Muzej pčelarstva u Sremskim Karlovcima

Pčelarstvo je jedna od najstarijih grana privrede. Još su se drevni narodi bavili ovim zanatom. Stari Egipćani su poštovali kult pčele, divili se njenoj sposobnosti da tokom svog životnog ciklusa proizvede veliki broj korisnih materija: vosak, propolis, matični mleč i, naravno, med. Upravo je med kroz čitavu istoriju civilizacije predstavljao jednu od najvažnijih životnih namirnica. Njegov značaj bio je naročito velik u doba kada medicina još nije bila razvijena. Tada su lekovita svojstva pčelinjih produkata bila dobro poznata i cenjena.

To je i razlog zbog koga je u drugoj polovini 19. veka uzgojem pčela počeo da se bavi Jovan Živanović (1841-1916), profesor Karlovačke gimnazije. Tehnologiju pčelarstva preuzeo je od najboljih nemačkih stručnjaka onog doba i tokom svog životnog veka doveo je do savršenstva. Sa Ilarionom Ruvarcem, rektorom Karlovačke bogoslovije, osnovao je katedru za pčelarstvo na kojoj je radio kao profesor punih 26 godina i edukovao veliki broj mladih pčelara. Njegov rad nastavili su njegovi potomci, sin Žarko (1875-1933) i unuk Borivoje (1914-1997). Danas, praunuk Žarko, zajedno sa svojim potomcima, objedinjuje iskustva predaka, koristeći savremene metode pčelarenja.

Nije teško pronaći porodičnu kuću Živanovića. Kada se stigne u Sremske Karlovce dovoljno je da pitate nekog od ljubaznih meštana i dobićete tačne instrukcije o tome gde se zdanje nalazi. Širom otvorena kapija prvi je znak dobrodošlice. Nasmejano lice Žarka Živanovića poziva nas da kročimo u njegov dom. Ulazak u dom Živanovića svojevrsno je putovanje kroz vreme. Celokupna istorija Sremskih Karlovaca i čitavog kraja satkana je u ovom prostoru. Na samom ulazu u dvorišni prostor raste veliki kesten. Njegovo stablo i krošnja toliki su da od prizora zastaje dah. Stablo je staro više od dve stotine godina i danas je spomenik prirode pod zaštitom države. U prostranom dvorištu porodične kuće Živanovića nekada je bilo smešteno i dve stotine košnica. To su bila zlatna vremena. Danas je većina košnica, njih 80, izmešteno na imanje nadomak Sremskih Karlovaca gde se pčele spremaju za zimsku hibernaciju. U dvorištu je ostala samo po koja košnica, a one najstarije odavno su smeštene u muzejske prostorije. Nakon kratke šetnje stižemo i do našeg odredišta. Muzej je smešten u jednom delu velike porodične kuće. Na zidovima zdanja okačene su brojne fotografije, slike, diplome i zahvalnice stečene mukotrpnim radom nekoliko generacija.

Postavka muzeja vodi nas kroz istoriju ovog zanata. Veliki broj eksponata datira iz 19. veka i svedoči o razvitku pčelarstva u Vojvodini. Tu su stare pletene košnice izrađene od pruća vinove loze, namazane specijalnom mešavinom zemlje i balege. Nadomak njih stoji istresaljka iz 1876. godine, parni topionik za vosak iz 1881. godine, kao i nekoliko različitih dimilica koje služe pčelaru da umiri pčele tokom pregleda sadržaja košnice. Najatraktivniji eksponat je svakako košnica u obliku crkve iz 1880. godine. Ona je potpuno funkcionalna i pravo je umetničko delo. Godinama je ukrašavala veliki pčelinjak Jovana Živanovića, a danas je, pošto je veoma stara, smeštena u prostorijama zdanja. U ovaj Muzej, jedinstven u našoj zemlji, pored pčelara, često navraćaju mladi ljudi, naročito učenici Karlovačke bogoslovije i studenti Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Zemunu. Broj muzejskih eksponata se svakodnevo povećava, pa je proširivanje izložbenog prostora neminovnost, a Žarko Živanović ne krije radost što će muzej pčelarstva nastaviti da širi svoje prostorije.

GDE JE MED, TU JE I VINO

Još jedna grana privrede u kojoj je porodica Živanović bez premca jeste proizvodnja vina. Podrum u kome se neguje ova dragocena tekućina veoma je poznat. Njegova rustična unutrašnjost svedoči o dugoj tradiciji karlovačkog vinogradarstva. Zemljani pod, drvena vinska burad i kameni zidovi obrasli lišajevima predstavljaju neizostavne činioce u procesu negovanja vina. Stalna temperatura podruma od 12 stepeni Celzijusovih garantuje dobar kvalitet vina, a silazak u podrum čini jednako prijatnim i tokom letnjih i zimskih dana. Po rečima Žarka Živanovića, ovaj vinski podrum neće biti modernizovan, već će biti sačuvan u svom originalnom stanju kao svedok jednog načina proizvodnje i jednog vremena.