Fenomen "izgaranja na poslu" sve češći problem, neretko bude za stručnu pomoć VIDEO

Psihoterapeut Aleksandar Misojčić za TV Prva objašnjava da termin "burnout" znači da je čovek izložen hroničnim i prolongiranom stresu koji dovodi do mentalne fizičke i emotivne iscrpljenosti i da je taj fenomen d 70-ih godina aktuelan. Istraživači su prvo analizirali volontere, dakle ljude koji su bili maksimalno motivisani da rade u svom poslu i primećene su određene psihičke promene kod njih.

SZO je, kako kaže Misojčić, u 2019. godini u svoju 11. klasifikaciju bolesti uveo fenomen "burnout", dakle sagorevanja na poslu, ali se to još uvek ne dijagnostikuje kao mentalni poremećaj.

"To je više od premora, po smernicama SZO ne možemo ga danas definisati kao mentalni poremećaj, radi se o jednom fenomenu koji se svodi na prolongirani i preterani stres na radnom mestu. Kako bilo, to izaziva ozbiljne posledice i mi psihijatri neretko srećemo ljude koji imaju ove probleme i javljaju nam se na preglede", kaže psihoterapeut.

On poručuje da čovek treba stalno da osluškuje sebe. Jako je važno da prve, suptilne simptome iscrpljenosti primetimo ili da poslušamo ljude oko nas koji su to primetili i da se na vreme javimo jer, naglašava, neće to samo od sebe proći, stvar je sve gora i gora i dovodi do jedne emocionalne nezainteresovanosti, pada motivacije, kašnjenja na posao, socijalne izolacije...

"Okidači su preveliki obim posla, dugo ostajanje na poslu, nemanje balansa u odnosu na porodični život, doživljaj da sam izgubio kontrolu u sopstvenom životu, nesanica. Određena zanimanja nose rizik kada je u pitanju 'burnout'. Evo vidimo kroz šta prolaze zdravstveni radnici kada je u pitanju pandemija kovidom".

Misojčić dalje pominje da postoje istraživanja koja govore da ipak postoje određene strukture ličnosti i određeni obrasci ponašanja koji povećavaju rizik da se javi "burnout" kod nekih ljudi koje odlikuje emotivna nestabilnost, neurotičnost, povišena briga za finansije i za stalnost svog posla, za svoje zdravlje, smanjena ektrovertnost, smanjene socijalne relacije.

Na primer, rad od kuće je u velikoj meri izazov i remeti direktnu socijalnu interakciju sa ljudima. Ali, postoje načini da se zaštitimo.

"Jako je važno da odustanemo od potrebe da kontrolišemo situaciju, a kontrola je u najvećem broju slučajeva iluzija. Neki ljudi imaju problem sa granicama. Lako im se probijaju granice. Mi kao ljudi moramo da imamo kapacitet da ipak postavimo neku granicu, a neretko postavimo i drugim ljudima neka ograničenja".

Ali kada primetimo da su naši odbrambeni mehanizmi na izdisaju treba da konsultujemo stručnjaka.

Opširnije u video-gostovanju: