Bojanić: Smail-aga Ćemalović, mostarski intelektualac koji je stradao kao Srbin u Jasenovcu

U starom Mostaru, na obali Neretve, živeo je čovek koga su zvali Smail-aga Ćemalović. Rođen 1884. godine, odrastao je u gradu gde su se mešali svetovi, istočnjački zanati i austrijske uniforme, minareti i zvona. Iz tog sudara kultura iznikao je čovek čija je duša pripadala knjizi, slovu i ideji.

Rođen je u uglednoj muslimanskoj porodici. Bio je Srbin, izdanak porodice koja je zapamtila svoje srpsko etničko poreklo, i koja se toga nikada nije odricala; sa druge strane, taj čovek je bio, barem tokom vlasti Austrougarske koju je mrzeo, ubeđeni islamista koji je zagovarao povratak osmanlijskog poretka i vlasti u BiH.

Školovao se u Gracu, govorio strane jezike i od rane mladosti pokazao dar za novinarstvo i javni rad. Kada se vratio u rodni Mostar, nije mogao da ćuti pred nepravdom i duhovnom zaostalošću svog naroda. 

Kao mladić pokreće list "Musavat" (1906), a nešto kasnije i "Srpsku omladinu" (1912–1913). U njima je pozivao muslimansku mladež da se obrazuje, da čita, da misli svojom glavom, ali i da se oseća delom srpskog naroda. To nije bio slučajan izbor – on je sebe osećao kao Srbina i taj identitet je otvoreno svedočio.

Njegova kuća bila je prepuna knjiga. Govorilo se da je u biblioteci Smail-age bilo na stotine naslova – od turskih rukopisa do evropskih klasika. On je svaku knjigu smatrao živim svedokom jednog vremena i jednog naroda. Njegovi prijatelji su se često čudili kako jedan aga, musliman, može sa toliko žara da uređuje list pod imenom "Srpska omladina".

Progoni u Austrougarskoj

Prvi svetski rat bio je surova kazna za takve misli. Njegova nacionalna svest nije ostala bez posledica. Vlasti Austrougarske ga odmah po izbijanju Prvog svetskog rata hapse i interniraju. Smail-aga je boravio u logorima u Rogaškoj Slatini, Gracu i Aradu. Godine internacije bile su teške, ali nisu pokolebale njegovo uverenje da je srpska nacionalna svest nešto što vredi čuvati i braniti. Tamo, u hladnim zidovima zatvorske ćelije, čuvao je u sećanju svoje knjige i svoj Mostar. Nikad nije odustao.

Javni rad u Kraljevini

Posle rata vraća se u rodni grad i javni život kao član Narodne radikalne stranke, gde postaje predsednik opštine Mostar. Nije bio političar koji je tražio korist – bio je služitelj narodu i jedan od najuglednijih ljudi u kulturnom i političkom životu Hercegovine.

Tragični kraj u Jasenovcu

Prilikom američkog bombardovanja Mostara 14. januara 1944. god sravnjena je kuća u kojoj je živeo Smail-aga, tada je spaljena i njegova velika biblioteka i arhiva. Ustaške vlasti nisu mu oprostile što je svojim životom svedočio jednu istinu. Krajem 1944. ili početkom 1945. godine, uhapsile su ga ustaše. Njegov identitet i prethodni javni rad bili su dovoljni da bude proglašen "nepodobnim". Uhapšen je i odveden u logor Jasenovac, gde je ubijen, ima i usmenih predanja da je spaljen..

"On je izabrao da bude Srbin i zbog toga stradao u Jasenovcu."

Njegova smrt u najmračnijem logoru na tlu Evrope pokazuje da vera nije granica, već da je ljudska svest i izbor ono što određuje pripadnost.

Primer hrabrosti a ne podaništva koje je danas prisutno

Smail-aga Ćemalović ostaje simbol muslimana koji su se izjašnjavali kao Srbi i stradali zbog tog izbora. Njegovo ime zaslužuje da se pamti kao primer hrabrosti i dostojanstva, kao opomena da je istina često bila plaćana najvećom cenom.

Ostaće kao primer čoveka koji je znao da je sloboda u umu, a identitet u izboru. Njegov život podseća da su i u najtežim vremenima postojali ljudi koji su imali snage da kažu:

"Ja sam ono što jesam – i tako ću i živeti, ma koliko da košta."