Nenad Zimonjić za B92: "Cilj završnica na US openu"

Nenad Zimonjić, najuspšeniji srpski teniser ove sezone, na turniru u Montrealu prvi put izlazi na teren od odbrane titule na Vimbldonu. U intervjuu za B92 Nenad se priseća oba trijumfa na najvećem turniru na svetu, govori o Dejvis kupu, usponu u karijeri, daljim planovima...

Srbija
Podeli

Koliko je teško vrhunskom teniseru da jednoga dana kaže: "Danas moram da krenem sa jakim treninzima. Da li imaš taj problem u glavi, s obzirom da si već dosta dugo u profesionalnom tenisu?

Nije lako, to je kao da krećete iz početka, od nule, prisutne su i upale mišića, jer su u pitanju jači trenizi kako bi se izdžao naporan raspored i veliki broj takmičenja i turnira. Ti sami počeci su veoma teški, ja sam sada već uzavršnooj fazi i ostalo mi je još par dana treninga i u petak već putujem za Vašington, ali je lepo kada možete par dana da odvojite za odmor. Kada se probudite i znate da tog dana nemate nikakvih obaveza i možete da ustanete malo kasnije i da se posvetite porodici sebi ili nekim drugim aktivnostima.

Da li još uvek u glavi vrtiš film iz Londona? Da li si svestan u potpunosti šta si učinio jer nije obična stvar odbraniti titulu na takvom turniru?

Ova godina je bila izuzetna, ali nisam imao prilike da uživam toliko u nekim rezultatima ili da imam vremena za slavlje ili analizu, jer dolaskom blizanaca na svet i stvaranjem svoje porodice, jednostavno sada se sve okreće oko njih. Sve smo mi to lepo proslavili i u Londonu na Vimbldonu i kada smo se vratili u Beograd, ali život ide dalje, svaki dan je drugačiji, nove stvari se dešavaju oko Lune i Leona i to je nešto što meni predstavlja zadovoljstvo. Iskreno, nisam ni imao vremena da se osvrćem ili da gledam snimke, verovatno će biti prilike za tako nešto, možda sada kada se budem vratio na turnire, kada dođu čestitke od drugih tenisera, kada čovek postane svestan, a možda do toga dođe tek po povratku na Vimbldon ili kada se završi cela sezona, pa čovek podvuče crtu i kaže: "Ok, to i to sam uradio, da li je moglo nešto bolje..." Tako je bilo prošle godine, jednostavno kao da je neko pisao scenario, sve se rešavalo u poslednjem meču sa braćom Brajan, kada se odlučivalo ko će biti najbolji. Pobedili smo. Znao sam i da Nina treba svakoga trenutka da se porodi. Sve je bilo kao u filmu. U razgovoru sa prijateljima i porodicom pričao sam šta još uraditi da bi se ova sezona popravila, da li uopšte može bolje jer je ovo savršeno. Nismo sjajno počeli, imali smo pet poraza u prvim kolima, ali smo potom osvojili šest turnira uz još dva finala i pritom smo odbranili titulu na Vimbldonu. Trenutno smo prvi na svetu i do kraja sezone očekujem neizvesnu borbu sa braćom Brajan.

Mnogima je fascinantna ta priča. Ti nisi tipičan teniser, uvek ističeš ulogu porodice, dobio si decu, praviš rezultate koji su bolji nego ikada, a vidi se da aktivno učestvuješ u podizanju te dece.

Učestvujem koliko god mogu, naravno najveću ulogu tu ima supruga koja je stalno sa njima i maksimalno im je posvećena, jer ja još uvek treniram i profesionalno se bavim tenisom i svakoga dana se trudim da napredujem. Možda sada više cenim to vreme provedeno na terenima, na treninzima, kasnije na takmičenjima, ali bez dobre ogranizacije i podrške sve to ne bi bilo moguće. Sa druge strane, ovo su rezultati dugogodišnjeg rada i ništa nije došlo preko noći, bavim se tenisom od svoje sedme godine, profesionalac sam od 18. godine i razlog svih ovih uspeha je veliki rad i ja se nadam da ću i u budućnosti napredovati i da će sve ovo potrajati još koju godinu.

U mlađim kategorijama bio si odličan singl igrač. Kada si odlučio da se okreneš dublu jer je očigledno da si znao da tu imaš velikog prostora da napraviš vrhunske rezultate?

