Prvi maj u prirodi nosi rizik: Evo kako da se zaštitite od krpelja

Nа srеću, nisu svi krpelji zаrаžеni mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka. Krpеlji bоrаvе nа šumоvitim pоdručјimа i nа nеоbrаđеnој vеgеtаciјi, аli i uz pоljа, u bаštаmа, živim оgrаdаmа i sličnо.

Prisutni su оd rаnоg prоlеćа dо kasne јеsеni, а najaktivniji su u mајu i јunu. Hrаnе sе krvlju ljudi i mnоgih živоtinjа, а ukоlikо su zаrаžеni, prеnоsе uzrоčniка zаrаznе bоlеsti vrеmе hrаnjеnjа.

• Doktorka savetuje: "Jednu stvar nikako nemojte da radite kada primetite krpelja"
• Oprezno danas: Krpelji vrebaju sa svih strana
• "Krpelja sve više, potrebno je pratiti mesto ujeda narednih mesec dana"

Krpelj mоrа dа budе prisutаn nа kоži bаr 48 sаti dа bi dоšlо dо sigurnе inоkulаciје prоuzrоkоvаčа.

Кrpеlji sе uglаvnоm nаlаzе nа niskој vеgеtаciјi, dо visinе оd јеdnоg mеtrа, а svојim usnim dеlоm sе zаkаčе nа živоtinjе i ljudе kојi tudа prоlаzе. Sisајu krv dvа dо sеdаm dаnа prе nеgо štо pоnоvо pаdnu nа vеgеtаciјu. Rizik оd infеkciје је vеći štо је bоrаvаk krpеljа nа tеlu duži. Ubоd insеktа је bеzbоlаn, а mеstо ubоdа nе bоli i nе svrbi. 

Shutterstock/Maria T Hoffman

Mere lične zaštite od uboda krpelja

Ne postoji specifična zaštita vakcinama protiv Lajmske bolesti, jedini metodi prevencije su izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranog krpelja.

- Izbegavati predele infestirane krpeljima.

- Nositi odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica.

- Pre odlaska u prirodu uvući košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape.

- Nositi samo "zatvorene" cipele tokom boravka u prirodi

Tokom boravka u prirodi ne hodati u sandalama ili bos:

- po gustim travnjacima,

- po naslagama suvog lišća,

- po niskom žbunju/grmlju

- u listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim,

tako i u prigradskim sredinama.

- Koristiti repelente na otkrivenim delovima tela

- Kretati se samo pešačkim stazama tokom boravka u prirodi.

-U toku boravka na infestiranim područjima svaka 3–4 sata pregledati kožu tela.

 Krpelji traže vlažnije zone tela za fiksiranje kod ljudi, iz tih razloga kada se vrši pregled za prisustvo krpelja naročito obratiti pažnju na delove tela i to:

- prepone, pazuhe, predeo ispod grudi, na deo pojasa, zadnje strane kolena, prednju i zadnju stranu ušne školjke i deo iza uha.

• Počinje sezona krpelja: Evo kako ga pravilno izvući iz kože
• Nikako ih ne polivajte alkoholom ili uljem: Kako da se zaštitite od krpelja?

-Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata.

-Pregled vršiti kako tokom boravka u staništu tako i nakon povratka kući.

Krpelj se može uneti u domaćinstva odećom ili kućnim ljubimcima. Iz tih razloga,

preporučuje se:

-o četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja svih nefiksiranih krpelja koji kasnije mogu da se fiksiraju na nekog od članova domaćinstva,

- pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpelja pre ulaska u kuću.

Nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli.

Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari i pripadnici vojske, itd.) potencijalno izložene riziku zaražavanja sa B. burgdorferi treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin).

sruilk/Shutterstock

Postupak u slučaju uboda krpelja

- Važno je javiti se lekaru doma zdravlja u toku prvih 24 sata od uboda.

- Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).

- Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.

- Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja uzročnika B. burdgorferi zbog stimulacije povraćanja infektivnog materijala krpelja.

- U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz

dezinfekciju mesta intervencije.

- Zabeležiti dan ujeda i sačuvati krpelja u praznu posudu za lekove ili kesu sa

dvostrukim zatvaranjem.

- Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi) zbog mogućnosti postojanja endemskog područja.

- Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.

andriano.cz/Shutterstock

Kontrola i suzbijanje krpelja

- Redovno kositi travu, orezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće.

- U okućnicama privatnih kuća pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev, van delova dvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.

- Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama.

- Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebom insekticida Icon (Lambda-cihalothrin) od kraja aprila do oktobra meseca.

- Ciljana upotreba insekticida Aqua Reslin (Lambda cihalothrin) na otvorenim površinama.

- Osobe koje su zbog svog zanimanja potencijalno izložene riziku zaražavanja virusom Krimske-Kongo hemoragijske groznice (KKHG), kao što su stočari, zemljoradnici, radnici u klanici, pri radu sa životinjama treba da nose odgovarajuću zaštitnu odeću i rukavice. Zdravstveni radnici takođe treba da nose zaštitna odela, rukavice, naočare i maske. Poseban oprez neophodan je pri kontaktu sa krvlju bolesnika (vađenje krvi, davanje infuzija, transfuzija, obdukcija). Postekspoziciona zaštita, odnosno zaštita nakon izlaganja potencijalno zaraženoj krvi ili izlučevinama, sprovodi se davanjem imunoglobulina (gotovih antitela protiv KKHG).

