Banane će možda zauvek nestati? Opasna gljivica uništava plantaže

Banana koju svakodnevno kupujemo u supermarketima mogla bi u narednih deset do dvadeset godina nestati sa rafova. Ne preti nestanak svim vrstama banana, kojih u svetu postoji na stotine, već pre svega Kavendiš (Cavendish) – prepoznatljivoj žutoj banani koja je postala standard u zapadnim zemljama i na kojoj se zasniva najveći deo međunarodne trgovine ovim voćem, piše Tajms.

Kavendiš bananu ne ugrožavaju pad potražnje ili promenjene navike potrošača, već agresivna gljivična bolest protiv koje za sada ne postoji efikasan lek. Reč je o panamskoj bolesti, odnosno soju gljivice Fuzarijum (Fusarium) poznatom kao Tropska rasa 4 (Tropical Race 4 – TR4).

Kada zarazi plantažu, gljivica napada koren biljke, izaziva njeno venuće i propadanje, a u zemljištu može da preživi decenijama. Fungicidi do sada nisu uspeli da reše problem. Bolest se, uglavnom preko ljudi, zaražene zemlje i opreme, proširila Azijom i Afrikom, a 2019. godine potvrđena je i u Južnoj Americi – centru svetske izvozne industrije banana.

Budućnost banana

Kavendiš banana je posebno ranjiva upravo zbog osobine koja ju je učinila toliko popularnom. Njeni plodovi nemaju tvrde i nejestive semenke, ali zbog toga biljka ne može normalno da se razmnožava polnim putem. Nove biljke nastaju sadnjom izdanaka, odnosno kloniranjem postojećih biljaka.

To znači da su gotovo sve Kavendiš banane genetski veoma slične. Kada bolest pronađe način da napadne jednu biljku, gotovo da ne postoji prirodna genetska raznovrsnost koja bi omogućila delu biljaka da bude otporniji i preživi.

Upravo na ovaj problem upozorava nova knjiga "Budućnost banana" ("The Future of Bananas") australijskog poljoprivrednog naučnika Džejmsa Dejla, koja je nedavno objavljena u Velikoj Britaniji u izdanju kuće Melvil Haus (Melville House).

Na knjigu je pažnju skrenuo i britanski Tajms tekstom pod naslovom "Bananageddon".

Dejl nije samo posmatrač ove krize. On je profesor na Tehnološkom univerzitetu Kvinslenda (Queensland University of Technology) i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za genetiku banana. Njegov tim razvio je QKAV-4 (QCAV-4), prvu genetski modifikovanu bananu otpornu na panamsku bolest koja je dobila regulatorno odobrenje.

Kavendiš je postao dominantna sorta jer je gotovo savršeno prilagođen globalnoj trgovini. Ima debelu koru, može da se bere dok je još zelen, sporo sazreva i dobro podnosi dug transport brodom. Uz to, potrošači su navikli na njegov ukus, teksturu i izgled.

Zbog toga ga nije lako zameniti nekom od stotina drugih sorti banana. Na primer, u Polineziji rastu ravne Fe’i banane intenzivne narandžaste boje, dok na indonežanskom ostrvu Javi postoje plavičaste banane za koje se tvrdi da imaju ukus poslastičarske kreme.

Ipak, takve sorte često nemaju osobine potrebne za masovnu proizvodnju, dug transport i prodaju u supermarketima.

Veštačka inteligencija i razvoj novih banana

Pokušaji da se druge sorte komercijalizuju uglavnom su propadali jer kupci očekuju poznati ukus Kavendiša. Naučnici zato moraju da razviju bananu koja će istovremeno biti ukusna, otporna na bolesti, dovoljno čvrsta za transport i sposobna da izdrži sve češće toplotne talase i suše.

Dejl navodi dva moguća pravca razvoja.

Prvi je ukrštanje Kavendiša sa prirodno otpornijim sortama. Problem je što Kavendiš gotovo uopšte nema semenke – one se pojavljuju izuzetno retko, prema navodima iz knjige tek kod približno jedne od 10.000 banana.

Zbog toga je klasično ukrštanje veoma teško, sporo i neprecizno. Nova biljka može naslediti otpornost na bolest, ali istovremeno izgubiti ukus, teksturu ili druge osobine važne za tržište.

Druga mogućnost je genska tehnologija, koja omogućava ciljanu promenu gena odgovornih za otpornost na bolesti, ukus i teksturu.

Tim Džejmsa Dejla razvio je bananu QCAV-4 dodavanjem gena otpornosti pronađenog u divljoj banani. Australijsko-novozelandska agencija za bezbednost hrane FSANZ odobrila je 2024. godine proizvode dobijene od ove banane, ocenivši da su jednako bezbedni i nutritivno vredni kao tradicionalni Kavendiš.

Australijski regulator odobrio je i njen komercijalni uzgoj. Reč je o prvoj genetski modifikovanoj banani koja je dobila takvu vrstu dozvole u svetu.

Ipak, Univerzitet Kvinslend za sada ne planira njenu masovnu prodaju, jer je širenje panamske bolesti u Australiji još uvek pod kontrolom. QCAV-4 se trenutno posmatra kao svojevrsna sigurnosna rezerva koja bi mogla biti iskorišćena ukoliko bolest ozbiljnije ugrozi plantaže.

Dejl smatra da će u narednoj deceniji važnu ulogu imati i veštačka inteligencija. Analizom ogromne količine genetskih podataka mogla bi da pomogne u stvaranju banana otpornijih ne samo na bolesti već i na klimatske promene, suše i ekstremne temperature.

U budućnosti bi nauka mogla da omogući i razvoj banana drugačijeg ukusa ili bolje nutritivne vrednosti – na primer ljubičaste banane bogate antioksidansima kakvi se nalaze u borovnicama.

Najveći izazov su regulatori

Najveću prepreku Dejl vidi u regulatornim telima, posebno u Evropskoj uniji. U svojoj knjizi tvrdi da bi rizici koje donose bolesti i klimatske promene trebalo da imaju veću težinu od straha i neodlučnosti kada je reč o novim genetskim tehnologijama.

Ipak, stav prema ovim tehnologijama u Evropi se menja. Evropski parlament je u junu 2026. godine usvojio nova, liberalnija pravila za biljke dobijene određenim novim genomskim tehnikama. Pravila bi trebalo da počnu da se primenjuju sredinom 2028. godine i olakšaju razvoj biljaka kod kojih su genetske promene slične onima koje bi mogle nastati prirodnim putem ili tradicionalnim uzgojem.

To, međutim, ne znači da bi banana QCAV-4 automatski dobila pristup evropskom tržištu. Pošto sadrži gen prenet iz druge biljke, verovatno bi i dalje bila podložna strožim pravilima koja važe za genetski modifikovane organizme.

Kavendiš banana zato i dalje nema potpuno sigurnu budućnost. Uzgajivači moraju pronaći novu, otpornu sortu koju će potrošači prihvatiti, a regulatori odobriti – i to pre nego što panamska bolest zahvati najveće svetske plantaže.

Banane kao voće gotovo sigurno neće nestati. Ali ona prepoznatljiva žuta banana istog oblika, ukusa i veličine koju danas uzimamo zdravo za gotovo možda neće zauvek ostati na policama prodavnica.