Naučnici uspeli da ožive delove tela mrtvih: Briše se granica između života i smrti FOTO

Vaskrsenje nakon ćelijskog raspada je jednostavno nemoguće, međutim naučnici tvrde da kada osoba umre, sama ćelijska smrt nije trenutna.

Istraživači koriste vremenski ograničen period tokom kojeg mogu da obnove ćelijske funkcije organa, spasavajući barem delove ljudskog tela. Čak je i mozak svinje delimično oživljen. Zahvaljujućim ovim restauracijama naučnici uče više o procesima koji se dešavaju u trenutku smrti. To znanje bi moglo da spase više života, pa čak i da obezbedi više zdravih organa od donora.
 

"Jedne tmurne novembarske noći ugledala sam rezultate svog truda“, piše Meri Šeli u knjizi "Frankenštajn". "Sakupljala sam instrumente života oko sebe, kako bih ulila iskru bića u beživotnu stvar, koja je ležala pred mojim nogama".

• Kako produžiti život: Nauka na pragu otkrivanja dugovečnosti
• Počinje nova era medicine: Naučnici prave ljudski DNK od nule
• Šokantno otkriće naučnika: Ključ ljudske svesti leži u životinjama
• Ima li života posle smrti? Evo šta kažu poslednja istraživanja FOTO

Mogućnost da se jednog dana ožive mrtvi

Biološka teorija galvanizma iz 18. veka, inspiracija za Šelijinu takozvanu "iskru" bilo je to što je verovala da je "životinjski elektricitet" vitalna sila koja daje život organskoj materiji. Nauka je od tada opovrgla ovu elektrificirajuću ideju, ali mogućnost da se jednog dana ožive mrtvi uvek je postojala.

Više od dva veka nakon što je Šelijeva zapisala te reči, naučnici razvijaju nove "instrumente života", koji dovode u pitanje postojeće i važeće definicije smrti. Jedan od najnaprednijih ovih instrumenata je tehnika koja snabdeva telo sintetičkom krvlju, obnavljajući ćelijske funkcije organa kao što su srce, jetra i bubrezi. Ova reperfuzija (proces vraćanja normalnog krvotoka u tkivo nakon perioda ishemije), može da bude šok za ćelije koje umiru, ali istraživači su otkrili kako to da spreče.
 

Rad o tome objavljen je u časopisu Nature. Reč je o studiji nazvanoj "OrganEx sistem", koja je zasnovana na srodnom ranijim radu na obnavljanju cirkulatorne i neuronske funkcije u mozgu svinje, objavljenom sredinom aprila 2019. u kome su istraživači sa američkog Jejl univerziteta objavili studiju pod nazivom Restoration of brain circulation and cellular functions hours post-mortem (Obnavljanje moždane cirkulacije i ćelijskih funkcija posle smrti), u kojoj su eksperimentisali nad svinjskim mozgovima.

Oživeli mozak svinje sintetičkim koktelom krvi

Prikladno nazvana BrainEx, ta tehnika je gurnula sintetički koktel krvi kroz telo svinje, koja je bila mrtva jedan sat. Neverovatno, to je privremeno obnovilo ćelijske funkcije mozga, srca i bubrega životinje. Ako bi takav postupak mogao da bude uspešan kod ljudi koji umiru, jednog dana bi mogao da spasi živote obnavljanjem ljudskih organa koji otkazuju.

"Međutim, kada dođe do ćelijskog propadanja, prekasno je", upozorili su istraživači nove studije, predvođeni Dejvidom Andrijevićem. sa NYU Langone Healtha, koji je glavni autor.  

"Postoji prekretnica gde, šta god da radite, prešli ste tačku gde ćelije mogu da se spasu", rekao je Andrijević, a preneo popularmechanics.com.

"Oporavak celog organizma počinje sa jednom ćelijom", istakao je Andrijević, pa dodao: "Ne možete imati konačan oporavak ako su vaše ćelije i dalje oštećene. Dakle, prvo želimo ćelijski oporavak, a zatim povećanje obima".

Za razliku od Frankenštajnove maštovite reanimacije, ovo je mnogo teže od jednostavnog okretanja prekidača.

Organi sadrže bezbroj tipova ćelija, od kojih svaki predstavlja svoje izazove reanimacije. "OrganEx" takođe mora da hoda po tankoj liniji da bi oporavio ćelije, tkiva i organe popravljajući oštećenja ćelija koja su nastala zbog nedostatka protoka krvi nakon smrti. Istovremeno, ubrizgavanje tečnosti, ili perfuzija, sama po sebi može da izazove povredu, jer preplavljuje sada krhke ćelije, što je donekle paradoksalna nuspojava korišćenja tehnika perfuzije za sprečavanje ćelijske smrti. Ali, "OrganEx-ov" napredniji sistem oksigenacije i formula sintetičke krvi uspeli su da vrate ove ćelije iz mrtvih - barem do određene tačke.