- Za prevenciju krpeljskog encefalitisa postoji mogućnost specifične zaštite u vidu vakcine protiv krpeljskog encefalitisa. Ovakav vid zaštite preporučuje se profesionalno eksponiranim licima i licima u područjima koja su endemska za krpeljski encefalitis. Visok obuhvat vakcinacijom u Austriji doveo je do znatnog smanjenja broja obolelih u humanoj populaciji.

Lajmska bolest – Borelioza 

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta, Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta iksodidnih krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu i prenosi infekciju. Obojenje je sistemsko, znači, napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u gradu Lajm, u Konektikatu, a u našoj zemlji otkrivena je aprila meseca 1987. godine na području Beograda.

Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao "bivolje oko"), koje se javlja kod oko 80% zaraženih osoba. Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju. Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.

Mada se Lajmska bolest može lečiti, najbolji način prevencije Lajmske bolesti je sprečiti ubod krpelja.

Krpeljski meningoencefalitis 

Krpeljski meningoencefalitis je virusno oboljenje rasprostranjeno u području srednje i istočne Evrope i Azije, koje se prenosi putem zaraženih krpelja (kao i Lajmska bolest). Bolest se javlja endemski, odnosno samo u prirodnim aktivnim žarištima u kojima postoje prirodni rezervoari virusa (šumski glodari, jež, krtica) i njihovi prenosioci (krpelji). Krpelj može da bude zaražen u svim stadijumima svog životnog ciklusa i doživotni je nosilac virusa krpeljskog meningoencefalitisa, koji se u njemu razmnožava i prenosi transovarijalno sa jedne

na drugu generaciju krpelja. Bolest se najčešće javlja u Baltičkim državama, Sloveniji i Ruskoj Federaciji, a zatim u Češkoj Republici, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Švedskoj i Švajcarskoj.

Osnovni put prenosa je ubod zaraženog krpelja, pri čemu je rizik od infekcije veći što je boravak krpelja na telu duži. U endemskim područjima do zaražavanja može doći i kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda poreklom od zaraženih životinja (koze, ovce, krave). Ne prenosi se sa čoveka na

čoveka.

Većina zaraženih osoba nema simptome oboljenja. Klasična klinička slika podrazumeva bifazni tok bolesti. Prva faza bolesti javlja se 7 do 14 dana nakon uboda zaraženog krpelja u vidu kratkotrajnog febrilnog oboljenja nalik gripu, što traje oko nedelju dana. Slede period poboljšanja kliničke slike, odnosno period

latencije u trajanju od 4 do 10 dana. Druga faza je meningoencefalitična faza koja se razvija kod manjeg broja obolelih. Uz opšte simptome infekcije (povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima) javljaju se znaci zahvaćenosti centralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenja moždanica – kočenje vrata, povraćanje, intenzivne glavobolje. Ređe dolazi do zapaljenja mozga sa specifičnim znacima: vrtoglavica, pospanost, tremor, paraliza mišića. U slučaju pojave ovih simptoma neophodna je hospitalizacija. Ipak, kod najvećeg broja obolelih registruje se blaga klinička slika.

Krimska-Kongo hemoragijska groznica

Krimska-Kongo hemoragijska groznica (KKHG) je akutno virusno prirodno-žarišno oboljenje. Prenosi se krpeljima (ubodom ili kontaktom preko kože, ako ga čovek ubije i pri tome utrlja u kožu) i putem krvi. Vrsta krpelja (iksoidni krpelj) koja prenosi virus živi u određenim područjima, tzv. prirodnim žarištima. Virus se može preneti sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom sa krvlju ili izlučevinama obolele osobe.

Primarni rezervoar zaraze su divlji sisari, ptice i iksoidni krpelji, mada je virus pronađen i kod lisice, vuka, ježa, šumskog i slepog miša, svih domaćih životinja. Krpelji se inficiraju preko životinja i ostaju doživotno zaraženi.

Bolest se najčešće javlja u zemljama bivšeg SSSR-a (Rusija, Uzbekistan, Turkmenija, Kirgizija), znatno ređe u Africi (Kongo, Uganda, Nigerija, Kenija) i Evropi (Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija, Albanija). Osim u republikama bivšeg SSSR-a, u Aziji je bolest zabeležena u Iranu, Iraku, Pakistanu, zapadnoj Kini, Arabijskom poluostrvu. Na Kosovu i Metohiji se nalazi prirodno žarište Krimske-Kongo hemoragijske groznice, koja se na tom području registruje svake godine (opštine Orahovac, Mališeva).

Period od momenta zaražavanja do pojave simptoma može trajati od jednog do 14 dana, ali prosečno iznosi 5 do 7 dana. Prvi znaci bolesti nastaju naglo, sa visokom temperaturom, jezom, teškim opštim stanjem, malaksalošću, razdražljivošću, glavoboljom, jakim bolovima u ekstremitetima i u predelu bubrega. Povremeno mogu da se jave povraćanje, bolovi u trbuhu i proliv. Javlja se crvenilo lica i grudi.

Kliničku sliku karakteriše izražen hemoragijski sindrom u vidu krvarenja iz nosa i uterusa, u sluznici usne duplje, želuca, creva. Letalitet iznosi i do 50%.