Bojanić: Smail-aga Ćemalović, mostarski intelektualac koji je stradao kao Srbin u Jasenovcu

U starom Mostaru, na obali Neretve, živeo je čovek koga su zvali Smail-aga Ćemalović. Rođen 1884. godine, odrastao je u gradu gde su se me&scaron;ali svetovi, istočnjački zanati i austrijske uniforme, minareti i zvona. Iz tog sudara kultura iznikao je čovek čija je du&scaron;a pripadala knjizi, slovu i ideji.Rođen je u uglednoj muslimanskoj porodici. Bio je Srbin, izdanak porodice koja je zapamtila svoje srpsko etničko poreklo, i koja se toga nikada nije odricala; sa druge strane, taj čovek je bio, barem tokom vlasti Austrougarske koju je mrzeo, ubeđeni islamista koji je zagovarao povratak osmanlijskog poretka i vlasti u BiH.&Scaron;kolovao se u Gracu, govorio strane jezike i od rane mladosti pokazao dar za novinarstvo i javni rad. Kada se vratio u rodni Mostar, nije mogao da ćuti pred nepravdom i duhovnom zaostalo&scaron;ću svog naroda. Kao mladić pokreće list &quot;Musavat&quot; (1906), a ne&scaron;to kasnije i &quot;Srpsku omladinu&quot; (1912&ndash;1913). U njima je pozivao muslimansku mladež da se obrazuje, da čita, da misli svojom glavom, ali i da se oseća delom srpskog naroda. To nije bio slučajan izbor &ndash; on je sebe osećao kao Srbina i taj identitet je otvoreno svedočio.Njegova kuća bila je prepuna knjiga. Govorilo se da je u biblioteci Smail-age bilo na stotine naslova &ndash; od turskih rukopisa do evropskih klasika. On je svaku knjigu smatrao živim svedokom jednog vremena i jednog naroda. Njegovi prijatelji su se često čudili kako jedan aga, musliman, može sa toliko žara da uređuje list pod imenom &quot;Srpska omladina&quot;.Progoni u AustrougarskojPrvi svetski rat bio je surova kazna za takve misli. Njegova nacionalna svest nije ostala bez posledica. Vlasti Austrougarske ga odmah po izbijanju Prvog svetskog rata hapse i interniraju. Smail-aga je boravio u logorima u Roga&scaron;koj Slatini, Gracu i Aradu. Godine internacije bile su te&scaron;ke, ali nisu pokolebale njegovo uverenje da je srpska nacionalna svest ne&scaron;to &scaron;to vredi čuvati i braniti. Tamo, u hladnim zidovima zatvorske ćelije, čuvao je u sećanju svoje knjige i svoj Mostar. Nikad nije odustao.Javni rad u KraljeviniPosle rata vraća se u rodni grad i javni život kao član Narodne radikalne stranke, gde postaje predsednik op&scaron;tine Mostar. Nije bio političar koji je tražio korist &ndash; bio je služitelj narodu i jedan od najuglednijih ljudi u kulturnom i političkom životu Hercegovine.Tragični kraj u JasenovcuPrilikom američkog bombardovanja Mostara 14. januara 1944. god sravnjena je kuća u kojoj je živeo Smail-aga, tada je spaljena i njegova velika biblioteka i arhiva. Usta&scaron;ke vlasti nisu mu oprostile &scaron;to je svojim životom svedočio jednu istinu. Krajem 1944. ili početkom 1945. godine, uhapsile su ga usta&scaron;e. Njegov identitet i prethodni javni rad bili su dovoljni da bude progla&scaron;en &quot;nepodobnim&quot;. Uhap&scaron;en je i odveden u logor Jasenovac, gde je ubijen, ima i usmenih predanja da je spaljen..&quot;On je izabrao da bude Srbin i zbog toga stradao u Jasenovcu.&quot;Njegova smrt u najmračnijem logoru na tlu Evrope pokazuje da vera nije granica, već da je ljudska svest i izbor ono &scaron;to određuje pripadnost.Primer hrabrosti a ne podani&scaron;tva koje je danas prisutnoSmail-aga Ćemalović ostaje simbol muslimana koji su se izja&scaron;njavali kao Srbi i stradali zbog tog izbora. Njegovo ime zaslužuje da se pamti kao primer hrabrosti i dostojanstva, kao opomena da je istina često bila plaćana najvećom cenom.Ostaće kao primer čoveka koji je znao da je sloboda u umu, a identitet u izboru. Njegov život podseća da su i u najtežim vremenima postojali ljudi koji su imali snage da kažu:&quot;Ja sam ono &scaron;to jesam &ndash; i tako ću i živeti, ma koliko da ko&scaron;ta.&quot;

Bojanić: Smail-aga Ćemalović, mostarski intelektualac koji je stradao kao Srbin u Jasenovcu

0 Komentari