Milorad Čavić - Uspon pobednika

Plivanje zaista oblikuje telo kao da ga je stvorio Mikelanđelo. Visok i preplanuo, odeven u belu majicu i izbledele farmerke, deluje u isto vreme samouvereno i skromno. Iznad svega, veoma opušteno, uprkos interesovanju koje izaziva među prolaznicima u rano prepodne toplog dana na kraju avgusta.

Devojka iz kola koja prolaze slika ga mobilnim telefonom kroz prozor, radnici obezbeđenja zgrade u kojoj je studio prilaze da se upoznaju i čestitaju na uspehu... Jasno je da ima status idola.

Ako nije svaki dan euforija kao na dočeku pred Skupštinom, celodnevno prepoznavanje deluje naporno. “Volim da se slikam sa ljudima i delim autograme, ali može da bude naporno kada to traje ceo dan, ljudi ne razumeju da imam druge obaveze... Bilo mi je pogotovo teško sada u Crnoj Gori, kada sam otišao na tri dana sa prijateljima iz Amerike i svakoj drugoj osobi morao da kažem ‘Žao mi je, ne mogu da se slikam’, a kada se okrenem čujem ‘Čavić se uobrazio’. Bukvalno sam proveo godinu dana u inostranstvu da bih se pripremao za svetsko prvenstvo i sada sam došao da se odmorim.”

Kada je o opuštanju reč, zvuk vode ga najviše opušta. “Nalazim mir u vodi i zbog vode. Volim da vidim neobične predele, volim da ronim u okeanu... Zvuk prirode mi donosi mir.” Razmišljajući o putovanjima, shvatio je da bi voleo da vidi džunglu ili ode na Maču Pikču. Krstarenje u Grčkoj, deo oko Atine, takođe mu deluje kao dobra ideja.

Za nekoga ko je često van zemlje, prilično dobro podnosi užurbani tempo putovanja. Da li mu ponekad smeta što je retko kod kuće?

“Svaka osoba se najbolje odmori kada je kod kuće, kada je u svojoj domovini. Meni veoma teško pada ta promena sredine...” objašnjava i dodaje da je sada, kada je dobio stan u Beogradu, fokusiran na to da to bude njegov svet. “Biti na putu cele godine nije nimalo lako, a biti usamljen je najgori deo. Jeste da sam tu sa ekipom, ali mi to nije familija, to mi nisu najbliži prijatelji na svetu. Zaista je naporno, ne samo fizički, već i mentalno.”

Jedna od stvari koja je fascinantna u disciplini poput plivanja je taj momenat samostalne motivacije. “U ovom sportu moram sam sebe da motivišem i guram. Svaki dan setim se zašto radim to što radim i tako sebe motivišem. Ove godine, motivisalo me je to što sam bio drugi na svetu prošle godine na Olimpijadi. Bila mi je velika želja da osvojim svetsku titulu na 100 m delfin stilom. Nažalost, to nisam uradio, ali biće još prilika. To me nije obeshrabrilo. Guram napred. Jednostavno, nisam od onih koji lako padaju.”

Smatra da je u životu dobio sve što je želeo, ali da je za sve morao da se bori. “Za vreme treninga ili u trci, dešava mi se da celo telo govori da posustajem. U tom trenutku, samo pomislim na to da je igra tek počela tada, kada mi se odustaje, da tek tada treba gurati najjače.”

Jedan od prelomnih trenutaka za njega je kada je 2006. godine zbog bolova u donjem delu leđa želeo da odustane od sporta. Ali i to je prošlo. Sad govori: “Kada telo kaže ne, srce te tera da kreneš. I kada me boli telo, srce govori: Možeš ti to.”

Ipak, svestan je da niko ne može sve sam i dodaje: “Ove godine morao sam da se okrenem svojoj porodici za podršku.” Preko sajta miloradcavic.com svakodnevno dobija poruke ljudi koji ga podržavaju. “Čitam te poruke svaki dan, ponekad i odgovorim, pune mi baterije i daju mi motivaciju.”

Kaže da inspiraciju nalazi svuda oko sebe: “Najčešće se okrećem drugim ljudima. Na svetskom prvenstvu, kada sam video da je Nađa Higl osvojila svetsku titulu, to me je odmah inspirisalo i lagano sam oborio svetski rekord. Kada pogledam rekorde, a svaki put pred trku pogledam startnu listu, rekorde onih koji su mi u grupi.” Ako vidi svetski rekord, poželi da bude još bolji. “To me privlači, hoću ja taj plasman, hoću ja tu titulu, hoću ja taj rekord...”

