Kabl ili ADSL - šta je bolji izbor?

Kako da promenimo taj trend i koliko je brzina interneta uopšte važna u svakodnevnom životu?

“Danas praktično svako ima u kući računar i svakome je potreban pristup internetu, ali od prosečnog korisnika ne možete očekivati da poznaje tehničke detalje. On želi servis koji će jednostavno funkcionisati i želi da mu internet bude raspoloživ čim donese računar kući. Problemi nastaju kad hoćemo da skinemo veću količinu podataka sa mreže, kao što su npr. video-fajlovi. Onda shvatimo da su nam itekako važni brzina i stabilnost protoka.”, kaže Dejan Ristanović, osnivač kompanije PC Press i glavni i odgovorni urednik časopisa PC.

Ristanović dodaje i da je osnovna prednost koju nosi veća brzina protoka - ušteda vremena. Nije svejedno da li ćete nešto skinuti sa mreže za 20 minuta ili će vam za istu stvar biti potrebno nekoliko sati. Pogotovo što u periodu kad radi punim kapacitetom, internet postaje gotovo neupotrebljiv za druge operacije. Čak i one najprostije, kao što je otvaranje mejlova. Ovo postaje još veći problem kada istu konekciju koristi više članova domaćinstva, pa se događa da jedan od njih potpuno “zakrči” protok.

Ali, postavlja se pitanje - koja brzina zadovoljava potrebe prosečnog domaćinstva i čime sve korisnici treba da se vode prilikom odabira internet ponude?

U odgovoru na ovo pitanje možda treba poći od podatka da prosečan internet protok u Evropi iznosi 19,47 megabita u sekundi.*

Nažalost, u Srbiji je taj prosek drastično manji. Razlog za to leži u činjenici da je kod nas mnogo više zastupljena ADSL tehnologija prenosa u odnosu na napredniju - kablovsku.

Tako po mišljenu Dejana Ristanovića, prilikom izbora internet ponude, korisnici treba da obrate pažnju na brzinu pristupa internetu, pouzdanost servisa, cenu mesečne pretplate, ali i na tehnologiju prenosa.

“ADSL 2+ tehnologija, koja se kod nas primenjuje, obezbeđuje brzine prenosa podataka do 20 megabita u sekundi u smeru ka korisniku, odnosno do 1 megabit u sekundi za slanje podataka u svet. ADSL 2+ jednostavno ne može više od toga, a na mnogim centralama je raspoloživa samo klasična ADSL tehnologija i tu je brzina podataka, zbog udaljenosti od centrale, u proseku 8 megabita u sekundi.

Kablovski prenos obezbeđuje kod nas brzine do 120 megabita u sekundi za prijem podataka i do 5 megabita u sekundi za slanje. Dakle, kada uporedite brzinu 8/1 ili 20/1 sa jedne strane i 120/5 sa druge strane, jasno je zašto je bolje odlučiti se za kablovski pristup.”

U prilog ovoj tvrdnji ide i podatak da je prosečna brzina interneta kod najvećih ADSL provajdera u Srbiji niža za više od tri puta od brzine koju naš najveći kablovski operater - kompanija SBB - nudi svojim korisnicima već u osnovnom paketu.

Ono što dodatno može da presudi u izboru internet provajdera je koju brzinu zaista dobijate u odnosu na deklarisanu. Tako ADSL korisnici mogu da računaju na prosečnih 63,3% deklarisane brzine, dok je daleko bolja situacija sa kablovskim internetom. Korisnici kablovskog interneta u proseku dobiju čak 91,4% deklarisane brzine.* Razlog leži u tome što bakarna žica, koju koriste svi ADSL operatori, uzrokuje pad internet protoka u odnosu na udaljenost od centrale, pa se tako, što je duža bakarna veza do korisnika, brzina interneta smanjuje.

Međutim, kod mnogih korisnika, kao glavni motiv prilikom odlučivanja o izboru interneta javlja se faktor cene. U tom slučaju, trebalo bi dobro odmeriti sve ponude na tržištu, jer se jeftiniji, a kvalitetan internet obično nalazi u paketima sa drugim telekomunikacionim uslugama, kao što su kablovska televizija i fiksna telefonija.

Svi ovi podaci nekim korisnicima možda zvuče malo konfuzno, ali trebalo bi znati bar najosnovnije, jer odabir brzog i stabilnog interneta u današnje vreme olakšava mnoge poslove, štedi vreme i definitivno oslobađa nepotrebnog stresa.

*/Istraživanje objavljeno na sajtu SamKnows.com po nalogu Evropske komisije iz 2012. godine/