Vlasnik Facebook-a odbio Yahoo

Ipak, to se dogodilo tom dvadesetdvogodišnjem bivšem studentu Harvarda, koji je počeo da programira sa deset godina, a koga danas nazivaju novim Bilom Gejtsom.

Ponuda internet džina usledila je krajem prošle godine, zasnovana  na očekivanju da će popularnost sajta nastaviti naglo da raste do 2015. godine. Facebook je posle nepune tri godine postojanja, sedmi najposećeniji sajt na internetu sa 13 miliona registrovanih korisnika na 2.200 univerziteta , 22.000 srednjih škola i 2.000 kompanija širom sveta. Oko 85 odsto američkih visokoškolaca ima naloge u ovoj bazi studenata, a 70 odsto njih koristi je svakodnevno.

Prema procenama Yahoo-a, u narednih osam godina dostići će 52,5 miliona korisnika u Americi, što je 60 odsto ukupne studentske populacije koja koristi internet. Projekcija je, naravno, zasnovana i na očekivanju da će u narednim godinama nastati pravi bum u oglašavanju, koji bi vlasniku sajta omogućio godišnji profit od jedne milijarde dolara.

Ali, vlasnik potencijalne zlatne koke je i dalje Cukerberg.

Izvori iz branše ukazuju da je njegovo odbijanje uslovljeno mišljenjem da može da dobije još više.

Karel Baloun, inženjer koji je radio u početnoj fazi projekta napisao je knjigu “Facebook iznutra”, u kojoj navodi da je Cukerberg oduvek bio veoma jasan u nameri da Facebook bude uspešan nezavisan biznis.

“On je mudar i ostaviće sebi mogućnost izbora dok god je vreme na njegovoj strani. Cukerberg se zabavlja, sada je u poziciji o kojoj je sanjao, kako on, tako i svi koji su u biznisu sa njim.” 

Baloun kaže da je nekoliko kompanija sa tržišnim učešćem od nekoliko desetina milijardi dolara u obnovljenim pregovorima sa njim o prodaji sajta. Dizajniran od početka da bude isplativ, Facebook je oslobodjen vremenskog pritiska. Majkrosoft bi, po njegovom mišljenju, mogao da ponudi dve milijarde, možda čak i više od toga, ako to bude želeo. Na žalost, Majkrosoft nema istoriju uspešnih preuzimanja vebsajtova .

“Da li je dve milijarde mnogo, mislim da nije. Mogli bismo biti svedoci akvizicije svakog momenta , i to mnogo veće od milijardu dolara. U svakom slučaju, Cukerberg je srećan i dobro se zabavlja”, kaže Baloun.

Šta je Facebook?

Lokacija Facebook je društvena mreža i služi za smeštanje fotografija i slanje poruka drugim članovima, ali za najveći deo popularnosti može da zahvali samo jednoj mogućnosti – slike drugih korisnika možete pregledati i tokom časova, saznati sve o njima i možda ih pozvati na sastanak. 

Ideja za vebsajt, prema tvrdnji autora, bila je motivisana socijalnom potrebom da na Harvardu omogući upoznavanje ljudi koji žive u drugim domovima unutar univerziteta. Kako navodi, želeo je da umesto postojećih pojedinačnih lista stanara svakog od domova, napravi onlajn direktorijum gde bi svi studenti mogli da budu na jednom mestu. Osnove sajta postavio je za oko nedelju dana.

Radio ga je zajedno sa cimerima Krisom Hjuzom (Chris Hughes) i Dastinom Moskovicem ( Dastin  Moskovitz), I iako njegov pokretač i najviše eksponiran u javnosti, Cukerberg u zajedničkoj kompaniji ima učešće od oko 30 odsto.

Lansiran u februauru 2004. godine, veoma brzo se širio Harvardom i za nekoliko nedelja više od polovine studenata tog univerizteta bilo je registrovano. Usledila je ekspanzija na drugim elitnim univerzitetima, kao što su Jejl, Stenford i Kolumbija.

Postao je popularan i na britanskim univerzitetima , delom jer je korisnicima omogućavao da osiguraju dostupnost informacija, ličnih podataka I kontaktiranja samo kolegama sa njihovog univerziteta ili posla.

Postao je pravi fenomen na mreži, šireći se naglo po drugim školama, uprkos konkurenciji sličnih, lokalnih vebsajtova.

