Kako je prvomajski uranak postao kulturno nasleđe FOTO

Praznik rada ustanovljen je u znak sećanja na radničke demonstracije u Čikagu 1. maja 1886. godine, kada su se radnici borili za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja do&scaron;lo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata sa &scaron;trajkbreherima. U sukobe se ume&scaron;ala policija, a četiri sindikalca su ubijena.Već narednog dana, anarhisti su organizovali demonstaracije na Trgu Hejmarket, a onda je napoznati počinilac bacio bombu i ubio sedam, a ranio 67 policajaca, zbog čega je uhap&scaron;eno osam anarhista. Iako njihova krivica nije dokazana, svih osam su optuženi za ubistvo i osuđeni na smrt.Radnička prava i klasna borbaNa prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj, u znak sećanja na aferu &quot;Hejmarket&quot; u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.voy ager/ShutterstockDrugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja &scaron;irom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i &scaron;trajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, &scaron;to je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su iza&scaron;li na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je do&scaron;lo i do nereda kada se u proteste ume&scaron;ala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.Međunarodni praznik rada u početku se slavio samo u Americi, a kasnije su počele da ga obeležavaju sve zemlje sveta, među njima i nekada&scaron;nja Jugoslavija, odnosno Srbija. U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o progla&scaron;enju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:&quot;Prvi maj progla&scaron;ava se državnim praznikom. U državnim nadle&scaron;tvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene&quot;.Roman Sibiryakov/ShutterstockObeležavanje praznika u Srbiji je počelo ranije - 1893. godine. Tada su se u osam časova radnici okupili u &quot;Radničkoj kasini&quot; u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo &quot;Proleteri svih zemalja, ujedinite se!&quot;Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve vi&scaron;e ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović. Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.Buđenje prirode i doček suncaIako se 1. maj vezuje za praznik rada i prava radnika, prvi dan maja proslavljao se jo&scaron; u antičkoj Grčkoj, starom Rimu, a proslavljali su ga i Kelti, čiji su sve&scaron;tenici Druidi priređivali svetkovine, a najvažnija im je bila Beltan - od keltskih reči &quot;belo&quot; i &quot;tanos&quot;. Prvog maja su obavezno palili vatru radosnicu kao posvetu vrhovnom božanstvu.Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvi&scaron;icama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovale se da takva vatra čuva od ve&scaron;tica i bolesti, kako ljude tako i životinje.Na sličan način 1. maj su proslavljali i stari Sloveni, a neki od tih paganskih običaja zadržali su se i danas, pa u mnogim na&scaron;im krajevima narod ustaje rano kako bi dočekao sunce na prvomajskom uranku - u čast novog početka i obnove, jer se veruje da 1. maj predstavlja dan kada se priroda u potpunosti budi i donosi blagostanje onima koji ga provedu u njenom okrilju.Parada radnika, seljaka i po&scaron;tene inteligencijePrvih posleratnih godina Prvi maj je bio veliki, državni praznik. Tog dana drugarice su dobijale crvene karanfile, ljudi su bili entuzijastični, verovali su u bolje sutra, a jedna od parola bila je: &quot;Fabrike radnicima, zemlja seljacima&quot;.Stefan Ugljevarevic/ShutterstockStariji sa nostalgijom pripovedaju o prvomajskim paradama, kada je Socijalistička Federativna republika Jugoslavija svetu, s ponosom, pokazivala &scaron;ta sve njeni građani imaju i mogu. Glavne ulice svih njenih gradova u &scaron;est socijalističkih republika i dve autonomne pokrajine, bile su preplavljene narodom koji je euforično pozdravljao kolone vrednih radnika svih profesija, a koji su nosili transparente, makete fabrika. Naravno, radnici su prikazivali svoje ma&scaron;ine, vozila, svoje uspe&scaron;ne rezultate, dok su na nebu iznad njih piloti vojnih aviona izvodili vratolomije. U paradi su učestvovali i pripadnici svih rodova vojske, omladina i Titovi pioniri sa plavim kapama i crvenim marama, a posebno su se isticali pripadnici svih naroda i narodnosti u svojim &scaron;arenolikim no&scaron;njama.Veče uoči 1. maja, obavezno su paljenje logorske vatre, najče&scaron;će na obližnjem izleti&scaron;tu, a ranom zorom se okupljao narod. Na velikoj bini su se smenjivali govornici, obično su prvo govorili predstavnici sindikata, a onda bi usledio prikladan kultruno-umetnički program.Vo na ražnju i mladi lukacPrvomajski uranak nije mogao da se zamisli bez adekvatnog posluženja: prasećeg i jagnjećeg pečenja, a u nekim mestima su se na ražnju okretali i volovi.Naravno, uobičajeno je bilo i da &quot;radnici, seljaci i po&scaron;tena inteligencija&quot; u nekom trenutku razgale du&scaron;e, pa spontano zapevaju i zaigraju kolce. Kućama su se svi vraćali srećni i odmorni.Marcel Poncu/ShutterstockA onda je prosečnom Jugoslovenu sedamdesetih i osamdesetih godina, skočio standard, pa se za prvomajski uranak najče&scaron;će preterivalo u jelu i piću. Kako su stigli i prvi automobili - &quot;fiće i &quot;tristaći&quot; umesto traktora po &scaron;umarcima su se &quot;ba&scaron;karili&quot; novi, statusni simboli, a karirani stoljnaci su, umesto na livadi, zavr&scaron;avali na karoserijama četvorotočka&scaron;a. Iz automobila su tre&scaron;tali narodnjaci, a &scaron;umarcima se &scaron;irio miris ro&scaron;tilja, uz obavezan mladi lukac i gomilu kuvanih jaja. Veselo dru&scaron;tvo bi, u zavisnosti od afiniteta, odmerilo snage u malom fudbalu ili oprobalo glasne žice uz majstora na gitari.&quot;Okupacija&quot; AvaleBeograđani su tradicionalno okupirali Avalu, gužve su bile tolike da &quot;igla nije imala gde da padne&quot;. Bogatiji su odlazili u evropske metropole, mahom do &quot;na&scaron;eg Trsta&quot; odakle su se vraćali s novim farmerkama, vestama, nekad i vespama. Takođe, u tom periodu se masovno i&scaron;lo na izlete u organizaciji sindikata.Pažljivi analitičari zabeležili su da je mnogima već tada važnije bilo koliko dana se praznuje i da li će padati ki&scaron;a, nego kako je preduzeće poslovalo.Narednih decenija, zahvaljujući napretku tehnologije, umesto klasičnog piknika s porodicom, mnogi su 1. maj proslavljali kampujući ili u organizovanim planinarskim turama pa planinama.Poslednjih godina dru&scaron;tvene mreže su postale ključan &quot;saveznik&quot; u planiranju odmora za 1. maj - većina istražuje destinacije preko interneta, koristi aplikacije za rezervacije i deli svoja iskustva u realnom vremenu.Ipak, bez obzira na to da li ćete ovog 1. maja otići u prirodu i raspaliti ro&scaron;tilj, odnosno sa rođacima negde u untra&scaron;njosti zapaliti poneku gumu, ali da nikome ne smeta ili ipak konačno otputovati na neku lepu destinaciju, su&scaron;tina ovog praznika se neće promeniti - najvažnije je da ga proslavite sa porodicom i dragim ljudima.A prvomajski uranak će uvek biti vi&scaron;e od običaja - bio je i ostao deo kulturnog nasleđa ovog naroda.

Kako je prvomajski uranak postao kulturno nasleđe FOTO

0 Komentari