Teške infekcije pogađaju decu: Rezistentnost na antibiotike sve veća?

Infekcije srednjeg uha, sepsa, meningitis – kada su ove bolesti uzrokovane bakterijama, deca se leče antibioticima.

Ali, manje od polovine antibiotika je efikasno u lečenju tih infekcija, navodi se u studiji koju je napravio Univerzitet u Sidneju. Bakterije su postale otporne i više ne reaguju na antibiotik. Nedostaju nova i efikasna sredstva.

Ovo može biti posebno opasno za odojčad i decu jer je njihov imunološki sistem još nezreo.

Neispravno doziranje

Prilikom davanja antibiotika nije važan samo tačan izbor leka, već i doziranje. Antibiotik je često teško dozirati sa antibiotskim sirupom, koji se najčešće propisuje deci još nespremnoj da gutaju tablete.

"Može se dogoditi da roditelji nenamerno pogreše prilikom doziranja antibiotika. U 50 odsto slučajeva deca ne dobiju količinu leka koju im je propisao lekar", kaže Johanes Hibner iz nemačkog Društva za dečje infektivne bolesti.

Antibiotici su optimalno rešenje za ozbiljne infekcije koje uzrokuju streptokoke ili infekciji urinarnog i respiratornog trakta. Oni zaustavljaju rast bakterija, njihovu reprodukciju ili ih ubijaju. Uz to, antibiotici deluju brzo – kada niste na njih otporni.

Infekcija srednjeg uha je takođe česta kod male dece. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, to je često i rašireno oboljenje kod dece širom sveta.

Kod ove bolesti otiče sluzokoža u uhu, posebno u kratkom i osetljivom prolazu bubnjića. Sekret više ne može da izlazi i vrši pritisak na bubnu opnu. To uzrokuje jake bolove. Simptomi se relativno brzo mogu rešiti antibioticima.

Postoje li alternative?

Lekovite biljke, koje imaju antimikrobna svojstva, mogu se koristiti i za neke zarazne bolesti. Tu spadaju beli luk, zlatnica i rudbekija. Ulje origana takođe ima antimikrobno dejstvo. Slani rastvori mogu pomoći kod respiratornih infekcija. Za infekcije srednjeg uha je klasični kućni lek narendani crveni luk.

Ali antibiotici su često najbolje rešenje. Primer je sepsa, koja se mora odmah lečiti. Ako se to ne dogodi, u najgorem slučaju postoji rizik od septičkog šoka sa zatajenjem organa, što može dovesti do smrti.

Sepsa se često javlja kada se spoljna rana inficira. Ovo nije neuobičajeno za decu. Ako uzročnici infekcije uđu u krvotok ili limfni sistem, infekcija se može brzo proširiti po celom telu i stanje se brzo može pogoršati.

Svake godine u svetu postoji oko tri miliona slučajeva sepse samo kod novorođenčadi. Oko 570.000 njih umre.

Sve počinje pravilnom dijagnozom

Često se zaboravlja da se samo bakterijska infekcija može lečiti antibioticima, ali virusna ne može. Stoga je važno postaviti ispravnu dijagnozu.

Situacija je posebno dramatična u jugoistočnoj Aziji i na Pacifiku. U Indoneziji i na Filipinima hiljade dece umire svake godine jer su antibiotici neefikasni.

"S jedne strane, nisu svi antibiotici koje mi imamo ovde u Evropi uvek dostupni tamošnjim lekarima. Drugi problem je dijagnostika. Mi sada konsekventno identifikujemo patogene i testiramo osetljivost na antibiotike. Potom, dajemo antibiotik sa najužim spektrom", objašnjava Johanes Hibner iz nemačkog Društva za dečje infektivne bolesti.

U poslednjih 15 godina se broj imunih na antibiotike širom sveta povećao. Ali na nove antibiotika se još dugo čeka. „Istraživanje je dugo zanemarivalo antibiotike jer istraživanje u ovom sektoru nije isplativo za farmaceutske kompanije“, dodaje Hibner.