Svaki četvrti krpelj izaziva Lajmsku bolest

Zbog blage zime, retkih mrazeva i malo kiša, krpelji su se ove sezone ranije aktivirali, pa ih već od marta u velikom broju ima na izletištima u parkovima, na sportskim terenima. Njihova brojnost je zasada u granicama očekivanog. Biolozi kažu da ne očekuju veću najezdu ovih parazita u narednom periodu, ali da se najveći broj osoba sa ubodom krpelja registruje u maju i junu.

Proleće je i za insekte, naročito pčele i bumbare, period kada su oni najotrovniji, tako da stručnjaci savetuju oprez prilikom odlaska u prirodu.

Prema rečima Radmile Zlatić Sibinović, biologa iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kod nas se najčešće javljaju četiri poznate vrste krpelja:

- To su Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus, Deramacentor marginatus, Rhipicephalus sanguineus, i do sada nisu registrovane nepoznate vrste. Samo je Ixodes ricinus prenosilac bolesti kod ljudi, a bakterija Borrelia burgdorferi, izazivač bolesti, prisutna je kod 25 odsto ove vrste krpelja.

S obzirom na to da krpelji parazitiraju u velikom broju domaćina, to znači da se brže prenose zarazne bolesti, kao što su Lajmska bolest, virusni krpeljski encefalitis, humana granulocitna anaplazmoza.

- Iz tog razloga suzbijanje krpelja u Beogradu se primenjuje na površinama koje su unapred naznačene kao mesta gde boravi veliki broj ljudi i kućnih ljubimaca, a to su parkovi, šume, izletišta, sportski tereni - objašnjava Sibinovićeva.

Upravo na ovakvim mestima pacijenti najčešće zarade ubod krpelja. Međutim, problem je što ubod krpelja ne boli i ne peče. Krpelji ubadaju posebno na mestima gde je koža najtanja i najnežnija, iza uha, na vratu, pod pazuhom, na stomaku, preponama, a krpelj ume da se zavuče i u kosu. Ako su zaraženi mogu da prenesu infekciju na čoveka. Za prenos bakterije burgdorferi potrebno je oko 24 časa. Zato je, kažu epidemiolozi u beogradskom Zavodu za javno zdravlje, važno ukloniti krpelja u tom roku.

Ubodi ili ujedi pčele ili pauka mogu da prođu neprimećeno, međutim, nisu retki slučajevi da se jave nimalo bezazlene alergijske i druge reakcije na koži. Najopasnije su alergije na ubode insekata u glavu i vrat. Ali, samo određene vrste insekata izazivaju alergijsku reakciju, napominju alergolozi. To su pčele, ose, zolje i stršljeni. Insekti koji napadaju ugrizom: mravi, stenice, buve i pauci ne mogu da izazovu alergiju, već samo neprijatne reakcije.

Dešava se da ujed pauka izazove grčenje mišića, ukočenost dela oko mesta ujeda, preterano znojenje, glavobolju, mučninu ili bol u stomaku. Nemojte da vas iznenadi i pojava neobičnog crvenog, belog ili plavog osipa u obliku kružića koji se javlja na mestu oko ujeda. Ujedi otrovnih pauka mogu da izazovu glavobolju, groznicu, malaksalost i bolove u zglobovima.

Da biste sprečili neprijatnosti sa insektima treba izbegavati mesta gde ima mnogo cveća, oblačiti garderobu svetle boje, ali izbegavati šarenu i crnu odeću koje privlače insekte, jake sapune, deterdžente i omekšivače, jer mirisi privlače insekte.

Sprečite ubod

- Izbegavajte neuređene površine obrasle travom, žbunastim rastinjem i šume.

- Ako idete u prirodu, nosite oseću dugačkih rukava i nogavica, uvucite pantalone u čarape i koristite repelente.

- Posle izleta pregledajte kožu, posebno kosmati deo glave.

Vađenje krpelja

- Krpelja treba odstraniti u toku 24 sata od njegovog kačenja, kako bi se izbegao prenos bakterije na čoveka.

- Odstranjivanje krpelja treba obaviti stručno i pravilno, isključivo mehanički - pincetom i bez prethodne upotrebe bilo kakvih preparata, ulja, acetona, benzina, laka za nokte. Treba voditi računa da se telo krpelja ne zgnječi. Posle vađenja mesto se dezinfikuje alkoholom.

- Mesto uboda se posmatra oko mesec dana. Pojava crvenila na mestu uboda znak je infekcije uzročnikom Lajmske bolesti i obavezno treba da se leči.

Kako izvaditi žaoku

- Kod uboda pčele, žaoku treba sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako ne hvatati žaoku pincetom, jer će se tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto uboda oprati sapunom i vodom. Na povređeno mesto staviti hladan oblog od razblaženog jabukovog sirćeta.

Crvenilo

Lajmska bolest počinje pojavom crvenila kože na mestu uboda. Može da se javi i mesec dana posle uboda, a crvenilo se širi od nekoliko do više desetina centimetara. Istovremeno mogu da se jave povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, uvećanje limfnih žlezda.

Izvor: novosti.rs