Kako je prvomajski uranak postao kulturno nasleđe FOTO

Praznik rada ustanovljen je u znak sećanja na radničke demonstracije u Čikagu 1. maja 1886. godine, kada su se radnici borili za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata sa štrajkbreherima. U sukobe se umešala policija, a četiri sindikalca su ubijena.

Već narednog dana, anarhisti su organizovali demonstaracije na Trgu Hejmarket, a onda je napoznati počinilac bacio bombu i ubio sedam, a ranio 67 policajaca, zbog čega je uhapšeno osam anarhista. Iako njihova krivica nije dokazana, svih osam su optuženi za ubistvo i osuđeni na smrt.

Radnička prava i klasna borba

Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj, u znak sećanja na aferu "Hejmarket" u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.

voy ager/Shutterstock

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.

Međunarodni praznik rada u početku se slavio samo u Americi, a kasnije su počele da ga obeležavaju sve zemlje sveta, među njima i nekadašnja Jugoslavija, odnosno Srbija. 

U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:

"Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene".

Roman Sibiryakov/Shutterstock

Obeležavanje praznika u Srbiji je počelo ranije - 1893. godine. Tada su se u osam časova radnici okupili u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!"

Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve više ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović. Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.

Buđenje prirode i doček sunca

Iako se 1. maj vezuje za praznik rada i prava radnika, prvi dan maja proslavljao se još u antičkoj Grčkoj, starom Rimu, a proslavljali su ga i Kelti, čiji su sveštenici Druidi priređivali svetkovine, a najvažnija im je bila Beltan - od keltskih reči "belo" i "tanos". Prvog maja su obavezno palili vatru radosnicu kao posvetu vrhovnom božanstvu.

Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovale se da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje.

Na sličan način 1. maj su proslavljali i stari Sloveni, a neki od tih paganskih običaja zadržali su se i danas, pa u mnogim našim krajevima narod ustaje rano kako bi dočekao sunce na prvomajskom uranku - u čast novog početka i obnove, jer se veruje da 1. maj predstavlja dan kada se priroda u potpunosti budi i donosi blagostanje onima koji ga provedu u njenom okrilju.

Parada radnika, seljaka i poštene inteligencije

Prvih posleratnih godina Prvi maj je bio veliki, državni praznik. Tog dana drugarice su dobijale crvene karanfile, ljudi su bili entuzijastični, verovali su u bolje sutra, a jedna od parola bila je: "Fabrike radnicima, zemlja seljacima".

Stefan Ugljevarevic/Shutterstock

Stariji sa nostalgijom pripovedaju o prvomajskim paradama, kada je Socijalistička Federativna republika Jugoslavija svetu, s ponosom, pokazivala šta sve njeni građani imaju i mogu. Glavne ulice svih njenih gradova u šest socijalističkih republika i dve autonomne pokrajine, bile su preplavljene narodom koji je euforično pozdravljao kolone vrednih radnika svih profesija, a koji su nosili transparente, makete fabrika. Naravno, radnici su prikazivali svoje mašine, vozila, svoje uspešne rezultate, dok su na nebu iznad njih piloti vojnih aviona izvodili vratolomije. U paradi su učestvovali i pripadnici svih rodova vojske, omladina i Titovi pioniri sa plavim kapama i crvenim marama, a posebno su se isticali pripadnici svih naroda i narodnosti u svojim šarenolikim nošnjama.

Veče uoči 1. maja, obavezno su paljenje logorske vatre, najčešće na obližnjem izletištu, a ranom zorom se okupljao narod. Na velikoj bini su se smenjivali govornici, obično su prvo govorili predstavnici sindikata, a onda bi usledio prikladan kultruno-umetnički program.

Vo na ražnju i mladi lukac

Prvomajski uranak nije mogao da se zamisli bez adekvatnog posluženja: prasećeg i jagnjećeg pečenja, a u nekim mestima su se na ražnju okretali i volovi.

Naravno, uobičajeno je bilo i da "radnici, seljaci i poštena inteligencija" u nekom trenutku razgale duše, pa spontano zapevaju i zaigraju kolce. Kućama su se svi vraćali srećni i odmorni.

Marcel Poncu/Shutterstock

A onda je prosečnom Jugoslovenu sedamdesetih i osamdesetih godina, skočio standard, pa se za prvomajski uranak najčešće preterivalo u jelu i piću. Kako su stigli i prvi automobili - "fiće i "tristaći" umesto traktora po šumarcima su se "baškarili" novi, statusni simboli, a karirani stoljnaci su, umesto na livadi, završavali na karoserijama četvorotočkaša. Iz automobila su treštali narodnjaci, a šumarcima se širio miris roštilja, uz obavezan mladi lukac i gomilu kuvanih jaja. Veselo društvo bi, u zavisnosti od afiniteta, odmerilo snage u malom fudbalu ili oprobalo glasne žice uz majstora na gitari.

"Okupacija" Avale

Beograđani su tradicionalno okupirali Avalu, gužve su bile tolike da "igla nije imala gde da padne". Bogatiji su odlazili u evropske metropole, mahom do "našeg Trsta" odakle su se vraćali s novim farmerkama, vestama, nekad i vespama. Takođe, u tom periodu se masovno išlo na izlete u organizaciji sindikata.

Pažljivi analitičari zabeležili su da je mnogima već tada važnije bilo koliko dana se praznuje i da li će padati kiša, nego kako je preduzeće poslovalo.

Narednih decenija, zahvaljujući napretku tehnologije, umesto klasičnog piknika s porodicom, mnogi su 1. maj proslavljali kampujući ili u organizovanim planinarskim turama pa planinama.

Poslednjih godina društvene mreže su postale ključan "saveznik" u planiranju odmora za 1. maj - većina istražuje destinacije preko interneta, koristi aplikacije za rezervacije i deli svoja iskustva u realnom vremenu.

Ipak, bez obzira na to da li ćete ovog 1. maja otići u prirodu i raspaliti roštilj, odnosno sa rođacima negde u untrašnjosti zapaliti poneku gumu, ali da nikome ne smeta ili ipak konačno otputovati na neku lepu destinaciju, suština ovog praznika se neće promeniti - najvažnije je da ga proslavite sa porodicom i dragim ljudima.

A prvomajski uranak će uvek biti više od običaja - bio je i ostao deo kulturnog nasleđa ovog naroda.