Poznati glumac otkrio prvi znak Parkinsonove bolesti za koje mnogi ne znaju: "Počelo je dok sam spavao"

Umesto toga, godinama pre dijagnoze počeo je da primećuje nešto neobično tokom spavanja.

Alda je na malim ekranima prisutan još od 1960-ih, a Parkinsonova bolest dijagnostikovana mu je 2015. godine. Kasnije je otkrio i da ima prosopagnoziju, odnosno poteškoće s prepoznavanjem lica.

U snu je počeo da izvodi pokrete

"Imao sam simptom koji tada nije bio toliko poznat – počeo sam fizički da reagujem na ono što sam sanjao", ispričao je 90-godišnji glumac za CBS Sunday Morning.

Reč je o poremećaju ponašanja u REM fazi spavanja. Kod osoba koje imaju taj poremećaj telo tokom sna ne miruje kao što bi trebalo, pa mogu da izvode pokrete povezane s onim što sanjaju.

To može da uključuje udaranje rukama i nogama, mahanje, nagle pokrete, pa čak i iskakanje iz kreveta. Neki ljudi tokom sna govore, smeju se, viču ili psuju.

REM je faza spavanja tokom koje najčešće sanjamo. Mišići su tada uglavnom privremeno "isključeni", upravo kako telo ne bi izvodilo pokrete koje osoba pravi u snovima. Kod poremećaja ponašanja u REM fazi taj mehanizam ne funkcioniše kako bi trebalo.

EPA/NINA PROMMER

Alda je opisao i šta mu se dogodilo jedne noći.

"Sanjao sam da me neko napada. Uzeo sam vreću krompira i bacio je na tu osobu. A zapravo sam bacao jastuk na svoju suprugu Arlen", ispričao je.

Problemi mogu da se pojave godinama pre dijagnoze

Poremećaj ponašanja u REM fazi spavanja povezuje se s bolestima kod kojih dolazi do promena povezanih s proteinom alfa-sinukleinom, među kojima je i Parkinsonova bolest. Zbog toga takvo ponašanje tokom spavanja kod nekih ljudi može biti jedan od ranih znakova neurodegenerativne bolesti.

Postoje dva osnovna oblika ovog poremećaja. Kod jednog se javlja kao posledica druge bolesti ili stanja, dok se kod izolovanog oblika u trenutku dijagnoze ne može utvrditi jasan uzrok.

Upravo je izolovani oblik posebno zanimljiv lekarima jer kod dela ljudi može godinama da prethodi Parkinsonovoj bolesti ili određenim oblicima demencije. Istraživanja pokazuju da rizik od razvoja neurodegenerativne bolesti kod osoba s tim poremećajem raste s vremenom.

Važno je pritom naglasiti da neobični pokreti tokom spavanja sami po sebi ne znače da osoba ima Parkinsonovu bolest. Slične tegobe mogu imati različite uzroke, a dijagnozu može postaviti samo lekar.

"To je pomalo poput igre"

Alda je nakon dijagnoze nastavio da radi, a za Pipl je svojevremeno rekao da mu je prilagođavanje životu s Parkinsonovom bolešću postalo "gotovo posao s punim radnim vremenom". Svakodnevno mora da pronalazi načine kako da se nosi s poteškoćama koje mu bolest donosi.

Ipak, kaže da pokušava da zadrži smisao za humor.

"Gotovo svakog dana pronađem novi način kako nešto da uradim. To je pomalo poput igre. Shvatio sam da ću, bez obzira na to o kakvom se malom problemu radilo, ako budem uporan, na kraju pronaći rešenje. Tada se osećam sjajno. To je način da se dobro zabavite čak i u lošim okolnostima", zaključio je Alda.