Do toga je došlo sticajem okolnosti. Bavio sam se tenisom u veoma teškim uslovima za našu zemlju i naš narod, a i ja nisam bio izuzetak. Jednostavn,o neke povrede koje su me zadesile i ta borba i to što pet godina nisam imao nikakvu pomoć, i što sam, bez trenera, putovao po svetu nije bilo lako. Glavni izvor mojih prihoda tada su bile zarade na većim turnirima gde sam postizao rezultate u dublu. Osvajao sam i satelite i čelindžere koji su malo niži rang turnira u odnosu na ATP, ali sve to prolazi većina igrača i jednostavno mislim da mi je možda nedostajalo malo vremena i podrške i sigurnosti koju ja u tom trenutku nisam imao. Bio sam prinuđen da jurim rang listu i da se popravim kako bi mogao da učestvujem na tim većim turnirima i da dođem do boljeg i stalnog partnera što je i jedan od važnijih uslova da se uspe u dublu jer stalnim menjanjem partnera ne možete biti toliko uspešni. Tu negde oko 2001, 2002. godine imao sam želju da igram i jedno i drugo, ali je došlo do poklapanja s obzirom da se na turnirima subotom i nedeljom igraju kvalifikacije u singlu, a u isto vreme su na programu polufinale i finale prethodnog turnira u dublu, tako da dobrim rezultatom u dublu ne bih stizao na kvalifikacije, a opet i ako bih izgubio, stizao bih dan pre i već narednog dana bih igrao, a dešavalo se da sam nastupao i istog dana kada bih doputovao, što nije idealna priprema. Međutim, mislim da sam dobro postupio i da sam doneo pravu odluku i da sam dostigao svoj maksimum u dublu, što definitivno nisam uspeo u singlu, ali verujem i da nisam imao toliko velikih šansi baš iz svih ovih razloga.

Od 2004. kreće meteorski uspeh, počeo si da osvajaš velike turnire u miksu i sada imaš jako puno titula i u miksu i u dublu, osvojili ste Masters, i opet kažeš da želiš da budeš još bolji. Šta te sada pokreće da igraš i dalje, sada kada si i prvi na svetu. Pre dve godine si istakao da ti je cilj da budeš prvi i to si ostvario, a uz to si i osvojio i gren slem i masters, šta još?

Rekao sam već da jedno vuče drugo, za jednog sportistu je važno da svakoga dana radi na sebi, da ispravlja neke mane koje ima, ali i da radi na svojim najjačim oružijima i to je ono što ja pokušavam. Velika je razlika između moje igre danas i one od pre tri godine i to je iskustvo, ali i kvalitet i tu do izražaja dolazi ta neprestana borba i želja za usavršavanjem ka nekom savršenstvu. Naravno da je to nemoguće, jer niko nije savršen, ali to daje rezultate i to donosi sve te osvojene titule. Ne kažem ja prošle godine sam osvojio pet turnira sada bih voleo 6,7,8 ili gren slem, naravno da bih ja to želeo, ali da bih došao dotle prvo moram da radim na svim ovim drugim stvarima – fizičkoj spremi, tehnici, da imam emotivni mir i da sam psihički spreman. Jednostavno, potrebna je motivacija, želja za treningom i takmičenjem i za ostvarivanjem takvih rezultata jer bez toga ne može, jer je mala razlika u vrhunskom sportu, odlučuju nijanse i ako svaka od tih kockica nije na svom mestu nemoguće je ostvariti vrhunske rezultate.

Slede turniri na betonu u SAD gde branite dosta bodova, a kao kruna bi tu trebalo da dođe US open. Neverovatno je da je tebi najveći uspeh u Njujorku četvrtfinale, verovatno celu formu tempirate baš za Otvoreno prvenstvo SAD.

Naravno, to je naša velika želja, voleli bismo da ove godine ostvarimo mnogo bolji rezultat, moj najbolji rezultat je četvrtfinale, dok je Nestor ipak u karijeri osvajao US Open, a mislim da je igrao i finale jednom ili dva puta. Prošle godine smo osvojili Toronto, uz polufinale u Sinsinatiju, bila je jako naporna sezona. Možda smo bili i malo umorni od velikog angažovanja i putovanja sa jednog kraja sveta na drugi, zbog OI, pa će ove godine biti mali drugačije i ja se nadam da ćemo uspeti da ostvarimo dobre rezultate, a cilj je naravno da na US Openu dođemo do same završnice kao i na ovim prethodnim turnirima. Kao što sam rekao, na svakom turniru na kom se odlučimo da nastupimo mi imamo najviše ambicije. Nekada uspemo u tome nekada ne, ali to su nam ciljevi.

Koliko još planiraš da igraš u paru sa Nestorom i šta misliš koliko ćeš još moći da igraš vrhunski tenis, na nivou na kome možeš da osvajaš turnire?

Razlog zašto mnogi sportisti prekidaju karijere je to što ne postižu očekivane rezultate, na koje su navikli, sa druge strane odvojeni su od porodica, prijatelja i tog normalnog života i to su presudne stvari. Ukoliko ne budem postizao vrhunske rezultate, ako ne budem uživao u tom nadmetanju, putovanjima i igranju na turnirima, sigurno da to neću ni raditi. Međutim, nadam se da će to trajati što duže, a mislim da je to isto prisutno i kod Nestora. On još uvek igra veoma dobro, bez obzira na činjenicu da ove godine puni 37 godina. Moja želja je da trajem otprilike toliko, ako budem mogao. Sa druge strane, on se odlučio na potez da promeni dugogodišnjeg partnera iako su bili drugi ili treći na svetu jer je bila ogromna razlika između braće Brajan i njih, kao što je sada ogromna razlika između braće Brajan, nas i ostalih parova, ali to su neke odluke koje jednostavno morate da donesete. Po mom mišljenju, on je doneo odličnu odluku, ja opet dok sve ovo funkcioniše i traje, i dok možemo da igramo na vrhunskom nivou, igraćemo zajedno. Kada to ne bude slučaj, verovatno ćemo tražiti neka druga rešenja, vreme će pokazati.

