"Ranjivi" sateliti upravljaju svetom – i njegovim ratovima

Kad god koristite mapu na pametnom telefonu ili na primer pratite kretanje dostavnog vozila u aplikaciji - vi koristite GPS.

Ono što mnogi ljudi ne shvataju, jeste da je GPS - američki Globalni pozicioni sistem - samo jedan deo šire porodice poznate kao Globalni navigacijski satelitski sistemi (GNSS).

Četiri globalna satelitska sistema kruže oko Zemlje. Oni usmeravaju avione, brodove, automobile i kamione na željeni put, ili turiste koji traže restoran, hotel ili neku drugu lokaciju. Ali ti sateliti igraju ključnu ulogu i u ratovima, piše DW.

Kako sateliti određuju vašu lokaciju?

U suštini, satelitska navigacija je pitanje vremena. GNSS-sateliti imaju izuzetno precizne, atomske satove i stalno emituju dve ključne informacije: svoju tačnu poziciju u orbiti i tačan trenutak kada je signal poslat.

U međuvremenu, na planeti Zemlji, prijemnici - poput vašeg pametnog telefona, automobila, ali i nekog aviona ili broda - primaju te signale i na taj određuju svoju tačnu poziciju.

To rade pomoću signala s četiri satelita koji pružaju podatke o geografskoj širini, dužini i nadmorskoj visini - plus jedan dodatni signal za ublažavanje, odnosno ispravljanje vremenskih odstupanja.

Shutterstock/Rini. com

GNSS-tehnologija veoma je precizna i brza. I duboko integrisana u svakodnevni život. Ali ona takođe imai skrivenu ranjivost.

"Signali globalnih navigacijskih satelitskih sistema prilično su ranjivi", kaže za DW Den Govard, predsednik američke Fondacije za otpornu navigaciju i vreme.

"Oni su izuzetno slabi, što znači da svaka radio-smetnja u njihovoj frekvenciji, bilo slučajna ili namerna, može da ometa prijem. Siguran sam da ljudi u svim vladama razumeju taj problem. Izazov je kako obezbediti da rukovodstvo to razume i da deluje, kako bi se rizik smanjio", ukazuje Govard.

Četiri globalne navigacijske sile: SAD, Rusija, Evropa, Kina

Prva dva globalna navigacijska sistema razvijena su 1970-ih, tokom Hladnog rata između SAD i tadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Sjedinjene Države su razvile GPS, koji je postao prva satelitska navigaciona mreža s globalnom pokrivenošću. To je najšire korišćen navigacioni sistem na svetu.

Otprilike u isto vreme, Sovjetski Savez razvio je GLONASS, što je kasnije preuzela Rusija.

Andrei Armiagov / Shutterstock.com

Zatim je početkom 2000-ih Evropska unija odlučila da oslanjanje isključivo na GPS ostavlja Evropu previše zavisnom od američke strateške infrastrukture, pa je počela da razvija Galileo.

Sistem BeiDou koji je razvila Kina najnoviji je od ta četiri sistema. Kao i Evropska unija, i kineski vojni planeri želeli su da se smanje oslanjanje na američki GPS.

Dizajnirani u civilne i vojne svrhe

Četiri sistema veoma su slična i imaju "dvostruku namenu" - dizajnirani su i za civilne i za vojne svrhe.

"GPS, GLONASS i Galileo koriste veoma slične orbite, sa sličnim brojem satelita na visini od oko 19.000 do 23.000 kilometara", objašnjava Malkolm Mekdonald, profesor satelitskog inženjeringa na Univerzitetu Strečklajd u Glazgovu. "BeiDou dodatno koristi više orbite kako bi omogućio bolju pokrivenost nad Azijom."

Svaki sistem može u svakom trenutku da pokrije bilo koju tačku na Zemlji, čak i ako je reč o nečem tako malom kao što je vaš ručni sat.

Gorodenkoff / Shutterstock.com

"Većina uređaja koristi više konstelacija (satelita). Zavisi od uređaja - na primer, moj pametni sat može da koristi i GPS i GLONASS. I mogu mu da odredim da li da koristi jedan ili oba."

Japan i Indija upravljaju sličnim sistemima, ali oni ne pokrivaju čitavu planetu, već pružaju samo regionalne navigacione podatke.

Globalni navigacioni sistemi u ratu

Vojske širom sveta sve više zavise od satelitsku navigaciju za logistiku, mapiranje trasa i operativno planiranje.

Koriste ih i za navođenje oružja, pa i krstarećih raketa i tzv. pametnih bombi. Vojske takođe koriste navigacione satelite za upravljanje dronovima.

Ali to je od satelita napravilo mete.

U sukobima kao što je rata Rusije i Ukrajine, obe strane koriste tehnike elektronskog ratovanja kao što su "ometanje" (jamming) i "lažiranje" (spoofing). One se koriste da ometaju satelitske navigacione signale ili da prevare GPS-sisteme na terenu.

"Lažiranje" je teže od "ometanja" i omogućava zbunjivanje protivnika.

"Vaš navigacioni sistem može da pokazuje da se krećete brzinom od 400 čvorova i da napuštate aerodrom u Helsinkiju, dok se u stvarnosti nalazite u automobilu, koji se kreće 120 kilometara na sat izvan Berlina", plastično objašnjava Tomas Vitington, analitičar u oblasti elektronskog ratovanja pri britanskom Ujedinjenom kraljevskom institutu za odbranu.

Blanscape / Shutterstock.com

Ta tehnika može se koristiti za skrivanje lokacije, na primer, tankera ruske tzv. "flote u senci2, koja pokušava da prođe neprimećeno kroz određeni region.

"Takođe se koristila za ubacivanje malih grešaka u poziciju broda dok prolazi kroz Ormuski moreuz, što može da dovede do toga da brod nenamerno uđe u teritorijalne vode neke zemlje, i da onda omogući toj zemlji da ga zaustavi i prisili na pristajanje zbog ilegalnog ulaska", kaže Mekdonald.

Govard ukazuje da bi to mogla da bude čak i veća pretnja za Evropu i SAD, nego za Rusiju i Kinu - jer Rusija i Kina imaju "domaće, zemaljske sisteme koji dopunjuju GNSS ili služe kao alternativa GNSS-u", dok Zapad to nema.

A "frustrirajuće" je to što ne postoji neka tehnologija koja bi efikasno rešila problem koji uzrokuje ometanje GNSS-a, kaže Vitington.

Postoje pokušaji razvoja tehnoloških alternativa GNSS-u, ali je za sada, kako dodaje, jedna od "najpraktičnijih" opcija u ratu "pronaći ometač i uništiti ga".