Džejn Ostin posle 250 godina – Aktuelna i u vreme TikToka

"Opšte je poznata istina da je bogatom neoženjenom čoveku žena neophodna."

Ova uvodna rečenica iz romana Džejn Ostin "Gordost i predrasuda" nije samo jasna referenca na "tržište brakova" u Engleskoj početkom 19. veka – to je i jedna od najprepoznatljivijih rečenica u čitavoj engleskoj književnosti.

Ostin privlači čitaoce svojom prepoznatljivom društvenom satirom, implicirajući da je najbolja šansa žene da stekne sigurnost bila da se uda za bogatog muškarca.

Danas, njene reči pružaju materijal za memove i video-snimke na TikToku i drugim društvenim mrežama, a njenih šest romana bezbroj puta i na bezbroj načina je adaptirano – od klasičnih Bi-Bi-Sijevih mini-serija, preko parodije sa zombijima, pa sve do bolivudskih filmova. Inspirisali su i hitove poput Netfliksove serije "Bridžerton".

Ipak – zašto romani Džejn Ostin smešteni u Englesku regentskog doba i fokusirani na žene iz srednje i više klase i danas imaju takvog odjeka?

Bavila se temama koje su nam i danas poznate

„Njen humor i danas funkcioniše, što se ne može reći za njene savremenike“, kaže Džulijet Vels, profesorka književnosti na koledžu Goučer u američkoj državi Merilend. Vels je autorka knjige iz 2011. „Svačija Džejn: Ostin u popularnoj imaginaciji“ (Everybody's Jane: Austen in the Popular Imagination), a trajnu privlačnost Džejn Ostin ona objašnjava spisateljičinim poznavanjem ljudske prirode i likovima koji otelotvoruju osobine i danas prepoznatljive u različitim kulturnim kontekstima.

Džejn Ostin je rođena pre 250 godina, 16. decembra 1775. godine u Stiventonu, u okrugu Hempšir. Bila je sedmo od osmoro dece. Odrasla je u živahnoj porodici u kojoj se dosta polagalo na književnost. Počela je da piše razigrane parodije još kad je bila tinejdžerka, a svoje prve romane u dvadesetim godinama.

Objavljivala je u početku anonimno: „Razum i osećajnost“ (1811), „Gordost i predrasuda“ (1813), „Mensfild park“ (1814) i „Ema“ (1815). Romani „Nortangerska opatija“ i „Pod tuđim uticajem“ (Persuasion) objavljeni su posthumno 1817, iste godine kada je umrla.

Njeni romani bave se tenzijama unutar porodice, romansama koje se sporo razvijaju, odnosom među sestrama i umetnošću razlikovanja dobrog od lošeg društva – to su teme koje su nam i danas zapanjujuće poznate.

Biti žena u muškom svetu

„Junakinje Džejn Ostin žive u klasno svesnom, patrijarhalnom društvu, sa strogim pravilima ponašanja i izraženim dvostrukim standardima u vezi s polovima. U nekim aspektima, naš svet dvadeset prvog veka i nije mnogo drugačiji“, kaže Vels.

Ostin je svojim junakinjama dala slobodu kroz njihovu duhovitost, inteligenciju i unutrašnju snagu.

„Svi možemo da crpimo hrabrost iz ženskih protagonista kao što su Elizabet Benet [Gordost i predrasuda], koja previše brine o svojoj ličnoj sreći da bi prihvatila prosidbe muškaraca koje ne poštuje. Ili En Eliot [Pod tuđim uticajem], koja odbacuje snobizam sopstvene porodice i ceni divne osobine manje privilegovanih ljudi“, dodaje Vels.

Suptilna kritika patrijarhalnog društva

Iako se Ostin ponekad opisuje kao preteča modernog feminizma, stručnjaci ukazuju da je to što njene junakinje „žive srećno do kraja života“ u stvari prilagođavanje patrijarhalnim normama. Njene ženske protagonistkinje uglavnom pronalaze sreću u braku, čak i ako put do toga nije gladak.

