Da li znate šta su svemirske crvotočine?

Iako postojanje crvotočina teorijski nije nemoguće, za sada se termin koristi samo u naučnoj fanstastici.

Davne 1935. godine fizičari Albert Ajnštajn i Nejtan Rozen uzeli su u obzir mogućnost postojanja “mostova” koji bi povezivali dve prilično udaljene tačke u svemiru predstavljajući prečicu zahvaljujući kojoj bi se uštedelo na vremenu. Ovi portali ne moraju povezivati isključivo dve tačke unutar jednog univerzuma, oni bi mogli da povezuju i dva različita univerzuma.

Crvotočine sadrže dva otvora, najverovatnije kružnog oblika, i tunel koji ih povezuje. Iako ih matematički predviđa Ajnštajnova opšta teorija relativnosti, naučnici do današnjeg dana nisu uspeli da otkriju njihovo postojanje. Negativnu masu crvotočine bilo bi moguće opaziti pomoću uticaja koji bi njihova gravitacija izvršila na svetlost koja prolazi pored njih.

Pojedine teorije ukazuju na to da bi na krajevima crvotočine mogle da se nađu dve crne rupe, ali sam nastanak crnih rupa do sada nikada nije proizveo crvotočinu.

Međutim, čak i da zaista postoje, putovanje kroz njih bilo bi komplikovano iz više razloga.

Prvi je veličina. Primordijalne crvotočine postoje verovatno na mikroskopskom nivou od oko 10–33 centimetara. Ipak, kako se univerzum neprestano širi, moguće je da bi se samim tim uvećale i njihove dimenzije.

Drugi problem je njihova stabilnost - ove vrste tunela urušile bi se za veoma kratko vreme. Ali nedavno naučno otkriće pokazalo je da bi egzotična materija - koju ne treba poistovećivati sa crnom materijom ili antimaterijom, mogla znatno da produži ovaj vremenski interval. Ipak, ni to ne bi rešilo problem u potpunosti jer bi i dalje postojala mogućnost da standardna materija crvotočine destabilizuje portal.

Uprkos svim preprekama, stručnjaci nastavljaju da istražuju ovaj koncept kao metod svemirskog putovanja, sa nadom da će buduća znanja i tehnologije jednog dana omogućiti njihovu upotrebu.