Kardiolog objašnjava kako D-dimer pomaže u otkrivanju rizika od tromboze

"U odnosu na period pre korone, otprilike tri do četiri puta imamo više pacijenata sa embolijama pluća. Umereno je povećan i broj, ne mnogo, sa arterijskim trombozama – infarkti miokarda i cerebrovaskularni infarkti. Oko dva puta više nego pre korone, ali su venske tromboze povećane za četiri puta", kaže dr Romanović.

On objašnjava da je povećan rizik za tromboze jedna od specifičnosti kada je u pitanju infekcija koronavirusa.

"Svaka infekcija dovodi do stanja u kome je povećana mogućnost za trombozu i do inflamatornog odgovora, odnosno imunološkog odgovora na infekciju. Ono što je specifično za koronu je da taj imunološki odgovor i taj prokoagulabilni odgovor su nešto veći nego kod drugih infekcija. To je najčeći razlog zašto hospitalizujemo pacijente i zašto ljudi umiru", rekao je dr Romanović.

On je objasnio i da nalaz D-dimer jeste jedan dobar indikator, ali samo za otkrivanje rizika od tromboze, ne da se ova patologija u telu i odvija.

"Laboratorijski nalaz koji se najčešće koristi je D-dimer. Povišen nalaz D-dimera ne znači da postoji patološka tromboza u organizmu, jer naš organizam stalno pravi male trombe bez kojih bi naš organizam lako iskrvario pri raznim povredama. Tim trombima mi popravljamo zidove krvnih sudova i ne dozvoljavamo preterano krvarenje. Dakle, D-dimer nikada nije nula – uvek postoji neka aktivnost. Porast vrednosti D-dimera preko neke normalne vrednosti ne znači odmah da se stvara patološki tromb već da je povećana mogućnost za to", kaže potpukovnik dr Romanović i apostrofira da ljudi ne leče kovid antibioticima i da ih ne uzimaju na svoju ruku, jer to nije ni po jednoj preporuci.

Kardiolog objašnjava da se antibiotici koriste za lečenje bakterijskih infekcija, a ne virusnih kakav je kovid.

Na pitanje da li postoje neke predispozicije koje govore da će pacijent zaražen koronavirusom biti izložen riziku od tromboze, kardiolog Romanović ističe četiri grupe ljudi.

"To su dijabetičari, kardiovaskularni bolesnici, bolesnici sa hroničnim bolestim pluća i starije osobe", kaže kardiolog i dodaje da svaki bol u grudima jeste simptom zbog kog se treba javiti lekaru, kao i oticanje potkolenica i ako postoji neki neurološki deficit.

Romanović objašnjava da, nažalost, ne postoji neki konkretan način kako bismo sprečili nastanak tromba osim preporuke da se duže vreme vodi zdrav život i bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću. Ipak, ukoliko je pacijent zaražen koronavirusom, tromboze se sprečavaju lekovima.

"Procena lekara je da li će davati neke lekove koji će smanjiti imunološki odgovor kao i lekova koji blokiraju određene delove hemostatskog sistema – antikoagulante i antitrombocitne lekove. Lekove nikako ne uzimati samoinicijativno jer i za jedne i za druge postoji mnogo kontraindikacija i neželjenih efekata pa se mora proceniti potencijalna korist u odnosu na eventualne neželjene efekte", zaključuje dr Romanović.