Džejn Ostin posle 250 godina – Aktuelna i u vreme TikToka

&quot;Op&scaron;te je poznata istina da je bogatom neoženjenom čoveku žena neophodna.&quot;Ova uvodna rečenica iz romana Džejn Ostin &quot;Gordost i predrasuda&quot; nije samo jasna referenca na &quot;trži&scaron;te brakova&quot; u Engleskoj početkom 19. veka &ndash; to je i jedna od najprepoznatljivijih rečenica u čitavoj engleskoj književnosti.Ostin privlači čitaoce svojom prepoznatljivom dru&scaron;tvenom satirom, implicirajući da je najbolja &scaron;ansa žene da stekne sigurnost bila da se uda za bogatog mu&scaron;karca.Danas, njene reči pružaju materijal za memove i video-snimke na TikToku i drugim dru&scaron;tvenim mrežama, a njenih &scaron;est romana bezbroj puta i na bezbroj načina je adaptirano &ndash; od klasičnih Bi-Bi-Sijevih mini-serija, preko parodije sa zombijima, pa sve do bolivudskih filmova. Inspirisali su i hitove poput Netfliksove serije &quot;Bridžerton&quot;.Ipak &ndash; za&scaron;to romani Džejn Ostin sme&scaron;teni u Englesku regentskog doba i fokusirani na žene iz srednje i vi&scaron;e klase i danas imaju takvog odjeka?Bavila se temama koje su nam i danas poznate&bdquo;Njen humor i danas funkcioni&scaron;e, &scaron;to se ne može reći za njene savremenike&ldquo;, kaže Džulijet Vels, profesorka književnosti na koledžu Goučer u američkoj državi Merilend. Vels je autorka knjige iz 2011. &bdquo;Svačija Džejn: Ostin u popularnoj imaginaciji&ldquo; (Everybody&#39;s Jane: Austen in the Popular Imagination), a trajnu privlačnost Džejn Ostin ona obja&scaron;njava spisateljičinim poznavanjem ljudske prirode i likovima koji otelotvoruju osobine i danas prepoznatljive u različitim kulturnim kontekstima.Džejn Ostin je rođena pre 250 godina, 16. decembra 1775. godine u Stiventonu, u okrugu Hemp&scaron;ir. Bila je sedmo od osmoro dece. Odrasla je u živahnoj porodici u kojoj se dosta polagalo na književnost. Počela je da pi&scaron;e razigrane parodije jo&scaron; kad je bila tinejdžerka, a svoje prve romane u dvadesetim godinama.Objavljivala je u početku anonimno: &bdquo;Razum i osećajnost&ldquo; (1811), &bdquo;Gordost i predrasuda&ldquo; (1813), &bdquo;Mensfild park&ldquo; (1814) i &bdquo;Ema&ldquo; (1815). Romani &bdquo;Nortangerska opatija&ldquo; i &bdquo;Pod tuđim uticajem&ldquo; (Persuasion) objavljeni su posthumno 1817, iste godine kada je umrla.Njeni romani bave se tenzijama unutar porodice, romansama koje se sporo razvijaju, odnosom među sestrama i umetno&scaron;ću razlikovanja dobrog od lo&scaron;eg dru&scaron;tva &ndash; to su teme koje su nam i danas zapanjujuće poznate.Biti žena u mu&scaron;kom svetu&bdquo;Junakinje Džejn Ostin žive u klasno svesnom, patrijarhalnom dru&scaron;tvu, sa strogim pravilima pona&scaron;anja i izraženim dvostrukim standardima u vezi s polovima. U nekim aspektima, na&scaron; svet dvadeset prvog veka i nije mnogo drugačiji&ldquo;, kaže Vels.Ostin je svojim junakinjama dala slobodu kroz njihovu duhovitost, inteligenciju i unutra&scaron;nju snagu.&bdquo;Svi možemo da crpimo hrabrost iz ženskih protagonista kao &scaron;to su Elizabet Benet [Gordost i predrasuda], koja previ&scaron;e brine o svojoj ličnoj sreći da bi prihvatila prosidbe mu&scaron;karaca koje ne po&scaron;tuje. Ili En Eliot [Pod tuđim uticajem], koja odbacuje snobizam sopstvene porodice i ceni divne osobine manje privilegovanih ljudi&ldquo;, dodaje Vels.Suptilna kritika patrijarhalnog dru&scaron;tvaIako se Ostin ponekad opisuje kao preteča modernog feminizma, stručnjaci ukazuju da je to &scaron;to njene junakinje &bdquo;žive srećno do kraja života&ldquo; u stvari prilagođavanje patrijarhalnim normama. Njene ženske protagonistkinje uglavnom pronalaze sreću u braku, čak i ako put do toga nije gladak.