Naučnici došli do velikog otkrića na Mesecu

Zakopana vulkanska struktura na suprotnoj strani Meseca mogla bi da predstavlja jedan od najsnažnijih dokaza do sada da je mladi Mesec nekada imao sopstveno magnetno polje.

Istraživači su kombinovali podatke o gravitaciji iz NASA misije GRAIL sa merenjima magnetnog polja koje su prikupile misije Lunar Prospector i Kaguya. U oblasti Djuar (Dewar) identifikovali su gustu, snažno magnetizovanu stensku masu široku oko 60 kilometara i koja se proteže približno 9 kilometara ispod površine.

Dokaz za drevni lunarni dinamo

Mesec danas nema globalno magnetno polje, ali naučnici već decenijama raspravljaju o tome da li je njegovo jezgro nekada pokretalo dinamo, slično onome koji postoji na Zemlji. Uzorci stena doneti misijama Apollo dali su oprečne rezultate: neke studije ukazuju na postojanje snažnog drevnog magnetnog polja, dok druge ne pronalaze dovoljno dokaza za takav zaključak.

"Danas se vodi žustra debata o tome da li je i Mesec u prošlosti imao dinamo", kaže Si Jang, doktorand na Odeljenju za nauke o Zemlji i planetama na ETH Cirihu.

Čini se da je struktura u oblasti Djuar zapravo očvrsla magma koja se iz unutrašnjosti Meseca uzdigla pre oko 4,2 milijarde godina. Pošto istraživači mogu da procene koliko gvožđa ta stena sadrži, mogu da izračunaju i minimalnu jačinu magnetnog polja potrebnu da bi se ona namagnetisala dok se postepeno hladila.

"Otkrili smo da je magnetno polje na Mesecu u to vreme vrlo verovatno bilo jače od 10 mikrotesli. Na Zemlji danas jačina magnetnog polja iznosi oko 50 mikrotesli", kaže Jang.

Dima Zel/Shutterstock

Tim je razmotrio i mogućnost da je veliki asteroid ili meteorit mogao da izazove magnetizaciju. Djuar se nalazi izvan područja koja se smatraju mogućim izvorima takvog efekta, zbog čega istraživači daju prednost objašnjenju prema kojem je magnetno polje bilo dugotrajnije i nastajalo unutar samog Meseca.

"Stoga možemo biti gotovo sigurni da magnetno polje potiče od dugotrajnog dinama koji je nastajao u jezgru", kaže Jang.

Veza sa lunarnim vrtlozima

U oblasti Djuar nalazi se i lunarni vrtlog - jedna od svetlih, zakrivljenih šara na površini Meseca koje su povezane sa lokalnim magnetnim anomalijama. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da horizontalna magnetna polja delimično skreću Sunčev vetar, usporavajući svemirsko trošenje koje inače postepeno potamnjuje lunarno tlo.

"Ovo je važna informacija za buduće astronaute", kaže geofizičarka Ana Mitelholc i dodaje:

 "Linije magnetnog polja mogle bi da pruže zaštitu od Sunčevog vetra, a vrtlozi ukazuju na lokacije takvih područja".

Studija dodatno jača argumente u prilog postojanju ranog lunarnog dinama, iako istraživači još ne znaju kako je relativno malo Mesečevo jezgro moglo da proizvede tako snažno magnetno polje. Kako kaže Mitelholc, pitanje bi sada moglo da se pomera sa "Da li je postojao dinamo?" na "Kako je funkcionisao?"

Isti pristup, koji kombinuje orbitalne podatke o gravitaciji i magnetnom polju, mogao bi jednog dana da se koristi za proučavanje magnetne istorije drugih svetova. Mars je jedna od mogućih meta, iako trenutno dostupni podaci nisu dovoljno detaljni da bi se sprovela ista vrsta analize.