Grčka kao raj za vantelesnu oplodnju

Foto: wellcome images/Flickr.com

Pristup različitim medicinski potpomognutim metodama začeća bez velikih ograničenja u Grčkoj je omogućen 2002. godine, i to je ovu zemlju već uvrstilo na svetsku mapu zemalja u kojima mogu da dobiju usluge poput vantelesne oplodnje i donacije jajnih ćelija. Ovog leta, Grčka je otišla i korak dalje ukinuvši obavezu da surogat majke i parovi koji koriste njihove usluge imaju stalni boravak u Grčkoj.

Kada je 2006. godine Grkinji od 52 godine dozvoljeno da postane surogat majka za svoju ćerku, koja nije mogla da zatrudni, većina medija te zemlje u tome je videla "poklon života", kao što bi se i moglo očekivati u zemlji koja je usvojila jedan od najliberalnijih zakona o začeću uz pomoć medicinskih tehnologija.

Naime, time je napravljen izuzetak budući da je starost surogat majki ograničena na 50 godina.

Grčka je ovog leta otišla i korak dalje, ukinuvši obavezu, kako za parove koje hoće da pronađu surogat majku, tako i za same majke, da imaju stalni boravak u Grčkoj.

"Treba očekivati da sve više stranaca odabere Grčku" za pronalaženje surogat majki, ocenio je Takis Vidalis iz Nacionalne komisije za bioetiku.

Ovo nosi i rizike i otvara brojna etička pitanja, što je nedavno pokazao slučaj bebe za Daunovim sindromom i krhkog zdravlja, koje je ostalo kod surogat majke na Tajlandu nakon što su roditelji u Australiju odveli samo njegovu zdravu sestru bliznakinju.

Bejbi turizam

Takozvani turizam plodnosti već postoji u Grčkoj, još od kad je pre 12 godina zakonom omogućen pristup raznim metodama medicinski potpomognutog začeća.

Vantelesna oplodnja se, kao i nošenje bebe za drugoga (surogat roditeljstvo) dozvoljava do 50 godina, dok je u Francuskoj na primer starosna granica 43 godine. Žena može i da zamrzne jajne ćelije da bi ih kasnije iskoristila za oplodnju.

Zakon koji je to omogućio donet je 2002. godine i prema rečima advokata specijalizovanog za ta pitanja Konstantnosa Rokasa podržale su ga "sve partije što je u zemlji retko". Takis Vidalis iz Komisije za bioetiku rekla je da je javno mnjenje bilo ravnodušno prema ovoj izmeni.

Čak ni uticajna grčka crkva nije podigla glas protiv ovoga, iako se trenutno žučno bori protiv otvaranja vrata takozvanog civilnog partnerstva za homoseksualce.

Cilj zakonodavca je bio da se poveća stopa nataliteta u zemlji, koja je među najnižima u EU. "U našoj zemlji je takva kultura da je značajno imati dete svoje krvi i gena", istakla je Vidalis.

Čovekoljublje koje ima cenu

Foto: Emery Co Photo/Flickr.com

Plaćanje je suptilno regulisano. Donacija jajnih ćelija i usluge surogat majke smatraju se "altruističnim činom" koji se ne naplaćuje... sa izuzetkom naknade za vreme i putovanja. To konkretno znači da donatorke jajnih ćelija dobijaju 800 evra, a surogat majke 12.000 evra.

Rezultat takve politike je da donatorki jajnih ćelije, po rečima lekara, ima sasvim dovoljno.

Ima i stranih klijenata, na primer u medicinskom centru Jakentro u predgrađu Atine.

"Naše pacijentkinje dolaze iz Kanade, sa Novog Zelanda, iz Australije, Škotske, Rusije...", kazao je jedan od lekara Konstantinos Antoniu. Na internet sajtu se na pet jezika ističu prednosti čitave palete reproduktivnih tehnologija.

"Imali smo francuske parove koji dolaze, očajni zbog dugog čekanja za donacije jajnih ćelija u svojoj zemlji", rekao je doktor Tanos Paraskos sa atinske klinike EmBIO.

Kada je reč o surogat majkama, Rokas je ocenio da se ne treba zavaravati da one, nadoknade predviđene zakonom, ne dobijaju dodatni novac.

Medicinski tretman, uključujući i naknadu, košta 40.000 evra u proseku, procenjuju na klinici Jakentro.

Začeće bez kontrole

U Grčkoj ima 60-ak klinika za vantelesno začeće. Takis Vidalis je ukazao da je nošenje deteta za drugoga u drugom planu.

Za surogat roditeljstvo je potrebno odobrenje sudije, a odlukom se unapred utvrđuje srodstvo sa ženom ili parom koji žele dete. Ovu uslugu ne mogu da zatraže muškarci samci i homoseksualni parovi.

Između 2002. i 2010. je prema rezultatima istraživanja izdato oko 120 odobrenja, kazao je Rokas. Osnovni uslov je da žena ne može da zatrudni prirodnim putem, što je potrebno potkrepiti medicinskom potvrdom.

Centar EmBIO procenjuje da je od 2012. imao između 20 i 30 klijenata surogat roditeljstva, dok u Jakentru kažu da su imali pet do 6 godišnje. Prebivalište ni ranije nije bilo prepreka za parove van Grčke budući da sudije tu obavezu već dugo tumače na veoma fleksibilan način.

Glavni nedostatak sistema je to što nema nadzora u centrima za medicinski potpomognuto začeće jer nacionalna komisija za kontrolu od 2008. ne radi zbog nedostatka zaposlenih.