Dve trećine studenata je depresivno

Dve trećine studenata koji se obrate psihologu ili psihijatru ima simptome blage depresije, a gotovo svaki treći među njima je umereno ili teže depresivan.

To su pokazali rezultati skrininga na depresiju koji su sproveli stručnjaci iz Zavoda za zaštitu studenata u Beogradu i predstavili na nedavno održanom prvom regionalnom Kongresu o zdravlju mladih.

Da depresija nije retka među studentima potvrđuje i Miroslava Vuković, psiholog u ovoj ustanovi za zaštitu zdravlja studenata.

- Period adolescencije je veoma zahtevan period za psihički razvoj. Do depresije dolazi uglavnom u sklopu poremećaja prilagođavanja ili kao posledica akutnih reakcija na neke uobičajene stresne situacije, kao što je pad na ispitu, pad godine, prekid emotivne veze ili porodični problemi.

Oko 65 odsto sudenata sa blagom depresijom su na prvoj godini fakulteta, a više od polovine njih su iz unutrašnjosti. Odvajanje od roditelja, prilagođavanje na novu sredinu oduvek su bili izazovi za mlade.

- Ono što sada češće čujemo od studenata je to da su pod većim pritiskom zbog očekivanja roditelja, što proističe uglavnom iz finansijskih razloga. Studenti su veoma svesni čega se porodice odriču zarad njihovog školovanja, i zbog toga se osećaju odgovornim, a to nekad ume da koči - objašnjava Vukovićeva. - Jedan od razloga neprilagođavanja brucoša jeste i to što oni za vreme dotadašnjeg školovanja nisu naučeni pravilno da uče.

Neraspoloženje, nedostatak uživanja u svakodnevnim aktivnostima, osećaj kao da im je sve svejedno, nedostatak motivacije, pa do osećanja krivice, problema sa spavanjem i apetitom, kod nekih i suicidalne ideje, simptomi su depresije kod mladih.

- Suicidalni rizik je izražen u ovom periodu života, jer oni još nisu dovoljno emotivno zreli da mogu da podnesu intenzivnija unutrašnja osećanja, da ih obrade, kanališu i izraze - objašnjava naša sagovornica.

Depresija se javlja i u sklopu nekih drugih poremećaja, poput poremećaja ishrane, ali i poremećaja ličnosti. Kod blažih oblika depresivnosti dominantan pristup je psihoedukativan, kako bi ih naučili da razviju veštine boljeg nošenja sa stresnom situacijom. Ređe je potrebna kratkotrajna terapija lekovima.

- Savetujem studente da kada primete da imaju neki problem u emotivnoj ili sferi učenja, potraže našu pomoć, jer će dobiti konstruktivan savet kako da organizuju svoje vreme i da izađu iz trenutne krize. Obično ti problemi nisu toliko veliki kako ih oni doživljavaju - objašnjava Vukovićeva.

izvor: novosti