Neki lekari ne žele za sebe CPR. Koliko je oživljavanje opasno?

CPR može biti vrlo opasan, iako tako ne izgleda u TV serijama čija se radnja odvija u bolnicama.

Istraživači su gledali 91 epizodu serija "Uvod u anatomiju" i "Doktor Haus" i otkrili da je oko 70 odsto ljudi koji su primili CPR preživelo. U stvarnom životu, samo 28,5 odsto odraslih preživljava i može da napusti bolnicu.

S druge strane, mnogi doktori za sebe isključuju taj postupak, odnosno ne žele da im se radi CPR ukoliko budu u situaciji da treba.

U momentu kad ste "zalepljeni" za televizor i gledate svoju omiljenu seriju, srce lupa jer je omiljenom liku ugrožen život.. Srce mu je stalo, ali on se budi i sve je u redu! Međutim, to je TV. To nije stvarni život.

Stvarne stope preživljavanja posle CPR su mnogo niže nego što je prikazano na TV-u.

Holivudu je dozvoljeno da iskrivi istinu radi neizvesnosti. Ali u ovom slučaju, ova dezinformacija može da bude opasna.

Mnogi doktori zapravo isključuju CPR za sebe, a postoje čak i doktori koji tetoviraju grudi da bi bili sigurni da im se to neće uraditi. Možda zvuči paranoično, ali doktori znaju da čak i ako pobedite i preživite, posle postupka CPR, vaš kvalitet života možda nikada neće biti isti.

Oni znaju kako CPR stvarno funkcioniše. Kada se srce zaustavi, udišući vazduh u pluća osobe i pritiskajući grudi, pomaže se da kiseonik ode u mozak. I može ponovo da pokrene srce.

Ali ono što oni obično ne prikazuju u televizijskim dramama jeste da CPR može između ostalog da izazove oštećenje mozga, prelom grudne kosti i modrice pluća.

Ove vrste povreda su uobičajene, jer je vaše srce unutar rebara i okruženo drugim organima. Dakle, da biste izvršili uticaj na njega, morate stegnuti grudi za oko 5 cm. Naša rebra nisu dizajnirana da izdrže takvu vrstu sile.

Povrh toga, moždane ćelije počinju da umiru šest minuta nakon što srce prestane. Dakle, ljudi kojima se ne uradi odmah CPR u opasnosti su od trajnog oštećenja mozga.

Na primer, jedna studija u Kini je otkrila da je oko trećine preživelih posle CPR-a imalo određeni stepen oštećenja mozga.

Činjenica je da verujemo u ono što vidimo ne televiziji mnogo više nego što bi trebalo. Kada je pitano 269 ljudi gde su dobili informacije o CPR-u, skoro polovina je rekla da im je televizija bila izvor.

Jedno istraživanje je pokazalo da skoro četvrtina starijih ljudi veruje da je 90% slučajeva CPR preživelo.