Prvi znaci menopauze često se pojave ranije nego što ih žene očekuju: Evo kako ćete ih prepoznati

Iskustvo menopauze nije isto kod svake žene, zbog čega njene prve znake ponekad nije lako prepoznati.

Simptomi mogu biti fizički, poput valunga, bolova, noćnog znojenja ili problema sa mokraćnim sistemom, ali i psihološki, poput promena raspoloženja, teskobe i takozvane moždane magle. Dodatnu zabunu stvara i činjenica da se tegobe mogu pojavljivati i nestajati, u zavisnosti od promena nivoa hormona, pišu stručnjaci za The Menopause Charity.

Kod nekih žena simptomi traju samo nekoliko meseci, dok se kod drugih mogu protegnuti kroz više godina. Ipak, dobra vest je da postoje različiti tretmani i promene životnih navika koje mogu pomoći da period perimenopauze i menopauze bude lakši. Upravo zato važno je znati šta se u telu dešava i kada je dobro potražiti savet lekara.

Mnoge žene pretpostavljaju da se simptomi menopauze javljaju tek u pedesetim godinama. Međutim, promene se često mogu osetiti već u četrdesetim, a kod nekih žena i u tridesetim ili ranije. Zbog toga se prvi znaci perimenopauze ponekad zamene za stres, umor, PMS ili druge svakodnevne tegobe.

Jedan od prvih jasnijih znakova obično su promene u menstrualnom ciklusu. Zbog oscilacija hormona menstruacije mogu postati slabije ili obilnije, dolaziti češće ili se pojavljivati u sve većim razmacima. Vremenom postaju sve ređe, a kada žena nema menstruaciju 12 meseci zaredom, smatra se da je ušla u menopauzu.

LightField Studios/ Shutterstock

Razlog zbog kog simptomi mogu biti toliko raznovrsni jeste taj što ćelije u celom telu reaguju na estrogen. Kada se nivoi hormona počnu menjati, posledice se mogu osetiti na različitim delovima tela i u različitim aspektima svakodnevnog života. Zato neke žene prvo primete promene raspoloženja, dok druge prvo osete valunge, nesanicu ili probleme sa koncentracijom.

Valunzi su jedan od najčešćih simptoma i pogađaju veliki broj žena. Opisuju se kao iznenadan osećaj toplote koji se širi licem, vratom, grudima i telom. Mogu ih pratiti znojenje, crvenilo, vrtoglavica ili osećaj lupanja srca. Noćno znojenje je vrlo slična pojava, ali se dešava tokom spavanja. Žena se može probuditi mokra od znoja i morati da promeni pidžamu ili posteljinu. Takve epizode mogu ozbiljno narušiti san, naročito ako se ponavljaju više puta tokom noći.

Promene raspoloženja takođe su čest deo perimenopauze. Neke žene primete da su razdražljivije, nestrpljivije, teskobnije ili sklonije plaču nego inače. Druge se osećaju prazno, bezvoljno ili kao da se emocije smenjuju iz sata u sat. Problemi sa spavanjem mogu se pojaviti zbog noćnog znojenja, stresa i teskobe, ali i zbog hormonalnih promena.

Shutterstock/fizkes

Smanjenje nivoa progesterona i testosterona tokom perimenopauze može uticati na sposobnost uspavljivanja i kvalitet sna. Zbog toga se neke žene bude umorne čak i nakon dovoljno vremena provedenog u krevetu. Još jedan simptom o kojem se sve češće govori jeste moždana magla. Ona se može manifestovati kao zaboravnost, slabija koncentracija, osećaj mentalne usporenosti ili teškoće u pronalaženju reči. Budući da i mozak ima hormonske receptore, promene nivoa estrogena, progesterona i testosterona mogu se odraziti i na mentalnu jasnoću.

Menopauza zvanično nastupa kada menstruacija izostane 12 meseci zaredom. Nakon toga žena ulazi u postmenopauzu, period u kojem se kod mnogih simptomi poput valunga i noćnog znojenja postepeno smiruju. Većina žena do te faze dolazi do 54. godine života. Ipak, simptomi ne prestaju uvek odmah nakon poslednje menstruacije. Kod mnogih žena mogu trajati još oko četiri godine, a kod nekih i duže.

U tom periodu mogu se pojaviti i nove tegobe, poput problema sa spavanjem, manjka energije ili vaginalne suvoće.

Ako simptomi utiču na kvalitet života, ne treba ih trpeti u tišini. Razgovor sa lekarom može pomoći da se pronađe način ublažavanja tegoba, bilo promenama životnih navika, medicinskim savetom ili drugim oblicima podrške. Menopauza je prirodan deo života, ali to ne znači da žena kroz nju mora prolaziti bez pomoći.