Biković o NATO bombardovanju i detinjstvu: "Stalno smo se selili"

Miloš Biković ispričao je da su se on i njegova majka često selili, budući da je bilo teško naći stan za koji su mogli da priušte kiriju.

"Kad sam bio dete, majka i ja smo se selili od mesta do mesta, šest ili sedam puta, živeli u različitim iznajmljenim stanovima. Mama je pokušavala da iznajmi što jeftinije stanove, pa smo najčešće živeli na periferiji grada. Ponekad smo uspevali da nađemo nešto bliže njenom poslu (ona je radila u školi), ali je stanarina vremenom rasla, pa smo opet morali da tražimo nešto jeftinije", priča Biković.

Glumac kaže da su se smestili u sopstveni stan, koji im je dodelila država, tek kada je imao 15 godina.

"Ali dobro se sećam i dedine kuće, nalazi se na severoistoku Srbije, sada tamo živi moj ujak. Sećam se kako su tamo rasle maline, borovnice, kruške. Ti mirisi i dalje pokreću moja prva sećanja iz detinjstva. Najjači od njih je miris borove šume", rekao je glumac u intervjuu za rusko izdanje magazina "Hello".

Biković je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, nakon čega je na tom fakultetu i predavao, a sada je govorio o tome zbog čega je napustio posao na fakultetu.

"Kad sam otišao na snimanje u Rusiju, morao sam da napustim i univerzitet i pozorište (tada sam radio u dva pozorišta odjednom). Nemoguće je raditi oboje, morao sam nešto da žrtvujem. A sada sam se vratio na pozorišnu scenu, nedavno smo radili predstavu 'Baal' po Brehtu. Čini mi se da kada čovek igra u pozorištu, ima više šanse da nauči nešto novo nego na snimanju filma. Pozorište vam daje vremena za razmišljanje. Ne možete izaći u javnost sa polugotovim rešenjima. U filmu vas montaža može spasiti, ali u pozorištu to nije tako, pred gledaoce možete izaći samo kada ste spremni", rekao je glumac.

Miloš Biković u Rusiji je postigao jednako veliki uspeh kao i u Srbiji, a mnogi su iznenađeni time što ruski jezik govori tečno kao da mu je maternji.

"Učio sam ruski u školi i to znanje mi je dalo bazu, ali nemoguće je dobro naučiti jezik ako niste u odgovarajućem okruženju. Prvi put sam došao u Rusiju 2010. godine, bilo je to hodočasničko putovanje autobusom kroz manastire. Sa mojim starijim bratom vozili smo se iz Ukrajine kroz sever Rusije, do Valaama. Razumeo sam o čemu ljudi oko mene govore, ali sam loše govorio. A kad sam ponovo došao, da glumim kod Mihalkova, uplašio sam se čak i da otvorim usta. Ali postepeno sam počeo da pričam, i sada mi je sve lakše i lakše da govorim ruski, govorim ga gotovo kao srpski. I dalje postoji akcenat, ali radim na tome", iskren je Biković.

On se u pomenutom intervjuu osvrnuo i na film "Balkanska međa", u kojem je ostvario zapaženu ulogu, te na događaje u Jugoslaviji 1999. godine, koje ovaj film prati.

"Ta tema je bliska svim Srbima. Sećam se bombardovanja, sećam se kako smo se skrivali u skloništu. Sećam se odnosa među ljudima, uzajamne pomoći i solidarnosti, tada smo se oslanjali jedni na druge i bili mnogo bliži. Pre nego što mu preti gubitak života, čovek se oseća življe, sjajnije nego kada je sve u redu. Voleo bih da u Srbiji više nema rata. Decenijama smo redovno imali neku vrstu sukoba. Želeo bih da razvijamo naše demokratske i kulturne temelje bez prekida koji nastaju usled nereda, pobuna, revolucija i ratova", završio je glumac.