Imam rak

„Imam rak. Saznao sam pre tri nedelje. Bolest je zahvatila grlo. Ovaj tip kancera nastaje pre svega zbog preterivanja sa alkoholom i duvanom. Pio sam i pušio.“

Ove reči glumca Majkla Daglasa, izgovorene u televizijskoj emisiji Dejvida Letermana, zazvučale su kao još jedna u nizu ispovesti slavnih svetskih ličnosti suočenih sa borbom protiv teške i često nepredvidive bolesti. Nije izostalo čak ni glumčevo priznanje da je, zbog nezdravog načina života, i sam kriv za sa svoje narušeno zdravlje.

Usledio je nastavak koji je potresao mnoge: „Bolest je u četvrtom stadijumu. Rak se proširio mnogo više nego što smo u početku mislili.”

Prognoze su ipak optimističke. Kako lekari kažu, daglas ima 80 % šansi da pobedi bolest za čije će lečenje proći terapiju koju čine operacija, zračenje i hemoterapija. Uz napore lekara, veliki značaj ima i odluka samog pacijenta da se izbori sa bolešću.

Šezdesetpetogodišnja filmska i televizijska zvezda, gostujući u jednom od najgledanijih programa američke televizije, progovorila je o onome o čemu mnogi ćute – o bolesti koja je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti u modernom društvu i koja se, kako se to nekada smatralo više ne događa samo nekom drugom.

O svojoj borbi sa kancerom javno su govorile i druge poznate ličnosti. Glumice Olivija Njutn – Džon i Fara Foset, glumci Patrik Svejzi i Denis Hoper, političar Vladan Batić, reditelj, pisac i prevodilac Timoti Džon Bajford, glumica Eva Ras, samo su neki od njih.

Ovakve „teške” teme uvek uzburkaju javno mnjenje. Dok jedan deo publike ovakve ispovesti smatra još jednim načinom za ličnu promociju slavnih, drugi podržavaju njihovu odlučnost da progovore o najintimnijim sumnjama i strahovima kao želju da se pomogne „običnim“ ljudima koji se nalaze u istoj situaciji da s eizbore sa sopstvenom bolešću.

Govoriti javno o raku ili ne? Da li saopštiti bolesniku od čega je bolestan, ili od njega sakriti istinu? O ovim pitanjima vodi se večita polemika. Zagovornici stava da ne treba ćutati ističu da se sa protivnikom valja boriti i da bi ga, zbog toga, trebalo što bolje upoznati.

„Kada su mi rekli da imam rak, u glavi sam istog trenutka imala sliku svog novog izgleda: mršava, bez kose, kako se previjam od nepodnošljivih bolova“, ispričala je jedna od pacijentkinja.„A onda sam porazgovarala sa lekarom, saslušala kakve su prognoze, saznala kako će izgledati lečenje, i pripremila se za dugotrajnu borbu protiv bolesti."

Argumenti onih koji odlučuju da svoju bolest sakriju, čak i od svojih bližnjih, najčešće se svode na to da ne žele da ih bilo ko žali, da neće da svojom bolešću remete mir svoje okoline, a neki čak idu toliko daleko da im je osnovni razlog da se „dušmani ne bi radovali“. Njima je neophodno pružiti dodatnu podršku i pokazati im da nisu sami, da nije sramota biti bolestan i uveriti ih da uvek mogu da se oslone na ljubav i pažnju ljudi oko sebe.

Neko je dovoljno jak da se u moštac sa bolešću uhvati samo uz pomoć rodbine i prijatelja, dok su drugima potrebni i savet i podrška psihologa.

Saznanje da i oni „nedodirljivi“, koje viđaju samo na televiji i u novinama, preživljavaju iste terapije ne samo da pomaže obolelima, već iskrena ispovest slavne ličnosti igra i veliku ulogu u preventivi bolesti. Majkl Daglas poznatiji je gledaocima širom sveta od bilo kojeg svetski uvaženog onkologa i njegovu priču saslušaće i oni koju nikada ne bi odvojili vreme da odgledaju neku televizijsku emisiju iz oblasti medicine.

Koliko je uticaj slavnih na običan svet pokazuje i priča o mladoj Džejd Gudi, čije se učešće u britanskom „Velikom bratu“ nije završilo posle „petnaest minuta slave“, uobičajenih za zvezdice sličnih televizijskih programa. Sve se promenilo pošto je Džejd saznala da boluje od raka grlića materice. Želeći da materijalno obezbedi svoje sinove, četvorogodišnjaka i petogodišnjaka, odlučila je da u rijaliti programu koji je pratio njen život pošto se proslavila u „Velikom bratu“ prikaže i sopstvenu borbu sa bolešću.

Emitovanje ove emisije pokrenulo je buru negodovanja u britanskoj javnosti i polemike širom sveta. Protivnici prikazivanja surove stvarnosti na televiziji smatrali su ovakav program komercijalizacijom bolesti i krajnjim neukusom, dok su oni koji su ovakvu ideju podržali na kraju moglu da pokažu i materijalne dokaze opravdanosti ogoljavanja borbe mlade žene protiv raka: u vreme prikazivanja emisije, posle nje, pa čak i pošto je Džejd, u 29. godini, izgubila bitku sa kancerom, broj žena koje su, samo u Škotskoj, posetile svog ginekologa i prekontrolisale svoje zdravlje porastao je za 10 %. Koliko je života zbog toga spaseno, nije saopšteno. Oni čiji je stav da o bolesti treba razgovarati otvoreno reći će: ako je spasena samo jedna žena – vredelo je.

Kajli Minog najinspirativnija zvezda obolela od raka

Pop pevačica Kajli Minog je najinspirativnija zvezda obolela od raka dojke zbog spremnosti da otvoreno i iskreno govori o svojoj borbi protiv ove opake bolesti, rezultati su onlajn ankete koju je sprovela kompanija „Amoena” za izradu ortopedskih pomagala.

Australijska pevačica je otkrila da ima rak dojke od 2005. godine i podvrgnuta je hirurškom zahvatu, a potom i hemoterapiji tokom koje je izgubila kosu. To, međutim, nije sprečilo danas četrdesetdvogodišnju Kajli, koja je karijeru započela kao glumica u TV sapunici, da se samo posle godinu dana vrati na scenu.

„Kajli je inspirisala mnoge žene da otvorenije razgovaraju o svojim strahovima i podsticala ih je da veruju u oporavak”, izjavila je predstavnica „Amoena”.

Prema podacima Američkog onkološkog društva i Međunarodne agencije za istraživanje raka, svake godine se u svetu zabeleži 1, 3 miliona novih slučajeva raka dojke, bolesti od koje godišnje umre 465.000 žena.