Uloga trenera u njegovom uspehu je veoma značajna. “Moj odnos sa trenerom je prijateljski. Ne mogu da radim sa nekim ko je kao diktator. To je partnerstvo. Svakog dana pre treninga sednemo i porazgovaramo šta ćemo i kako ćemo. Posle razgibavanja pita me: ‘Kako se osećaš, kako si danas?’ Nije dovoljno da kažem da se loše osećam, nego tačno šta mi je, jesam li težak u vodi... i to je taj kontakt, ta komunikacija... To je veoma važno, jer ako mi nešto ne ide, on promeni trening.”

Da li sebe vidi kao trenera jednog dana?

“Sebe smatram stručnjakom za plivanje, ali ne vidim sebe u toj ulozi. Ali vidim sebe kao nekoga ko bi svakog dana dolazio da analizira tehniku i da pokaže svakom plivaču gde greši i kako bi to mogao bolje da uradi. Što se budućnosti tiče,voleo bih da posle svoje plivačke karijere upišem post-diplomske studije. Volim školu, volim takve stvari, razmišljam o međunarodnim odnosima ili biznisu. Vidim sebe kao sportskog političara jednog dana. Mislim da ima ovde dosta prostora za napredak u sportu. Voleo bih da budem deo neke veće slike, a šta bi to trebalo da znači, trenutno ne znam.” Tu staje za sekundu, kao da odmera-va olimpijski bazen koji treba da prepliva i potom dodaje: “Ipak mi je najvažnije da nađem mir u svemu što radim.”

Živeti bolje na Čavićev način

Nekoliko lekcija o tome kako postati šampion, i šta vam je sve potrebno da ostanete na vrhu

inspirišite se pozitivnim primerom “Najbolji savet koji sam ikad dobio je da budem zahvalan za svaki novi dan i da slavim svaki uspeh. Nema veze koliko veliko ili malo bilo, to je važna stvar, to je dokaz da mi napredujemo u životu” gledajte uvek pozitivno na stvari “Kroz sport sam uspeo neke stvari, meni je velika čast kada mogu da plivam pred celim svetom i da ljudi osete nešto i da misle o toj trci. Moj heroj Stiven Prifontejn rekao je: ‘Race is a work of art, and you can understand it in as many ways as you’re capable of understanding it.’ (Trka je umetničko delo, i možete je razumeti na onoliko načina na koliko ste sposobni da je razumete). Za vreme trke osećaš adrenalin, posle trke osećaš tugu ili sreću, zavisno od osobe do osobe. Jednostavno, samo u ovoj profesiji ja to mogu da pružim drugim ljudima. Da pošaljem tu emociju koju inače ne bi imali u tom trenutku. To je lepota sporta”.

prihvatite neuspeh kao deo igre “Ja sam svaki put bio srećan kad sam postigao najbolje vreme, ili dao sve od sebe. Od strane publike, sreća je kad pobedimo i idemo da slavimo. Kada je poraz u pitanju, nastupa tapšanje po leđima uz priču: “Dao si sve od sebe”. Malo mi je žao kada mi ljudi posle trke dođu i kažu: “Biće bolje.” To je umetnost, jeste dobro i ako nije bila pobeda. Ne volim kada mi ljudi prilaze kažu da im je žao zbog mene. Ja sam zaista srećan, najbolje vreme je najbolje vreme i ja sam zaista dao sve od sebe, ali Majkl je bio malo bolji. To je sport.” napravite pauzu kada je neophodno “Nezvanično sam prekinuo sa plivanjem posle NCAA šampionata u martu 2006. godine i nisam planirao da se vratim. Bio sam umoran od preteranih bolova i napornih treninga koji nisu davali nikakve rezultate. Tokom naredna četiri meseca, koncentrisao sam se na školovanje i uživao sam u ostalim stvarima za koje ranije nisam imao vremena. U tom periodu, iznajmio sam stan sa prijateljem sa plivanja. Iako nisam trenirao, pored njega sam ponovo osetio sve čari plivanja. Uz ovakva sećanja sam iskusio veliku krizu identiteta, jer sam shvatio da nisam srećan i da nisam više isti čovek. Najzad, posle četiri meseca, nisam mogao više da izdržim – vratio sam se u bazen!”

PRonađite mentora

“Andrea De Nino, moj trener u Italiji, je ove godine preuzeo mene kao svoju odgovornost, da me gura napred da osvojim svetsku titulu. Znam koliko se mučio i koliko se brinuo za mene, dao mi je sve što mi je zatrebalo. Bez toga se ne može.”

U SEPTEMBARSKOM BROJU MAGAZIN MENS HEALTH DONOSI:

U septembarskom broju Men's Healtha pronađite 857 najboljih saveta i stvari koje će vam olakšati život svakog dana

Milorad Čavić otkriva kako postati šampion

Najbolji kuvari vas uče kako da se zdravije hranite u specijalu "Dobra hrana dobar život"

Pobedite strah od bolesti uz "Prečice do zdravlja" naših stručnih saradnika. a očekuje vas i budžetski stilski predlog za jesen