„Naravno, taj brak ne ispunjava današnje savremene standarde snažnog ženskog lika“, kaže Šeli Gelpin, koja predaje kulturu, medije i kreativne industrije na Kraljevskom koledžu u Londonu. „Međutim, njeni prikazi mladih žena koje znaju šta žele i ne plaše se da kažu šta misle svakako odgovaraju modernim shvatanjima o ženama.“

Gelpin citira zapažanje En Eliot iz romana „Pod tuđim uticajem“ koja kaže da je „pero bilo u njihovim rukama“ – što je oštar komentar o muškoj dominaciji.

„Za mene to pokazuje da je Ostin imala izvestan osećaj za nejednakost polova i da se nije plašila da to istakne... Zato bih rekla da u njenom pisanju svakako postoje feministički elementi, čak i ako ne bi bilo potpuno tačno nazvati je feministkinjom.“

Ikonični muški likovi

Pored oštroumnih junakinja, Ostin je stvorila i ikonične muške likove. Najpoznatiji je Ficvilijam Darsi, glavni muški protagonista u romanu „Gordost i predrasuda“.

„Njeni muškarci se definitivno mogu čitati kao ženska fantazija o tome kakav bi heteroseksualni muškarac trebalo da bude“, objašnjava Gelpin.

Fantazija se proteže od vremena kada je Ostin stvorila taj lik, pa sve do danas: Darsijeva transformacija od rezervisanog aristokrate, do posvećenog partnera učinila ga je jednim od najtrajnijih romantičnih likova u književnosti — i seks simbolom pop-kulture zahvaljujući filmskim portretima engleskih glumaca Kolina Firta i Metjua Makfadjena.

Kako izgleda rana faza ljubavi

Za nekoga ko se nikada nije udavao – iako je navodno imala udvarače, a jedno kratko vreme bila i verena – Džejn Ostin je vešto analizirala bezvremenske rituale udvaranja između muškaraca i žena.

„Definitivno mislim da su njeni prikazi romanse univerzalno prepoznatljivi i privlačni. Predstavljanje ranih faza ljubavi deluje tako bezvremenski, emocije su tako pronicljivo opisane, da imaju odjeka kod publike u različitim vremenima i na različitim mestima“, kaže Gelpin.

Nije iznenađujuće to što su romani Džejn Ostin savršena osnova za moderne romantične komedije – u Holivudu između ostalog i za film „Otkačena plavuša“ (Clueless) iz 1995. zasnovanom na romanu „Ema“, ali i za izuzetno uspešnu franšizu „Dnevnik Bridžit Džouns“ (zasnovanu na romanu „Gordost i predrasuda“). Potonja je čak dobila i svoju bolivudsku verziju kroz film „Nevesta i predrasuda“ (2004), u kojem glumi zvezda Ajšvarija Raj.

Aktuelna hit-serija Netfliksa, „Bridžerton“, takođe odaje počast svetu Džejn Ostin iz regentskog doba.

Od balskih sala, do TikToka

Scene iz raznih ekranizacija romana Džejn Ostin, Generacija Z pretočila je u brojne memove i viralni sadržaj na TikToku, Instagramu i Tviteru. Njene romanse koje se sporo razvijaju povezuju se s modernim strahovima od zabavljanja, nespretnosti u društvu ili s feminističkim samopotvrđivanjem.

Stručnjaci ocenjuju da se citati iz romana Džejn Ostin koriste kao memovi zbog njenih duhovitih replika, ali i arhetipskih likova. Takođe, njene kritike rodnih uloga u post-#MeToo eri, imaju odjeka kod mlade publike.

„Ostin je bila veoma pronicljiva u pogledu toga kako muška moć može da dovede do arogancije i zato ne čudi što su njeni najmoćniji muški likovi danas na meti kritika i osuda“, objašnjava Vels. „Njen naglasak na sposobnosti muškaraca da se promene danas takođe snažno odjekuje.“

Možda je istina koja se može univerzalno priznati ta da nasleđe Džejn Ostin ne počiva samo na njenoj književnoj slavi, već i na njenoj kontinuiranoj relevantnosti kao spisateljice koja se i dalje obraća modernoj publici.