Galaksija je zatrpana trilionima tona otrovne svemirske masnoće

Po svemu sudeći, taj prostor je ispunjen velikom količinom elektromagnetne radijacije i ogromnim oblacima masne materije.

Međuzvezdani prostor sadrži dovoljno masnih i toksičnih molekula ugljenika, da bi oni uskoro mogli da počnu da se talože na svemirskim letelicama budućnosti, tvrdi koautor studije, profesor hemije na Univetzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju Tim Šmit.

Australijsko-turski tim naučnika je otkrio oko 10 milijardi triliona triliona tona svemirske masnoće.

"Otkrili smo i međuzvezdanu prašinu koja sadrži mast, pepeo i silikate (slično pesku). Razlog zbog koga kosmička masnoća nije stigla do našeg Sunčevog sistema su solarni vetrovi, koje stvara Sunce", navode naučnici.

Šmit i njegove kolege su "u laboratorijskim uslovima rekreirali proces stvaranja masnih ugljenikovih jedinjenja u blizini ugljeničnih zvezda", piše Gardian.

Nakon toga su, pomoću spektroskopa, posmatrali kako se materija ponaša pod različitim vrstama svetla.

Thinkstock / Ilustracija

Podaci koje su prikupili omogućili su im da uz rezultate dosadašnjih astronomskih posmatranja procene koliko je tačno materijala nastalo u velikom prostoru između zvezda, nakon čega su zaključili da masna materija čini četvrtinu, odnosno skoro polovinu ukupnog ugljenika u našoj galaksiji.

Velika količina međuzvezdane masnoće dokaz je prisustva osnovnih uslova za nastanak života, pre svega zbog toga što su materije u međuzvezdanom prostoru sastavni deo novih planeta i zvezda.

To znači da ćemo u budućnosti moći da, merenjem procenta ugljenika, otkrijemo koliko će se organskih materija oblikovati u Sunčevim sistemima koji su od njih nastali.

"Ugljenik nastaje unutar samih zvezda, prolazi kroz međuzvezdani prostor i upija se u nove planetarne sisteme gde se konačno oblikuje u život. Reč je o velikoj priči - možda najvećoj priči ikad ispričanoj", zaključio je Šmit.