Hočking limfom u Srbiji: Deset od 100 pacijenata izgubi bitku

zato je važno da oboleli dobiju ciljanu biološku terapiju u prvoj liniji lečenja.

Ovo maligno oboljenje limfnog sistema, mreže limfnih čvorova i sudova koji imaju ključnu ulogu u imunološkoj odbrani organizma, se često razvija tiho, saopštilo je Udruženje obolelih od limfoma "LIPA".

Prvi simptomi mogu ličiti na bezazlenu infekciju - bezbolno uvećani limfni čvorovi, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak telesne težine, svrab i izražen umor.

Načelnica službe hematologije u Kliničko bolničkom centru Zemun Zorica Cvetković rekla je da Iako je Hočkinov limfom danas u velikoj meri izlečiva bolest, u Srbiji i dalje deset od sto pacijenata izgubi bitku u prvih pet godina od dijagnoze.

"Posebno je važno da se bolest uspešno savlada već prvom terapijom, jer kod oko trećine pacijenata kod kojih dođe do relapsa lečenje postaje složenije, agresivnije i često zahteva dodatne terapijske procedure, uključujući transplantaciju matičnih ćelija, uz neizvesniji ishod", rekla je Cvetkovićeva.

Uspešna biološka terapija 

Kako je navela, savremena medicina danas raspolaže ciljanom biološkom terapijom koja, prema kliničkim studijama, ako se primeni odmah izleči 19 od 20 pacijenata sa uznapredovalim Hočkinovim limfomom.

"Ova terapija deluje precizno, uz veće očuvanje zdravih tkiva i značajno manji rizik od dugoročnih neželjenih efekata. Iako je u većini evropskih zemalja već postala standard prve linije lečenja, u Srbiji je ciljana biološka terapija dostupna tek nakon povratka bolesti", objasnila je Cvetkovićeva.

Kako je istakla, vreme je da se sistem lečenja Hočkinovog limfoma u Srbiji uskladi sa savremenom medicinskom praksom I da se ciljana biološka terapija omogući u prvoj liniji lečenja za pacijente sa uznapredovalim Hočkinovim limfomom, u skladu sa međunarodnim stručnim smernicama i najboljim interesom pacijenata.

"Kod Hočkinovog limfoma najveća šansa za izlečenje postoji na početku lečenja", navela je Cvetkovićeva.

Predsednica Udruženja "LIPA" Maja Marković rekla je da Hočkinov limfom ima svoj pik u populaciji od 15 do 40 godina, u periodu kada mladi ljudi započinju karijeru i planiraju porodicu.

"Važno je naglasiti da je Hočkinov limfom u visokoj meri izlečiva bolest, posebno kada se od početka leči na pravi način. Međutim, u Srbiji se u prvoj liniji lečenja i dalje primenjuje standardna terapija uvedena pre više od pola veka", rekla je Markovićeva.

shutterstock/JitendraJadhav

Kako je navela, ona deluje neselektivno i nosi rizik ozbiljnih dugoročnih posledica, uključujući oštećenja pluća i srca, sekundarne maligne bolesti, dugotrajnu toksičnost i smanjenu plodnost.

Markovićeva je naglasila da savremena, ciljana biološka terapija postoji i da se primenjuje u kasnijim linijama lečenja, ali kada se koristi u prvoj liniji kod uznapredovalih oblika bolesti, klinički podaci pokazuju da omogućava izlečenje gotovo svih pacijenata.

"Odlaganje njene primene dovodi do relapsa kod oko trećine pacijenata, nakon čega lečenje postaje agresivnije, rizičnije i sa neizvesnijim ishodom. U susednim zemljama pacijenti odmah dobijaju terapiju sa povoljnijim bezbednosnim profilom i većom stopom trajnog izlečenja, pa se naši pacijenti sa Hočkinovim limfomom s pravom pitaju: zašto mladi ljudi u Srbiji moraju da prođu kroz teži i rizičniji put", rekla je Markovićeva.

