Male boginje se zabrinjavajuće šire u SAD; Stručnjaci upozoravaju i na situaciju u ovoj evropskoj zemlji

Smrt dvoje dece od malih boginja u američkim saveznim državama Viskonsin i Njujork ukazuje na povratak teške i veoma zarazne bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je bila proglašena iskorenjenom 2000. godine zahvaljujući vakcinaciji, dok se virus i dalje širi i u Francuskoj, izjavila je danas Žili Dina, rukovodilac Nacionalnog referentnog centra za male boginje, zauške i rubeolu.

Dramatična situacija u Americi

Zdravstvene vlasti Viskonsina saopštile su 5. novembra da je od malih boginja preminula beba, što je prvi smrtni slučaj od te bolesti u toj saveznoj državi od 1990. godine, prenosi televizija BFM. 

Nekoliko dana ranije, Njujork je prijavio smrt deteta u ruralnom području u blizini granice sa Kanadom. 

U susednoj američkoj saveznoj državi Pensilvanija, pet smrtnih slučajeva od početka godine u slabo vakcinisanim amiškim zajednicama pripisano je malim boginjama.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) registrovali su gotovo 5.000 slučajeva malih boginja u 2026. godini, dvostruko više nego prošle godine. 

Stručnjaci kao glavne razloge navode pad vakcinacije i sve veće nepoverenje prema zdravstvenim vlastima. 

Vakcinacija dece koja polaze u školu pala je sa 95,2 odsto u školskoj 2019/20. godini na 92,4 odsto u 2025/26. godini.

Stručnjaci upozoravaju na situaciju u Francuskoj

U Francuskoj je 2025. godine registrovano 1.176 sumnjivih slučajeva, od kojih je 319 zahtevalo bolničko lečenje, a sedam osoba je preminulo. 

Od početka ove godine do 30. septembra registrovana su 114 slučaja, pri čemu je 41 osoba hospitalizovana, bez zabeleženih smrtnih ishoda.

Shutterstock/ER Pictures

Dina je za televiziju BFM upozorila da se male boginje često pogrešno smatraju bezazlenom dečjom bolešću, iako mogu da izazovu teške komplikacije, uključujući upalu pluća i encefalitis, a u nekim slučajevima i smrt. 

Posebno su ugrožene bebe i osobe sa oslabljenim imunitetom, koje neke zbog zdravstvenog stanja ne mogu da prime vakcinu.

U Francuskoj je vakcinacija protiv malih boginja obavezna za svu decu rođenu od 1. januara 2018. godine. 

Prva doza preporučuje se sa navršenih 12 meseci, a druga između 16. i 18. meseca života. 

Dina navodi da je za sprečavanje širenja virusa neophodno održavati vakcinaciju od najmanje 95 odsto sa dve doze i to u svim regionima i među svim grupama stanovništva.

Male boginje spadaju među najzaraznije poznate infektivne bolesti. 

Jedna zaražena osoba, u populaciji bez imuniteta, može u proseku da zarazi između 12 i 18 ljudi. 

Zbog toga i manje zajednice sa nedovoljnim vakcinacijom mogu da postanu žarišta epidemije.

Dina ocenjuje da je iskorenjivanje malih boginja teoretski moguće, jer virus nema životinjski rezervoar, a postoji veoma efikasna vakcina. 

Međutim, globalno iskorenjivanje otežavaju nejednak pristup vakcinaciji, oružani sukobi, humanitarne krize i prekidi programa imunizacije, zbog čega će, dok god virus cirkuliše u bilo kojem delu sveta, postojati rizik od njegovog ponovnog unošenja u zemlje u kojima je bio potisnut.