- Vesti -

Kako je jedna žena od Ničea "napravila" desničara?

Nemački filozof je okarakterisan kao pripadnik krajnje desnice, ali je on mrzeo antisemitizam. Proteran je jer je pogrešno protumačen, tvrdi njegov biograf

Izvor: Gardian, Nedeljnik
Podeli
Fridrih Niče / Foto: Getty
Fridrih Niče / Foto: Getty

Tako je govorio Niče

"Čovek ne teži sreći, samo Englez to radi."

"Posedovanje obično smanjuje posedovanje."

"Nikad ne verujte u misao koja vam se javlja u zatvorenom prostoru."

"Uplašen sam da će neki nekvalifikovani i nepodobni ljudi jednoga dana da se pozivaju na mene. No, to je problem sa svim učiteljima. U zavisnosti od vremena i trenutka oni za jedno društvo mogu biti katastrofa ili blagoslov."

Niče je poznat po izjavama "Bog je mrtav" i "Ne postoje činjenice samo interpretacije", a obrađivao je i temu morala, razvivši pojam "natčoveka". O njemu postoje tri mita: da je bio krajnji desničar, da je bio mizoginist i da mu je nedostajao smisao za humor.

Gardijan je priču o ta tri mita otpočeo analizom desničarskih uticaja na Ničeov život.

Odrastajući u Bizmarkovom rajhu, mrzeo je tri stvari: veliku državu, nacionalizam i antisemitizam.

"Nemačka, Nemačka iznad svega - to je kraj nemačke filozofije", rekao je Niče, a navodno je i pričao kako bi upucao sve antisemite.

Njegova sestra imala je dijametralno suprotne stavove. Udala se za notornog antisemitu i agitatora (Niče odbio da ide na venčanje), a par je išao i u Paragvaj kako bi pronašao "novu Nemačku krv". Kada je ta arijevska kolonija propala Elizabet se vratila u Nemačku, gde je preuzela bratovu ulogu, prikupila sve svoje radove i osnovala "Ničeovu arhivu".

Elizabet je tako postala pionir "fejk njuza". Ona je objavila njegovu biografiju, a zatim stopirala objavljivanje njegove autobigrafske knjige "Ecce Homo", dok iz nje nisu izbačeni nekomplementarni elementi slici koju je o Ničeu počela da stvara.

Ona je živela do 1935. godine, što joj je omogućilo da 40 godina nakon Ničeove smrti manipuliše tekstovima, pismima i celokupnom njegovom literarnom zaostavštinom. Tako je "Ničeova arhiva" postala ispunjena ekstremno desničarskim tekstovima i agresivnim nacionalizmom.

Fridrih Niče / Foto: Getty
Fridrih Niče / Foto: Getty

Elizabet je bila i zaljubljenik u lik i delo Benita Musolinija, a 1932. godine izborila je da Vajmarsko nacionalno pozorište izvodi predstavu koju je on napisao. Na premijeri predstave Adolf Hitler je poklonio veliki buket cveća Elizabet, a godinu dana kasnije, kao kancelar Nemačke, posetio je "Ničeovu arhivu".

Hitler je verovao u sliku sebe kao lidera filozofa, ali postoje verovanja da nije čitao ni preterano cenio Ničea. U njegovim bibliotekama nisu pronađena Ničeova dela, a film o nirnberškom ratu iz 1934. godine, sasvim slučajno je poneo naziv "Trijumf volje". Hitler je kasnije naglasio da to nema veza sa ničeovom istoimenom knjigom, kao i da ga Ničeovo stvaralaštvo "ne pokreće".

Drugi mit o Ničeu podrazumeva da je nemački filozof bio mizoginista, odnosno da je omalovažavao i mrzeo žene na osnovu predrasuda.

Kako uhvatiti muža

Fridrih je rođen 1844. godine i išao je u jednu od najboljih škola, dok je Elizabeta išla na kurs o tome kako da uhvati muža, upravlja domaćinstvom i govori dovoljno francuskog kako bi bila elegantna. Ipak, brat je uputio u dela brojnih važnih autora, dao joj listu knjiga za čitanje i pokrenuo je da razmišlja o sebi kao o ravnopravnoj.

Kada je 1874. godine stavljeno na glasanje primanje žena na Univerzitet u Bazelu, Niče je, kao univerzitetski profesor biologije, bio među svega četiri osobe koje su glasale za. Dve godine kasnije išao je u Italiju kako bi se sastao sa jednom od vodećih žena feminističkog pokreta tog doba. Još jednu godinu kasnije, podsticao je sestru i njene dve prijateljice da studiraju u Švajcarskoj, a obe Elizabetine prijateljice su kasnije stekle zvanje doktora u oblasti filozofije. Postoji i legenda da je Niče 1882. godine bio zaljubljen u ženu koja je kasnije očarala i Rilke i Frojda.

Autor teksta u Gardijanu piše i da ga je očarala Ničeova duhovitost u njegovim pismima koja je pročitao.

On je jako teško uspevao da prenese svoju filozofiju u aforizme, ali je iza njega ostao veliki broj zanimljivih izjava.

Vesti

Ruski konzul uzalud je učio Karađorđa da pije čaj s rumom

Prva slava Karađorđevića bio je Sveti Kliment (25. novembar/8. decembar). Kao i svaka srpska kuća, i Karađorđevići su slavili krsno ime. Od drugih slava ona se razlikovala samo utoliko što su Karađorđevići, kad su bili vladari, slavi pridavali nešto veći značaj zbog zvanica koje su dolazile na čast i gošćenje.

Vesti sreda 31.10. 14:52 Komentara: 5
strana 1 od 140 idi na stranu