Istorijski kutak World of Tanks: Oklopno oružje Aprilskog rata

Izvor: Klanrur.rs

Prvi tenkovi koji su stigli u Jugoslaviju neposredno po završetku Prvog svetskog rata su bili Francuski Reno FT 17, dobro poznati i kao početni tenkovi u igri World of Tanks. Kraljevina Jugoslavija je nešto ovih tenkova dobijala kao pomoć Francuske a nešto je kupovano na kredit, doduše novi tenkovi koji su kupovani su bili unapređena verzija Reno-Kegres M28. On se od FT 17 razlikovao po unapređenom vešanju što mu je omogućavalo skoro duplo veću maksimalnu brzinu.

Postojala je varijanta sa mitraljezom ili sa topom od 37mm. Zanimljivo je primetiti da je u Jugoslovenskoj vojsci FT 17 sa mitraljezom bio označen kao „ženski“, dok je verzija sa topom bila „muški“. Ipak ovi tenkovi su imali mnoga ograničenja, pre svega oklop od samo 22mm ali i činjenicu da je posada brojala samo dva člana pa je komandir bio i nišandžija i poslužilac na oružiju što je ograničavalo efektivni domet na oko 400 metara. Ovi tenkovi su u uslovima Drugog svetskog rata imali skoro zanemarljivu upotrebnu vrednost.

Drugo interesantno oklopno oruđe je bila tanketa Škoda T32. Ovaj svojevrsni prethodnik modernijih lovaca na tenkove je nabavljen iz proste nužde za protivoklopnim oruđima. U to vreme u Evropi nije bilo savremenih tenkova osim francuskog D2 koji je još bio u razvoju i sovjetskih T-26 i BT-5 ali oni nisu mogli biti nabavljeni iz političkih razloga (SSSR je bio komunistička zemlja, Kraljevina Jugoslavija tada kapitalistička).

D2 (Foto: Gabrielep2640 / Wikimedia Commons)

Prvobitno je nabavljeno osam komada da bi se testirale, ali je zbog okupacije Čehoslovačke 1939. godine onemogućeno dalje nabavljanje tih vozila. U jugoslovenskoj vojski su nosile oznake Brza borbena kola T 32, imala su prednji oklop od 30mm i top od 37mm.

Zbog male siluete i velike pokretljivosti doktrina je nalagala njihovu upotrebu u pomoćnoj ulozi gde bi podržavale tenkove, zauzimale mesta po bokovima i na taj način delovala po neprijatelju. Top A3 kalibra 37mm je mogao da probije nemačke lake tenkove PzKpfw I (oklop 13mm) i PzKpfw II (oklop 14,5mm) i sa preko 1.000 metara. Teže nemačke tenkove Pz III i Pz IV je mogao probiti sa razdaljine od 300 do 600m, ali s obzirom da je doktrina predviđala dejstvovanje sa boka tu se razdaljina efektivnog dejstvovanja dospevala i na čitavih 800 metara.

Najmoderniji tenk u naoružanju Kraljevine Jugoslavije u to doba je bio Reno R35, igračima World of Tanks poznat kao Tier II francuski tenk. Oklop tela tenka je bio 40mm, dok je kupola bila 45mm. Problem je bio što je top ostao isti kao i na FT 17 ali ipak i on je mogao donekle da posluži – pancirna granata (AP) je mogla da probije 15mm oklopa do razdaljine od 500 metara (pod uglom od 90 stepeni). Ipak zadržana je konfiguracija sa samo dva člana posade pa je efektivno dejstvo tenka bilo negde do 400m iako je maksimalni domet topa bio čitavih 2.400m. Ovi tenkovi su stigli u Jugoslaviju 1940. godine posle velikih teškoća s obzirom da su i druge zemlje nerado prodavale svoje oružije. Formirali su Prvi bataljon borbenih kola čiji je znak bio plamteća granata bele boje sa brojem 1 ofarbanim u crno. Ovaj bataljon je učestvovao i u vojnom puču 27. marta 1941. godine kada su tenkovi izašli na ulice sa natpisima „Za kralja i otadžbinu“.

Treba naglasiti da je Kraljevina Jugoslavija raspolagala i sa 812 modernih čehoslovačkih protivtenkovskih topova kalibra 37 i 47mm. Ukupno je na početku rata Kraljevina Jugoslavija raspolagala sa 56 zastarelih FT i M28 tenkova, 54 moderna R 35 tenka i 8 T32 tankete što je ukupno 118 oklopnih vozila. Ovaj broj je relativno mali u poređenju s Nemačkom ili Francuskom, ali treba imati u vidu da je istovremeno vojska SAD, mnogo veće zemlje, raspolagala sa svega oko 300 uglavnom zastarelih tenkova. Nasuprot ovim tenkovima Kraljevine Jugoslavije našli su se nemački laki tenkovi PzKpfw I i PzKpfw II, ali i mnogo modernija vozila kao što su PzKpfw III ausf. H i čak PzKpfw IV tenkovi. Nemačka je obilato koristila i vozila zarobljena u drugim kampanjama uključujući i fenomenalni francuski Panzerkampfwagen 39H 735(f), popularan u igri World of Tanks kao „mini-Maus“ s obzirom na to da ima fenomenalan oklop za svoj Tier II.