Emiliji Nikolić (39) iz Beograda je sa 26 godina, bez gotovo ikakvih simptoma, dijagnostikovan Hočkinov limfom, maligna bolest limfnog sistema, navedeno je u saopštenju.

Usledile su dve godine agresivnog lečenja, transplantacija matičnih ćelija, oštećenje pluća i srca, hormonski poremećaji i prevremena menopauza u tridesetoj godini.

Izlečenje je došlo, ali uz cenu koja se i danas meri posledicama.

Nikolićeva ističe da nažalost, lečenje nije teklo kako se očekivalo i naglašava da je trajalo pune dve godine.

Nijedna terapija, kako je istakla, ni hemoterapija ni zračenje, nije davala odgovor, pa je na kraju jedina opcija bila transplantacija matičnih ćelija, uz brojne neželjene posledice.

• HLL – jedno ime, mnogo lica
• Veća tetovaža nosi veći rizik od raka krvi? FOTO
• Tetovirani ljudi imaju 21 odsto veće šanse za dobijanje ovog karcinoma

"Jedan od citostatika iz prve linije terapije oštetio mi je oko 25 odsto plućnog tkiva. Oštećeno je i srce, broj otkucaja u mirovanju i dalje je iznad 100. Pojavila se limfadenopatija na levoj ruci, funkcija štitne žlezde je smanjena, a sa 30 godina sam ušla u prevremenu menopauzu i ostala sterilna. Tek tada sam potražila i dodatnu stručnu pomoć kako bih se nosila sa svim posledicama lečenja. Verujem da bi kvalitet mog života danas bio bolji da je terapija trajala kraće i da nije bila toliko invazivna", rekla je ona.

Dugotrajne kontrole

Kako je navela, najveći problem danas je to što postoji bolja i savremenija terapija, a mladi ljudi i dalje prolaze kroz isto teško i iscrpljujuće lečenje kroz koje je i ona prošla.

"Danas, dvanaest godina kasnije, i dalje odlazim na redovne kontrole kod onkologa, endokrinologa i drugih specijalista. Trudim se da održim život u ravnoteži i normalnosti, koliko god mi zdravlje to dozvoljava", rekla je Nikolićeva.

U saopštenju se navodi da njena iskustva odražavaju širi problem sa kojim se suočavaju pacijenti oboleli od Hočkinovg limfoma u Srbiji.

Uprkos napretku medicine, pacijenti sa uznapredovalim oblikom bolesti u prvoj liniji se i dalje leče terapijama koje su uvedene pre više od pola veka.

Kod Hočkinovog limfoma svaki izgubljeni trenutak je važan, posebno kada je reč o dostupnosti savremenih terapija u početnoj fazi lečenja, koja u velikoj meri određuje da li će pacijent biti izlečen ili će se bolest vratiti u otpornijem i potencijalno smrtonosnom obliku, dodaje se u saopštenju.

Jelena Terzić (33) iz Beograda još jedna je pacijentkinja koja je prošla kroz borbu sa Hočkinovim limfomom.

Dijagnoza je donela borbu sa hemoterapijom, izazove tokom lečenja, ali i osećaj da nakon završene terapije počinje novo poglavlje života.

Terzićeva je navela da je lečenje bilo dug proces koji je zahtevao strpljenje i prilagođavanje terapije u skladu sa reakcijom organizma.

"Tokom terapije bilo je izazova, ali i trenutaka stabilizacije kada je lečenje moglo da se nastavi bez većih prekida. Tokom i nakon završetka terapije, kvalitet života se menja, ali završetak lečenja donosi poseban osećaj, kao da ste dobili novu šansu za život. To iskustvo budi želju da se život živi svesnije i da se svojim primerom pokaže da dijagnoza nije kraj, već početak novog poglavlja", poručila je Terzićeva.