Koje tajne krije broj 23

Krajem osamdesetih Voja Čolanović napisao je knjigu „Zebnja na rasklapanje“ (NIN-ov roman godine) u kojoj je ponudio definiciju broja 23: „23 je, reklo bi se, tek običan šum. A šta je šum? Valjda, udar vazdušnih talasa na bubnu opnu. Znači, 23 je udar vazdušnih talasa na bubnu opnu?“

Ovaj broj je opsesija glavnog junaka pomenute knjige, opsesija Voltera Speroua (Walter Sparrow), lika iz filma „Broj 23“ i blaga opsesija pisca ovih redova. Iako je Čolanović izneo nekoliko pogrešnih podataka (npr. da je Princip ubio Ferdinanda 23. juna – tačno je 28. juna) i iako je scenarista filma Filips (Fernley Phillips) omašio u većini slučajeva, u ova dva dela postoji i nekoliko zanimljivih podataka kao i onaj najvažniji: telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma!

Čolanović pominje i da su SSSR i Nemačka potpisali pakt o nenapadanju 23. avgusta, da je Regan najavio „rat zvezda“ 23. marta, a da je „Sojuz II“ posle 23 dana leta sleteo sa tri mrtva astronauta na Zemlju. Na drugoj (filmskoj) strani, od podatka da Sperou svira saksofon koji ima 23 dirke, zanimljiviji su podaci koji prate film – Džim Keri je za ulogu dobio 23 miliona dolara, a ovo je bio 23. projekat koji je režirao Džoel Šumaher (Joel Schumacher). Film je zasnovan na „opterećenosti“ bitnika Vilijama S. Barouza, koji je verovao da je 23 mističan i da su za ovaj broj vezani glavni događaji u njegovom životu. Zbir slova u imenima dva glavna glumca je 23 (na engleskom, naravno: Jim Carrey, Virginia Madsen)...

Da počnemo od početka. Neki naučnici „izračunali“ su da je Zemlja stvorena 23. 11. 4004. pre nove ere, a na drugoj strani zaljubljenici u „Bibliju“ ubedljivo najviše citiraju „Psalam 23“ („Gospod je moj pastir, ništa mi ne fali“...). Deveti osnovni broj – 23 – pojavljuje se na neverovatnim „mestima“ u matematici i fizici ali je najznačajniji kao zbir prvih šest cifara koje čine matematičku konstantu pi (3,14159)! Postoje 23 aksioma koje je smislio Euklid. Kažu da su Muhamed i sledbenici stvarali „Kuran“ 23 godine.

Tri najznačajnija otkrića: diferencijalni i integralni račun, prirodu sunčeve svetlosti i boja koje se pojavljuju pri prolasku kroz staklenu prizmu i zakon opšte gravitacije Isak Njutn je ostvario sa 23 godine. Papa Benedikt XIV u oktobru 2007. imenovao je 23 nova kardinala, a tri godine kasnije, 23. januara, ustoličen je patrijarh Irinej. Slučajno (???!!!) je da se atol Bikini sastoji baš od 23 ostrva na kojima su od 1946. do 1958. testirane 23 atomske bombe! Da priča bude zanimljivija, templari su imali tačno 23 Velika Majstora, dok je 23. februara 1905. američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao klub „Rotari“.

Pored 23 hromozoma, kad je čovek u pitanju, vredi pomenuti da fizički ciklus bioritma traje 23 dana i da krv „obiđe“ telo za 23 sekunde. Neki naučnici tvrde da je krv Gaja Julija Cezara istekla iz njegovog tela za 23 sekunde pošto je uboden 23 puta. U pesmi „Get Off“ Prins (Prince) tvrdi da postoje „23 positions in a 1 night stand“ – ko može, neka proveri!

Latinski alfabet imao je 23 slova, a jedan od najpoznatijih ljudi koji je ikada baratao slovima, Šekspir (William Shakespeare) rođen je (neprovereno) 23. aprila 1564, a umro (provereno) 23. aprila 1616. Pesnici Pablo Neruda i Tagore napisali su pesme koje su nazvali „23“.

Kad smo kod reči – prvu telegrafsku poruku „What hath God wrought?“ (Šta je Bog radio?; Biblija, Knjiga brojeva 23:23) poslao je 1844. Morze iz Vašingtona u Baltimor. Naravno da znate da je najčešće slovo kojim se završavaju srpska prezimena „ć“ – 23. slovo azbuke?! A znate li ko umire poslednji? Nada (azbučno N+A+D+A=23)!

