Patite li od perfekcionizma?

Zigmund Frojd je perfekicionizam predstavio kao deo Opsesivno-komplusivnih poremecaja (OCD). OCD je deo “analne faze” u razvoju libida koja traje izmedju 2 I 3 godine života dok se dete privikava na toaletni režim. U ovom period dete još uvek nije samostalno i još uvek zavisi od roditelja.

Perfekcionizam definišemo kao potrebu za visokim postignućem dobrih rezultata kako u školi, tako u poslu, međuljudskim odnosima i u odnosima sa porodicom. Perfekcionizam delimo na zdrav, odnosno adaptivni perfekcionizam, i na nezdrav odnosno disfunkiconalni perfekcionizam.

Zdrav perfekcionista, t.j. adaptivni perfekcionista se odlikuje visokim standardima, radi vrlo savesno i odgovorno, često požrtvovano, trudeći se da postigne postavljene ciljeve. Kada jedan cilj dosegne, osoba je zadovoljna, ponosna i sretna. Zatim dolaze novi ciljevi, novi napori i nova zadovoljstva. Zdrav perfecionizam predstavlja težnju ka visokom postignuću koju prati osećaj zadovoljstva zbog postignutog.

Sa druge strane medalje nalazi se disfunkcionalni perfekcionista tj. nezdrav perfekcionista koji se odlikuje nerealno visokim ciljevima, pretereanom preokupacijom prošlim greškama, strahovima od novih grešaka, nedoumicama oko izbora, preteranom zaokupljenošću kontrolom. Disfunkcioni perfekionista često loše procenjuje svoje sposobnosti. I kada poseduje sposobnosti koje ga mogu dovesti do ostvarenja cilja čini mu se da to postignuće nije dovoljno dobro i da ne vredi.

Disfunkcionalni perfekcionista će male greške koju drugi ne primate doživeti kao propast i neuspeh, danima će sebi prebacivati i osećati se loše. Zbog preokupiranosti da ne pogreše, skloni su da iznova i iznova obrađuju ono što rade , zbog čega često zaostaju u poslu, što dovodi do osećaja krivice i tako se vrte u krugu. Silna želja za uspehom postaje opsesija, a često tu opsesiju podstiču autoriteti (roditelji,nastavnici,treneri). Disfunkcionalna perfekcionisti imaju problem sa samopoštovanjem, odnosno imaju nizak stepen samopozdanja.Ono što je u ovakvim situacijama zabrinjavajuće je to što je potrebna jako mala greška da bi osoba odustala i osetila da je promašen čovek. To dovodi do toga da osoba odustaje pre nego što pokuša da reši problem.

Osobine disfunkcionalnog perfekcioniste

Disfunkcionalni perfekcionozam uključuje sitničavost, opsesivno bavljenje detaljima, izražen motiv za postignućem, preteranu samokritičnost( preterano su strogi prema sebi), sklonost ka mišljenju sve ili ništa, i izraženu anksioznist povodom mogućeg neupseha. Disfunkcionalni prefekcionisti nisu teški samo za sebe, već i za one koji sa njima treba da sarađuju. Ne veruju nikome, sumnjaju u tuđu stručnost i ubeđeni su da samo oni mogu precizno, tačno i dobro da obave neki posao.

Češći je kod muškaraca, naročito u srednjim godinama. Pritisak ko ji trpe često dovodi do fizičkih manifestacija i oboljenja: visok krvni pritisak, čir, šećerna bolest, migrena, poremećaj sna, panična stanja, povećan stres.

Disfunkcioni perfekcionizam, pored anksioznosti, često prate i opsesivno-komplusivni poremećaj ličnosti (OCD),,poremećaji ishrane,,socijalna anksioznost,,zloupotreba supstanci (lekova, alkohola,narkotika), klinička depresija i, po nekada, suicid. Pored ovih pratioca disfunkcionog pefekcionizma, novije studije otkrile su da osobe „obolele“ od disfunkcionog perfekcionizma imaju veću stopu smtrnosti od onih koji žive bez perfekcionizma. Mogući razlozi za ovo su dodatni stres i briga koji dolaze zajedno sa iracionalnim uverenjem da sve mora da bude bude savršeno.

Poremećaji koji prate disfunkcioni perfekcionizam

daniellehelm / Flickr.com

Opsesivno-komplusivni (OCD) - poremaćaj ličnostikoju karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja, po njihovom mišljenju neprihvatljive, besmislene za osobu, a koje osoba ne može da kontroliše.

Takođe osoba ne razume razloge njihovog nastanka. Da bi ovakve misli prekinula osoba razvija odbrambeno, kompulsivno ponašanje koje se često odlikuje u ritualnom ponavljanju odredjenih radnji. I ako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir.

Poremećaji ishrane: mentalna anoreksija, bulimija

Mentalna anoreksija - Radi se o psihičkom poremećaju koga prati telesno propadanje koje često dovodi do smrtnost. Postoji poremećeni osećaj za telesni imidž, upadljivi gubitak telesne težine, bolesni strah od gojaznosti i izostanak menstruacije. Anoreksija ne nastaje zbog gubitka apetita već je riječ o borbi protiv gladi zbog stalno prisutnog i potpuno nerazumnog straha od debljanja koji ne popušta ni onda kad je mršavost dostigla takve razmere da je ugrožen život.

Bulimija: dok se anoreksičari jednostavno izgladnjuju, bulimičari se prejedaju, a zatim "čiste" povraćanjem koje su sami izazvali.

Socijalna ankcioznost-Ogleda se u intenzivnom strahu od socijalnih situacija i interakcije sa drugim ljudima. U osnovi ovog straha je ideja da nas drugi stalno posmatraju, procenjuju i sude o našem ponašanju, kao i implicitno uverenje da će ta procena biti negativna, osuđujuća i ponižavajuća.

Zloupotreba supstanci - Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog, bilo mentalnog (na primer, epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola). Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Psihoaktivne supstance se uzimaju kao pokušaj rasterećenja napetosti koja nastaje kod disfunkcionalnog perfekcioniste.

Depresija - neuspeh u ostvarivanju nerealnih ciljeva može dovesti do depresivnog stanja. Depresivno raspoloženje karakterizuje povlačenje osobe u sebe, potištenost, gubitak apetita, opsednutost crnim mislima, usporeni misaoni tok, beznadežnost i bespomoćnost. Depresivna osoba je pojačano razdražljiva i osetljiva na stres, prigovore, kritike, oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno.