrati sistem tržišta koji će se primenjivati u budućnosti. Za sada između učesnika na tržištu i regulatora ne postoji jedinstven, konzistentan stav o tom budućem modelu.

„Kao prvo, ovo je povezano sa izborom sistema formiranja cene – da li sačuvati regulisane cene gasa ili, pak, preći na njihovo slobodno formiranje, a regulacijom obuhvatiti samo tarife za transport gasa magistralnim gasovodima. Drugo, na dnevnom redu su i pitanja ogranizacije i cene pristupa svih učesnika na tržištu sistemu gasovoda a, takođe, i izvoznim kanalima prodaje. Sadašnji sistem je predmet mnogih kritika od strane stručnjaka iz ove oblasti,” naglasio je Kurdin.

Još jedan izazov za energetski sektor je realizacija programa zamene uvoza. Potrebno je naglasiti, rekli su za Rusku gazetu stručnjaci AC-a, da se ne očekuje potpuna zamena strane opreme ili proizvoda domaćim, pa se može reći da su zacrtani ciljevi dostižni.

„Za pojedine pravce, sa tehnološke tačke gledišta, teško da se može računati na nezavisnost od stranih partnera: govorimo o razvoju „teško dostupnih rezervi” o bezbednom osvajanju priobalnog pojasa, kao i o pojedinim aspektima prerade nafte,” kaže Aleksandar Kurdin zaključujući da je „u praksi važnija realizacija programa implementacije novih kapaciteta za proizvodnju opreme, orijentisanih ne samo na domaće tržište, već i na izvoz, kako bi se obezbedila konkurentnost proizvoda, a proizvođačima omogućilo da postanu važni igrači na međunarodnom tržištu i na taj način smanjio rizik od težih sankcija.”