Chery Tengo 1.6 Standard Sedan

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Borba za prihvatanje na automobilskom tržištu podseća me na neke stare epizode „Opstanka“ u kojoj pridošlica krdu bizona mora prvo da se dokaže direktim sudarom sa glavnim bizonom, i da ostane na nogama, pre nego što ga ekipa primi u grupu. Neka vrsta životinjskog NCAP kreš testa.

Dužina: 4.352 mm; Širina: 1.794 mm; Visina: 1.464 mm; Meðuosovinsko rastojanje: 2.550 mm

U tom stilu, mediji su pre nekoliko godina detaljno izveštavali kinesku propast na kreš testu što je stvorilo katastrofalnu sliku u javnosti. Ljudi i danas šalju linkove ka tim snimcima.

Kinezi od tada rade deset puta napornije, što njima realno nije problem, kako bi napravili kvalitetniji proizvod i učinili da te slike nestanu iz naših glava. Ipak, to nije sve jer PR timovi moraju da rade na kreiranju prve asocijacije prilikom pomena kineske robe koja u ovom trenutku nije asocijacija na vrhunski kvalitet. Moraju da pronađu način da poželite njihov auto, ali ne zato što je jeftin.

Drugi kineski auto koji sam u životu vozio je Chery Tengo Sedan sa paketom opreme „Standard“. Cena mu je 10 490 evra, znači nije baš jeftin, a rezultati kreš testova veoma su pozitivni.



Konkurencija u Tengovoj klasi je blago rečeno krvoločna: Hyundai i30 za 10 790, Kia Cee’d za 10 490. Dok ne stignu nove generacije modela, u ponudi su Citroen C4 za 10 880 i Ford Focus za 10 990 evra.

Tu su Renault Megane, Volkswagen Golf, Toyota Auris, Honda Civic, Peugeot 308... ali oni su, ipak, viša liga.

Zapremina motora: 1597 kubika; Snaga motora KS/kW: 120/88; Maksimalni obrtni moment: 147nm/4500 obrtaja u min; EURO IV

Klasičan oblik Tenga odgovara onome na šta se oko već naviklo. Nema radikalnih ili ekstravagantnih detalja, poreklom sa istoka, kakve možemo videti recimo na novim Ladama. Dizajneri su se bavili detaljima i naglašavali ih raznim ispupčenjima, oblinama na limu i sklapali ih u prijatne celine.

Prvo što sam na Tengu primetio jeste ogromna maska hladnjaka koja je prepolovljena prednjim branikom. Farovi su takođe veliki i imaju tzv. duplu optiku. Poziciono svetlo dizajnirano je tako da osvetljava samo donju ivicu fara.

Linije koje nastaju u donjem delu maske hladnjaka prenose se preko haube i spajaju se sa donjom ivicom vetrobrana.

Iako se na gornjem delu vetrobrana nalazi zatamnjeni deo stakla i kutijica sa unutrašnje strane u kojoj se obično nalazi senzor za svetla i kišu, ona je ipak prazna. Skupljem modelu „Luxury“ taj sistem je instaliran i funkcionalan. Luxury košta 12 490 evra.

Oblik retrovizora dobro je konstruisan, pa zahvaljujući svojoj visini pomažu prilikom parkiranja jer u njima možete videti i ivičnjak bez pomeranja iz pozicije za vožnju. Iako kućište retrovizora na prvi pogled izgleda kao da u sebi sadrži pokazivač pravca, on je smešten u lajsnu na donjoj polovini pripadajućih vrata.

Rešenje zadnjih vrata sa skrivenom bravom i zadnjeg krila sa naglašenim ispupčenjem na limu preuzeto je sa legendarne Alfe 156. Stakla na bočnim vratima smanjuju otpor vazduhu jer se, po proverenom Audijevom sistemu, kreću po samoj spoljnjoj ivici rama.

Poklopac prtljažnika takođe je bio na tretmanu kod dizajnera, pa ima i mali spojler. Prtljažnik se spolja otvara samo pomoću ključa, a iznutra možete to izvesti pritiskom na dugme. Bočne ivice prtljažnika nisu ravne a na nivou – 1 nalazi se rezervni točak u punoj veličini sa aluminijumskom felnom.

Zadnja sedišta mogu se oboriti ali pre toga je potrebno skinuti zadnje naslone za glavu kako ne bi udarili u prednja sedišta.

Kada sam pogledao enterijer spolja, učinio se veoma prostranim i prijatnim. Vrata se na Tengu otvaraju kao na Toyotama, veoma lako i tiho. Isto tako se i zatvaraju.

