Nizak krvni pritisak može loše da utiče zdravlje: Kad je vreme da potražite stručnu pomoć

Povećan unos vode, manji i češći obroci i nošenje kompresionih čarapa samo su neke od metoda koje mogu pomoći. Ipak, kod simptoma kao što su ubrzano disanje ili ubrzan rad srca, važno je potražiti lekarsku pomoć, piše Health.com.

Povećajte unos vode

Pošto se krv sastoji od oko 90% vode, dehidratacija smanjuje ukupnu zapreminu krvi u telu, što može dovesti do pada krvnog pritiska. Dovoljan unos tečnosti ključan je za održavanje optimalnog volumena krvi. Preporučuje se unos između 6 i 12 čaša vode dnevno.

Povećajte unos soli, ali umereno

Natrijum, glavni sastojak soli, pomaže u regulaciji krvnog pritiska. Nešto veći unos soli može pomoći telu da zadrži vodu, čime se povećava zapremina krvi i samim tim i krvni pritisak. Međutim, važno je biti umeren, jer prekomeran unos soli može previše povisiti pritisak i povećati rizik od srčanih bolesti.

Kofein za privremeno povećanje pritiska

Kofein deluje kao stimulans koji sužava krvne sudove i tako privremeno podiže krvni pritisak. Šolja kafe ili zelenog čaja može povisiti pritisak u roku od 30 minuta, a efekat obično traje do četiri sata. Ipak, kod nekih osoba veće količine kofeina mogu izazvati nervozu, anksioznost i probleme sa spavanjem.

Kompresione čarape za bolju cirkulaciju

Kompresione čarape su elastične, pripijene čarape koje stvaraju pritisak na noge, poboljšavajući protok krvi i sprečavajući njeno zadržavanje u donjim ekstremitetima. Nošenje čarapa do kolena ili butina pomaže povratku krvi ka srcu, što može povisiti krvni pritisak. Postoje i modeli koji idu do struka i takođe mogu biti korisni.

Missis Lemon/Shutterstock

Manji i češći obroci

Nagli pad krvnog pritiska nakon obroka (postprandijalna hipotenzija) češće se javlja kod starijih osoba i onih sa određenim zdravstvenim problemima. Simptomi uključuju vrtoglavicu, ošamućenost i mučninu. Preporučuje se više manjih obroka tokom dana kako bi se pritisak održao stabilnijim.

Pazite na unos vitamina B12

Vitamin B12 je važan za funkcionisanje autonomnog nervnog sistema, koji reguliše i krvni pritisak. Nedostatak ovog vitamina može izazvati ortostatsku hipotenziju – nagli pad pritiska pri ustajanju. B12 možete povećati konzumacijom ribe, mlečnih proizvoda (mleko, sir) i mesa peradi. U slučaju deficita, lekar može preporučiti suplemente.

Ciljane vežbe mogu pomoći

Napinjanje mišića i izometrijske vežbe (statične kontrakcije mišića) mogu poboljšati cirkulaciju i povisiti krvni pritisak, čime se smanjuje vrtoglavica. Ove vežbe su posebno korisne pri ustajanju.

Primeri vežbi: prekrštanje nogu i stezanje mišića nogu i zadnjice; lagano pomeranje vrata (brada ka grudima pa povratak u početni položaj); marširanje u mestu; stiskanje šake nekoliko sekundi. Takođe, redovna kardio aktivnost može ublažiti simptome niskog pritiska.

Victoria Fox/Shutterstock

Podignite uzglavlje kreveta

Spavanje sa uzglavljem podignutim 10–15 cm može sprečiti zadržavanje krvi u donjem delu tela tokom noći. Time se poboljšava cirkulacija i ublažava nagli pad pritiska pri ustajanju.

Ograničite unos alkohola

Alkohol izaziva dehidrataciju i može pogoršati nizak krvni pritisak. Umeren ili veći unos alkohola može sniziti pritisak i ubrzati rad srca, a efekti mogu trajati i do 12 sati.

Kako znati da li imate prenizak pritisak?

Normalan krvni pritisak kod odraslih je između 90/60 mmHg i 120/80 mmHg. Vrednosti ispod 90/60 mmHg smatraju se niskim pritiskom. Prva vrednost (sistolni pritisak) označava pritisak tokom otkucaja srca, a druga (dijastolni) pritisak između otkucaja.

Pritisak se može meriti i kod kuće automatskim aparatima, pri čemu su precizniji oni sa manžetnom za nadlakticu. Simptomi niskog pritiska mogu uključivati zamućen vid, zbunjenost, vrtoglavicu, ubrzan rad srca, slabost, nesvesticu, umor, lupanje srca, mučninu ili povraćanje.

Uzroci niskog pritiska

Hipotenzija može biti posledica različitih stanja: anafilaktičke reakcije, anemije, dehidratacije, depresije i trudnoće (posebno u prvih 24 nedelje).

Takođe može nastati zbog srčanih problema (usporen rad srca, srčana slabost), hipotireoze, Parkinsonove bolesti, teških infekcija ili septičkog šoka, kao i nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline. Određeni lekovi, poput diuretika, beta-blokatora i nekih antidepresiva, takođe mogu sniziti pritisak.

Moguće komplikacije

Nizak krvni pritisak ne mora uvek biti opasan i mnogi ljudi ga uspešno kontrolišu promenom navika. Međutim, dugotrajno nizak pritisak može dovesti do slabijeg dotoka krvi u mozak, problema sa koncentracijom i pamćenjem i povećanog rizika od demencije.

U trudnoći može uticati na rast ploda i porođajnu težinu. Vrtoglavica povećava rizik od padova i povreda. U najtežim slučajevima može doći do šoka – stanja u kojem organi ne dobijaju dovoljno kiseonika, što može biti životno ugrožavajuće.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Ako imate stalne simptome niskog pritiska, obratite se lekaru. Hitna pomoć je potrebna ako se jave znaci šoka: hladna, plavičasta i vlažna koža, ubrzano disanje i slab ili ubrzan puls.

Preporučuje se da ustajete polako i imate oslonac pri ruci. Ako vam dugo stajanje smeta, pravite pauze i sedite. Takođe se savetuje izbegavanje vrućih tuševa i kupki, kao i napornih aktivnosti po vrućini, jer mogu pogoršati simptome.