Emitovanje programa TV Beograd počelo je 23. avgusta 1958, „Dnevnikom“ u 20.00. Sadašnji glavni i odgovorni urednik radija „202“ Darko Kocjan jedan je od poštovalaca broja 23, a nekadašnja stjuardesa u avionu DC 9, Vesna Vulović, imala je 23 godine kada je preživela katastrofu jugoslovenskog aviona u brdima severozapadne Čehoslovačke. Opsesivni obožavalac Štefi Graf, Gunter Parhe, ubo je Moniku Seleš nožem dugim 23 cm. Stoti sat neprekidnog stajanja pred policijskim kordonom u Kolarčevoj, obeležili su studenti 23. januara 1997.

Jedan od Brojeva iz serije „Izgubljeni“ („Lost“; 4, 8, 15, 16, 23 i 42) često se pojavljuje u filmovima. U „Matriksu 2“ Arhitekta nudi Niu izbor: ili će da pokuša da spase Triniti ili će da spasi Zajon tako što će da izabere 23. koji će da prežive – 16 žena i 7 muškaraca. Poštovaocima nekadašnjeg „Zimskog bioskopa“ biće zanimljivo da se jedan od najčešće prikazivanih filmova „Loganov beg“ na nemačkom zove „Flucht ins 23. Jahrhundert“. Film o najpoznatijem nemačkom hakeru Karlu Kohu zove se „23“. U filmu „Jeepers Creepers“ The Creeper se pojavljuje na svake 23 godine i tokom 23 dana naslađuje se ljudskim mesom. Da li ste znali da su prva 23 filma koje je snimio režiser meke pornografije Ras Mejer bila zabranjena za mlađe od 18 godina? Ako ne računamo „Nikad ne reci nikad“, 2012. godine gledaćemo 23. film o Džemsu Bondu!

Najpoznatija sportska dvadesettrojka na svetu bila je na dresu Majkla Džordana. Oprostio se od košarke, ali se na kratko vratio – tada je nosio broj 23. Dejvid Bekam je iz Mančestera prešao u Real Madrid a odao je priznanje Džordanu tako što je nosio broj 23 na dresu. U Mančester Sitiju niko ne nosi broj 23 od 2003. kada je poginuo Kamerunac Mark-Vivijen Foe čiji je to bio broj. Najbolji teniser svih vremena, Rodžer Federer, 23. je igrač koji je dospeo na prvo mesto ATP liste!

Verovatno nema smisla pominjati pesmu grupe Denis & Denis „Soba 23“, ali zato mora da se pomene omot albuma Dejvida Bouvija „Ziggy Stardust“ jer je na njemu broj 23. Blonde Redhead snimili su album „23“ i imaju istoimenu pesmu. Jimmy Eat World snimili su pesmu „23“ (album „Futures“), dok na debi albumu pevačice Tristan Prettyman „Twentythree“ nema nijedne pesme koja se tako zove. Grupa Tool objavila je 2006. album „10,000 Days“ – poslednja pesma se zove „Viginti Tres“ (23). Pesma „What’s My Age Again?“ grupe Blink 182 sadrži stihove „nobody likes you when you’re 23“...

Kad je u maju 1981. Bob Marli umro, telo mu je počivalo „u bronzanom kovčegu u Areni nacionalnih heroja u Kingstonu. Njegovo mršavo, bledo lice bilo je glatko izbrijano, njegove dredlokne, koje su opale tokom tretmana zračenjem, bile su ušivene u periku i nameštene na svoje mesto. Jedna ruka je držala Bibliju, otvorenu na dvadeset trećem psalmu, druga je ležala na njegovoj istrošenoj zlatastoj „gibson“ električnoj gitari“ (iz knjige „Uhvati plamen“). Verovatno bi Marlijev život bio drugačiji da nije bilo Hajla Selasija koji je rođen 23. jula 1892.

Ovaj tekst posvećen je broju 23, a sličan verovatno može da se napiše o bilo kom drugom broju. Autora zabrinjava stotine drugih podataka koje je izostavio zbog dužine teksta, a posebno je zabrinut od 23. januara 2009, jer se tog dana smuvao sa sadašnjom suprugom. Možda će i vas zabrinuti „rođendanski paradoks“ po kome, ako se u jednoj prostoriji nalaze 23 osobe, postoji šansa veća od 50% da su bar dve među njima rođene istog dana. Ili podatak vezan za jednu od najposećenijih izložbi u Beogradu u poslednjoj deceniji; naime, bilo je više od 25.000 posetilaca u Muzeju istorije Jugoslavije, koji su videli radove Salvadora Dalija (umro 23. januara 1989.)...

Sve slučajnosti, ili misterija koja tek treba da bude razrešena?