Vlasnici novih kola uživaju neko vreme u takozvanom mirisu novog auta koji je prijatan i podseća na uspeh. Tengo, kao i Ego pre njega, ima specifičan miris koji podseća na kinesku robu.

Unutrašnjost je lepo dizajnirana, jednostavna i pregledna. Dizajneri su zamislili da čitava konzola bude jedna vizuelna celina sa bočnim vratima. Paneli vrata blago se približavaju u svom prednjem delu tabli a ventilacioni otvori na njoj uokvireni su istim materijalom i istom bojom kao i površina oko brave za otvaranje vrata.

Problem je što u praksi postoji 5 milimetara razmaka između ove dve celine.

Kada sam se smestio na masivno vozačko sedište iznenadio sam se tvrdoćom čitavog sistema.

Visok sam preko 195cm pa ću vam dočarati kako stvari izgledaju iz moje perspektive. Ako ste znatno niži, u ovom slučaju, blago vama.

Sedište je veoma visoko postavljeno i u paketu „Standard“ nema mogućnost podešavanja po visini. Zbog toga sam se osećao kao da vozim sa kačketom na glavi. Gornja ivica vetrobrana previše nisko se završava, a linije bočnih stakala spuštaju se do visine obrva i zajedno sprečavaju dobru preglednost.

Klizač za podešavanje visine pojasa u B stubu ima graničnik do kojeg se može podići tako da mi pojas tokom vožnje nije prelazio preko ramena već preko mesta na kojem vam obično ubrizgavaju vakcine.

U opremu spada i ostava za naoèare

Unutrašnji retrovizor montiran je na praznu kutijicu za senzor kiše, pa svojom niskom pozicijom samo pogoršava preglednost jer iz moje perpsektive zaklanja čitavu saobraćajnu traku prilikom skretanja u desno.

Na nekim automobilima retrovizor je za vetrobran zakačen sa dva zgloba pa visoki mogu da podignu retrovizor prema krovu i na taj način prošire poglede, ali na Tengu to nije moguće.

Relativno mali instrumenti i brojevi na njima

A stubovi su masivni i služe da vam stave do znanja da je reč o bezbednom autu. Površina na upravljaču za aktiviranje sirene je toliko osetljiva da ćete je aktivirati kijanjem.

Osim standardnih instrumenata, na tabli se nalaze i upozorenje za nevezane pojaseve kao i displej putnog računara. Svaki put kada ubacite u rikverc, na displeju putnog računara pojavljuje se podatak o udaljenosti prepreke od vašeg zadnjeg dela. Na 30ak cm sa displeja vam stiže savet da se zaustavite.

Od dna vetrobrana prema centralnoj konzoli slivaju se dve linije koje kasnije formiraju konzolin oblik. I ovo lepo izgleda.

Na vrhu centralne konzole nalazi se jedno ispupčenje koje kod ovog paketa opreme ne služi ničemu. Kod skupljeg, tu se nalazi mali displej, ali kod „Standarda“ ništa. Ko god je seo u auto pitao me je čemu služi to? Mislim da je na ovom izloženom delu table plastika najlošijeg kvaliteta na čitavom autu.

Pod velikim poklopcem skrivena je ostava za dokumenta ili neke slične papire.

Ponuda opreme jedan je od aduta Cheryja. U nju spada i audio uređaj koji reprodukuje MP3 fajlove a na njega možete prikačiti i USB memoriju ali kvalitet zvuka koji stiže do vaših receptora nije za pohvalu.

Dok pogled spuštamo prema dnu centralne konzole, naići ćemo na komande za grejače sedišta i otvaranje poklopca prtljažnika. Ispod njih su uobičajene komande klima uređaja. Sve ove komande su velike i veoma lake za korišćenje čak i ako nosite zimske rukavice a svi uređaji spadaju u standardnu opremu.

Postoji još jedna kaseta koja se izvlači iz centralne konzole. Iako je prilično široka i dugačka, veoma je plitka, pa pretpostavljam da je predviđena za arhiviranje još papira ili dokumenata.

Upaljaè, ostave za sitnice i dodatni izvor struje i veliki šraf pored njega

Velika kaseta ispred suvozača ima dva nivoa i osvetljena je.

Centralna konzola proteže se između prednjih sedišta i završava se držačima za čaše namenjenim putnicima na zadnjoj klupi.