Vaskrsnuće ćelija kao "iskra" života

"Ćelije ne umiru trenutno, već je to duži niz događaja. To nam daje mogućnost da intervenišemo kako bismo zaustavili ove procese i zapravo vratili ćelije svojoj normalnoj aktivnosti", objasnio je Andrijević.

Iako Andrijević i njegov tim nisu posebno istraživali koliko dugo traju ova veskrsnuća ćelija - odgovor varira u zavisnosti od tipa ćelija. Ali, kada one počnu da se raspadaju - mnogo pre nego što započnu postmortalni procesi poput truljenja - onda nikakve napredne tehnike reperfuzije, niti bilo koji drugi "instrument života" neće vratiti nekoga u život.

Trenutno, čak i ako bi naučnici intervenisali u okviru ovog prozora mogućnosti, obnavljanje ćelijske i molekularne funkcije ne znači nužno potpunu reanimaciju organizma. Ćelije su gradivni blokovi života, ali ne i "život" sam po sebi. Kada su naučnici oživeli mozak svinje 2019. godine, naglasili su da to "nije živi mozak, već ćelijski aktivan mozak". Budući napori i studije bi morali da procene reanimaciju tkiva, celih organa i - možda na kraju - celog organizma.

Naravno, mozak bi bio najteži deo tela za vaskrsavanje. Više od bilo kog drugog organa, mozak je najosetljiviji na gubitak krvi, tako da verovatno ima još manji "prostor" za intervencije nego, recimo, bubreg, jetra ili čak srce. Možda još važnije, obnavljanje ćelijske aktivnosti mozga moglo bi da ima nepoznate posledice po svesno iskustvo pacijenta. Naučnici ne znaju tačno šta je svest, a kamoli kako da je obnove. Uvodeći splet etičkih razmatranja, obnavljanje mozga, posebno nezavisno od ostatka tela, moglo bi nekoga pretvoriti u "mozak u kanti" - potpuno odsečenog od tipičnih senzornih ulaza koji čine naše svakodnevno iskustvo.

Ali, postoji dobar razlog da se organima vrati funkcija. Iako je kategorija zombija, Frankenštajnova čudovišta i svaka druga "nemrtva" permutacija medicinski nemoguća, budući naučni pomaci u tehnikama perfuzije i dalje mogu da pruže tu neopisivu "iskru" života - možda samo ne na naučnofantastični način.

Cilj - produžiti rok trajanja organa za transplataciju

Cilj Andrijevića i njegovog tima bio je da produži rok trajanja organa pojedinca. Širom planete ogroman broj ljudi čeka na transplantaciju koja spasava život. Organi su toliko teško dostupni da su se naučnici okrenuli modifikovanim svinjskim organima kako bi zadovoljili potražnju. Međutim, tehnike perfuzije poput "OrganEx-a", koje bi mogle duže održavati organe zdravim - bilo unutar ili van tela - daće lekarima više vremena da upare organe sa pravim kandidatima i izvrše transplantaciju.
 

Ali, iako se ograni, na primer, žrtve saobraćajne nesreće u dvadesetim godinama, brzo transportuju do primaoca, to nije realno. Većina donorskih organa dolazi od starijih osoba, što znači da nisu uvek u vrhunskom stanju. Ipak u budućnosti, predviđa Andrijević, kada organi budu mogli da prežive duže vreme na mašinama za perfuziju, oni ne samo da mogu da spasu više života - već bi čak mogli da budu poboljšani pre transplantacije.

"S tehnološkim napretkom, mislim da je sledeći korak rešavanje kako da se koriste ove mašine za perfuziju jednog organa kao platforma gde možete da podmladite organ", rekao je Andrijević, pa pojasnio: "Na primer, matične ćelije, koje mogu da se razviju u različite tipove ćelija, mogle bi da pomognu u oporavku ugroženog organa. Tako bi mogla i transplantacija mitohondrija, koje su pokretačka snaga ćelije".

Sada kada znamo da smrt nije samo prekidač, istraživanja otkrivaju da postoji vreme za intervenciju tokom tog graničnog trenutka između "biti i ne biti". I za sada, čak i ako tehnika reperfuzije poput "OrganEx-a" ne spase nečiji život, možda može - barem - dati nekome drugu šansu.