Što se Dejvis kupa tiče ti si tu najiskusniji. Čini se da tu nekako nemamo sreće, ušli smo u elitu, ali onda Rusi, Španci na njihovim terenima. Šta očekuješ od duela sa Uzbekirtanom i kada misliš da možemo da napravimo taj skok. Ti si najbolji dubl igrač, tu su i Novak, Janko i Viktor, kada misliš da ćemo stići do same završnice ovog takmičenja?

Da bismo bili nosioci u svetskoj grupi moramo da ostavarimo bolji rezultat, a da bismo ostvarili bolji rezultat moramo da pobedimo nosioce, jedno vuče drugo i kad-tad ćemo morati da pobedimo reprezentacije poput SAD, Rusije, Španije... Na žalost nismo imali sreće da igramo kod kuće, što je velika prednost, naročito zbog podloge, ali mislim da imamo izuzetno jak tim. Tu je Viktor koji je izuzetno napredovao, Janko koji uvek pruža dobre partije u Dejvis kupu, Novak koji je već tri godine u samom vrhu svetskog tenisa i koji može svakoga da pobedi. Opet mislim da uvek možemo da sastavimo dobar dubl, tako da protiv svake reprezentacije imamo šanse. Naravno, cil je da pobedimo Uzbekistan i ostanemo u svetskoj grupi, da se nadamo nekom malo lakšem žrebu bar u prvom kolu, a onda naravno svojim dobrim igrama zaslužimo plasman u polufinale i finale, što će naredne godine doneti i poziciju da budemo nosioci, što će opet doneti lakši žreb. To je jedan od ciljeva. Ove godine smo osvojili Dizeldorf, što je nezvanično Svetsko prvenstvo. Voleo bih da do kraja karijere imam priliku da igram u finalu ili možda čak i da osvojim Dejvis kup i to bi mi mnogo značilo s obzirom da sam u reprezentaciji od 1995. godine, od kada su nam ukinute sankcije.

Govorio si o teškim trenucima, ali i velikim uspesima. Mnogi te vole, deluješ kao običan čovek, kako se snalaziš kao javna ličnost, ljude to zanima, tvoja svadba, deca. Da li ti se nešto promenilo, da li se možda ne snalaziš u toj ulozi i da li si uopšte sanjao da ćeš doći u tu poziciju?

Pažnja prija, i mislim da je pažnja koju ja dobijam lepa i da nije preterana, već umerena i čini mi se da su me ljudi prihvatili baš tako, kao nekog normalnog, što i mislim da jesam. Sigurno da moji trenutni rezultati doprinose kako mojoj radosti, tako i radosti drugih ljudi, navijača, našeg naroda. Lepo je ako je sve to uzor deci i budućim geneneracijama koje će se baviti sportom ili da će to imati neki pozitivan uticaj na njih da slede naše korake. Značilo bi mi ako bih imao pozitivnog udela u tome. Uvek se trudim da svakome izađem u susret i dam autogram i da se slikam, u beogradskoj Areni, na odbojkaškom meču naše reprezentacije, mnogo dece je prilazilo i slikalo se, tražilo autogram i to je nešto što prija i drago mi je, jer znam kako je meni bilo kada sam bio njihovog uzrasta i koliko mi je značilo da tako sa nekim koga sam gledao na televiziji, nekog uspešnog, da je tu da mogu da ga vidim uživo i da vidim da je i on isto samo čovek i to daje snagu drugima da kažu: "OK, ako je mogao on mogu i ja", i da u svemu tome ima nekog stimulansa.

Da li si razmišljao o ulozi u tenisu oko terena kao trener, po završetu igračke karijere?

Svakako bih voleo, sada u kojoj meri bi to bilo moguće zavisi od više faktora, ali bih stvarno voleo da svoje znanje i iskustvo prenesem na talentovanu decu koju imamo. U poređenju sa drugim zemljama i pored veoma teških uslova imamo uspešnu decu u svim sportovima i bilo bi mi drago da za razliku od nas, koji nismo mogli da treniramo u svom gradu i budemo zajedno sa našim porodicama, oni imaju sve uslove kako bi napredovali. U naše vreme toga nije bilo i zato smo svi mi morali da treniramo u inostranstvu i da tražimo neke bolje uslove i stručnjake i to bi mi bila velika želja.