Aprilski rat

PzKpfw I (Foto: Wikimedia Commons)

Uporedo s tim je korišćeno i više desetina drugih oklopnih vozila, samohodnih topova i protivtenkovskih topova.

Okršaji jugoslovenskih tenkista sa nemačkim trupama su zbog zastarelosti opreme i loše komandne strukture uglavnom završavali u korist Nemaca ali ima nekoliko vrlo istaknutih primera herojskog otpora.

Samostalna tenkovska četa naoružana FT i M28 tenkovima se suprotstavila u južnoj Srbiji nemačkoj SS mehanizovanoj diviziji Leibstandarte Adolf Hitler, kao i Drugoj i Devetoj panzer diviziji. Jedan vod je uspešno branio Stracin, gradić u blizini bugarske granice, i bio je uništen tek pošto su Nemci angažovali svoje vazduhoplovstvo. Jedan vod je čak uspeo da se prebaci u Grčku i odatle nastavi delovanje ali je ubrzo uništen.

Reno M26/27, modifikacija FT-17 (Foto: Deutsches Bundesarchiv / Wikimedia Commons)

Najsjajniji primer otpora tenkovskih jedinica Jugoslovenske vojske je učešće Prvog tenkovskog bataljona u odbrani Ralje i Topole. Borbe oko Topole su započele 11. aprila a pošto se komanda štaba povukla prema Aranđelovcu mešovitom taktičkom grupom je komandovao rezervni kapetan I klase Miodrag Milošević. On je na Oplencu imao na raspolaganju grupu sastavljenu od jedne mitraljeske čete i protivoklopne baterije. S druge strane jekonjički major Dušan Radović kao komandant Prvog bataljona borbenih kola napredovao ka Topoli kako bi izvršio marš prema Kragujevcu. Oko 12 časova je jedna nemačka izviđačka grupa uspela da osvoji Oplenac i nastavila napredovanje ka Topoli čime se našla u pozadini protivoklopne baterije kapetana Miloševića. Ipak Milošević se kao hrabar i snalažljiv oficir nije dao zbuniti i naredio je jak protivnapad gde je u žestokom sukobu, u borbi prsa u prsa nemačka izviđačka grupa razbijena i naterana u bekstvo. Nažalost u okršaju je poginuo i sam Milošević, nekoliko njegovih vojnika, kao i civil iz Bosanskog Petrovca koji se pridružio četi kao dobrovoljac.

Kada je izbila borba na Oplencu major Radović je izdao svom bataljonu naređenje da se spremi za borbu a sam ušao u četni tenk i krenuo putem za Kragujevac da zauzme bolji položaj izdajući naređenje izviđačkom odeljenu koje je vodio podnarednik Slovenac da osmatra put ispred. Radovićev bataljon se sukobio sa Jedanestom nemačkom oklopnom divizijom zapadno od raskrsnice puteva a istočno od Topole. Podnarednik Slovenac sa svojim odeljenjem se sukobio sa nemačkom patrolom na motorciklima i uništio je pri čemu je došlo do žestoke razmene mitraljeske i topovske vatre. Na insistiranje komandanta nemačke Jedanaeste divizije, a verovatno i samog komandanta Klajsta, da se pokret nastavi po svaku cenu komandant nemačke predhodnice je naredio svojim čelnim tenkovima da izvrše napad. Izviđačko odeljenje se povuklo i dva nemačka tenka su se našla direktno ispred Radovićevog vozila.

Radović je, lično nišaneći topom svog tenka (komandir je i nišandžija u R 35), sa nekoliko granata uništio oba nemačka tenka. Nemačka kolona je stala, a komandant nemačke prethodnice je nenaviknut na ovakav razvoj situacije svojim vozilom izbio na čelo kolone u želji da ličnim primerom pokaže kako se mora napredovati po svaku cenu. Za njim je krenula i grupa tenkova sa jačim topovima. Radović je hladnokrvno nanišanio nemačko komandno oklopno vozilo i uništio ih jednom granatom. Zatim je nekoliko nemačkih tenkova otvorilo vatru na Radovićevo vozilo. Radović je uspeo da iskoči iz zapaljenog tenka ali su ga pokosili mitraljeski rafali. Tako je poginuo ovaj hrabri major suprotstavljajući se višestruko nadmoćnijem neprijatelju.

Sam Klajst je bio u potpunosti iznenađen pojavom jugoslovenskih tenkova i gubicima koji su naneti njegovim trupama.

Izvor:

• „Elitni vidovi jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu“, Dušan Babac
• Jugoslovenski tenkisti u Aprilskom ratu, Forum srpski oklop