U Tenga se komotno mogu smestiti 4 osobe. Na zadnjoj klupi ima dovoljno prostora i oko glave i oko ramena putnika. Skuplji model ima na spisku opreme i zavesu zadnjeg stakla koja će sprečiti zagrevanje potiljaka putnika tokom vrelih dana i pozitivno uticati na komfor.

Vožnja po gradu je nezahtevna. Kvačilo je odlično, mekano je, dugog je hoda i nežno prepušta snagu motoru. Zahvaljujući ovakvom kvačilu, motor vam se skoro nikada neće ugasiti prilikom polaska a „vagu“ na uzbrdici ćete odmah odmeriti.

Ručica menjača pruža izvesnu količinu otpora prilikom upotrebe, a prilikom putovanja iz brzine u brzinu deluje kao da koristite neki veliki prekidač.

Motor pod haubom je benzinac zapremine 1600 kubika i snage 120 konja. Kao i kod manjeg Ega, reč je o austrijskom motoru. To je ujedno i jedini motor u ponudi za ovaj model.

Za štedljivu vožnju po gradu, skalu obrtomera možete komotno držati do 2000 obrtaja. Motor će ostati tih dokle god se tako upotrebljava. Pogađanje rupa na kolovozu biće dobro izolovano od kabine. Kada stojite u velikoj koloni ili na semaforu, motor ostaje tih i ne stvara vibracije. Ne računajući ometanje unutrašnjeg retrovizora, i visoku poziciju sedenja, preglednost sa strane i pozadi prilično je dobra.

Prosečna potrošnja tokom vožnje po gradu bila je 10,4 litara na 100 km.

Kada izađete iz grada i ukoliko želite da Tengu malo „produvate dizne“ treba imati na umu da motor razvija maksimalni obrtni moment od 147 nm pri 4500 obrtaja i da će preticanja biti efikasna tek oko te vrednosti.

Kada pređete 4000 obrtaja zvuk motora se menja, bolji je odziv na gas a ubrzanje je očigledno. Kada pretičete kamion na magistralnom putu, u zavisnosti od brzine kretanja, nekada je neophodno prebaciti u drugi stepen prenosa.

Za jaka ubrzanja na autoputu potrebno je da prebacite u 4. stepen prenosa kako biste izvukli najbolje performanse iz motora. Tada stvarno dobro ubrzava ali i generiše veliku buku.

Uz auto sledi i klabl za povezivanje USB memorije. Taj kabl se kod veæine automobila ukljuèuje ili u nekoj kaseti ili na dnu centralne konzole. Kod Tenga je port pri vrhu konzole pa vam je kabl tokom upotrebe stalno pred oèima.

Posle dva sata neprestane vožnje, zbog nepovoljne pozicije za upravljačem počela su da me bole ramena i ruke. Duga vožnja nije mi prijala, pre svega, jer mi je upravljač stajao predaleko, a za razliku od „Luxury“ paketa ovaj nema opciju za podešavanje po dubini. Veoma tvrda sedišta nisu pomogla na putovanju.

Automobil je prilično tvrd po uzdužnoj osi pa tako kada se spuštate u Beograd iz pravca Bubanj potoka čini vam se kao da skakućete po putu. Kada se sa nekoliko putnika vozite po autoputu i menjate trake primetićete da po poprečnoj osi Tenga ne postoji ista vrsta tvrdoće pa ako naglo promenite pravac, iznenadno naginjanje karoserije može vas malo zabrinuti.

Kočnice su veoma efikasne i jake. Ipak, prilikom svakog zaustavljanja, smetalo mi je škripanje koje proizvode diskovi i pločice. Na servisu je ustanovljeno da je sve OK sa kočnicama, što nisam ni dovodio u pitanje, samo je frustrirajuća pojava posle 2600 kilometara.

Na otvorenom putu potrošnja goriva je u rasponu između 6 i 7 litara na 100 kilometara.

Chery je veoma brzo razvio servisnu mrežu po Srbiji i oni se nalaze u Beogradu (Vidikovac i Zemun), u Novom Sadu, u Čacku, Kraljevu, Nišu, Vršcu i Zrenjaninu.

Do kraja godine u njihovim servisima odvija se velikodušna akcija besplatne kontrole tehničke ispravnosti vašeg vozila, bez obzira na marku.

Ko ode na kontrolu, sigurno će mu biti ponuđena i test vožnja Cheryja po izboru što je, naravno, najbolji način za formiranje sopstvenog mišljenja o ovom autu.

Saznajte sve tehničke detalje Cheryja Tengo.

Pogledajte cenovnik svih Chery vozila.

Pročitajte prikaz Cheryja Ego.