&bdquo;Naravno, taj brak ne ispunjava dana&scaron;nje savremene standarde snažnog ženskog lika&ldquo;, kaže &Scaron;eli Gelpin, koja predaje kulturu, medije i kreativne industrije na Kraljevskom koledžu u Londonu. &bdquo;Međutim, njeni prikazi mladih žena koje znaju &scaron;ta žele i ne pla&scaron;e se da kažu &scaron;ta misle svakako odgovaraju modernim shvatanjima o ženama.&ldquo;Gelpin citira zapažanje En Eliot iz romana &bdquo;Pod tuđim uticajem&ldquo; koja kaže da je &bdquo;pero bilo u njihovim rukama&ldquo; &ndash; &scaron;to je o&scaron;tar komentar o mu&scaron;koj dominaciji.&bdquo;Za mene to pokazuje da je Ostin imala izvestan osećaj za nejednakost polova i da se nije pla&scaron;ila da to istakne... Zato bih rekla da u njenom pisanju svakako postoje feministički elementi, čak i ako ne bi bilo potpuno tačno nazvati je feministkinjom.&ldquo;Ikonični mu&scaron;ki likoviPored o&scaron;troumnih junakinja, Ostin je stvorila i ikonične mu&scaron;ke likove. Najpoznatiji je Ficvilijam Darsi, glavni mu&scaron;ki protagonista u romanu &bdquo;Gordost i predrasuda&ldquo;.&bdquo;Njeni mu&scaron;karci se definitivno mogu čitati kao ženska fantazija o tome kakav bi heteroseksualni mu&scaron;karac trebalo da bude&ldquo;, obja&scaron;njava Gelpin.Fantazija se proteže od vremena kada je Ostin stvorila taj lik, pa sve do danas: Darsijeva transformacija od rezervisanog aristokrate, do posvećenog partnera učinila ga je jednim od najtrajnijih romantičnih likova u književnosti &mdash; i seks simbolom pop-kulture zahvaljujući filmskim portretima engleskih glumaca Kolina Firta i Metjua Makfadjena.Kako izgleda rana faza ljubaviZa nekoga ko se nikada nije udavao &ndash; iako je navodno imala udvarače, a jedno kratko vreme bila i verena &ndash; Džejn Ostin je ve&scaron;to analizirala bezvremenske rituale udvaranja između mu&scaron;karaca i žena.&bdquo;Definitivno mislim da su njeni prikazi romanse univerzalno prepoznatljivi i privlačni. Predstavljanje ranih faza ljubavi deluje tako bezvremenski, emocije su tako pronicljivo opisane, da imaju odjeka kod publike u različitim vremenima i na različitim mestima&ldquo;, kaže Gelpin.Nije iznenađujuće to &scaron;to su romani Džejn Ostin savr&scaron;ena osnova za moderne romantične komedije &ndash; u Holivudu između ostalog i za film &bdquo;Otkačena plavu&scaron;a&ldquo; (Clueless) iz 1995. zasnovanom na romanu &bdquo;Ema&ldquo;, ali i za izuzetno uspe&scaron;nu fran&scaron;izu &bdquo;Dnevnik Bridžit Džouns&ldquo; (zasnovanu na romanu &bdquo;Gordost i predrasuda&ldquo;). Potonja je čak dobila i svoju bolivudsku verziju kroz film &bdquo;Nevesta i predrasuda&ldquo; (2004), u kojem glumi zvezda Aj&scaron;varija Raj. Aktuelna hit-serija Netfliksa, &bdquo;Bridžerton&ldquo;, takođe odaje počast svetu Džejn Ostin iz regentskog doba.Od balskih sala, do TikTokaScene iz raznih ekranizacija romana Džejn Ostin, Generacija Z pretočila je u brojne memove i viralni sadržaj na TikToku, Instagramu i Tviteru. Njene romanse koje se sporo razvijaju povezuju se s modernim strahovima od zabavljanja, nespretnosti u dru&scaron;tvu ili s feminističkim samopotvrđivanjem.Stručnjaci ocenjuju da se citati iz romana Džejn Ostin koriste kao memovi zbog njenih duhovitih replika, ali i arhetipskih likova. Takođe, njene kritike rodnih uloga u post-#MeToo eri, imaju odjeka kod mlade publike.&bdquo;Ostin je bila veoma pronicljiva u pogledu toga kako mu&scaron;ka moć može da dovede do arogancije i zato ne čudi &scaron;to su njeni najmoćniji mu&scaron;ki likovi danas na meti kritika i osuda&ldquo;, obja&scaron;njava Vels. &bdquo;Njen naglasak na sposobnosti mu&scaron;karaca da se promene danas takođe snažno odjekuje.&ldquo;Možda je istina koja se može univerzalno priznati ta da nasleđe Džejn Ostin ne počiva samo na njenoj književnoj slavi, već i na njenoj kontinuiranoj relevantnosti kao spisateljice koja se i dalje obraća modernoj publici.

Džejn Ostin posle 250 godina – Aktuelna i u vreme TikToka

0 Komentari