Kako je objasnio Cukerberg, sajt je napravljen tako da su njegovi članovi deo manjih zajednica, kao što su škole, kompanije ili regioni , tako da svaki od njih može da vidi profil samo onih koji su u njegovoj mreži ili njihovi prijatelji. Cilj je bio da se korisnici osiguraju kako bi mogli da dele informacije samo sa ljudima do kojih im je stalo, zbog čega su im na raspolaganju brojne mogućnosti podešavanja i kontrole pristupa njihovim podacima.

Da li je sve baš idealno?

Cukerberg je u više navrata optuživan da je odgovoran za uznemiravanje studenata i profesora, koji su bili posledica korišćenja sajta. U jednom slučaju, profesor na Oksfordu otkrio je da je pod njegovim imenom neko napravio lažan profil ukojem se tvrdi da je bio član Hitlerove omladine. Iako Facebook omogućava da se prijave neprijatni komentari, svega nekoliko univerziteta ima resurse da kontroliše šta se objavljuje na tim stranicama.

Cukerberg  ne poriče da sajt ima i negativne aspekte, navodeći da nije neuobičajeno da dobija pisma u kojima se korisnici žale da provode sve svoje vreme na sajtu i da od kada ga koriste imaju manje društvenog života nego ranije.

“U nekom smislu nesrećna je okolnost što sajt previše pojednostavljuje stvari. Svako od nas ima drugačiji koncept o tome šta znači imati prijatelja i definitivno može da prekine odnose medju ljudima. Ipak, mislim da Facebook može samo da ojača već postojeće zajednice”, navodi on.

Bio je meta kritika i početkom septembra prošle godine kada je na Facebooku postavljen novi alat News feed, lista koji su neki proglasili podsticajnim za kompjutersko proganjanje.

Tri dana kasnije on se obratio onlajn zajednici čiji je autor, otvorenim pismom u kojem se izvinjava za neprijatnosti, obezbeđujući nove opcije za očuvanje privatnosti, koje omogućuju blokiranje dostupnosti informacija onima koji nisu prijatelji sa vlasnikom,  ali i braneći svoje uverenje u protok slobodnih informacija.

Početak

Da je Cukerbergova ideja o kreiranju društvene mreže sazrevala zajedno sa njim govori i činjenica da je jedan od njegovih prvih sajtova “Coursematch”, omogućavao studentima da vide listu svojih kolega upisanih u istu klasu. Kasnije je napravio “Facematch”, sajt sa slikama studenata sa Harvarda, a svega četiri sata pošto ih je postavio na sajt, njegov pristup interenetu je bio opozvan, a univerzitet ga je optužio za narušavanje autorskih prava i privatnosti.

Škola je navela da je Cukerberg hakovao univerzitetsku bazu podataka i pokupio slike studenata bez njihove dozvole da bi time zaradio novac.

On je na optužbe odgovorio da smatra da informacije treba da budu slobodne i dostupne publici. Ako ih je i bilo, odluke školske uprave nikada nisu javno objavljene, tako da ostaje nejasno da li je za taj prekršaj ikada kažnjen.

Krajem 2004. godine sa Endruom Mekkalmom (Andrew McColumm) i Adamom D’ Anđelom  (Adam D’Angelo) napravio je program Wirehog, koji je bio povezan sa sajtom Facebook i omogućavao je prijateljima da razmenjuju fajlove, kao što su na primer fotografije.

Da li je rođen novi Gejts?

Paralele između Cukerbergera i Gejtsa zasnivaju se na činjenici da su obojica pokrenula svoje kompanije kao devetnaetogodišnjaci. Kao i osnivač Majkrosofta, Cukerberg je odrastao u privilegovanom okruženju. Sin čiji su roditelji zubar i psiholog, odrastao je u okrugu Vestminster i pohađao elitnu školu u Nju Hempširu. Počeo je da programira sa 10 godina.

Međutim, neki smatraju da bi čak i tvorac imperije Majkrosoft oklevao pre nego bi odbio ponudu od 1,6 milijardi dolara za njegov  biznis u razvoju.

Postoji priča i da je Majkrosoft morao da odustane od planirane konferencijske veze u osam sati ujutru sa Cukerbergom, jer je ovaj rekao da će u to vreme još biti u krevetu.

Mnogi su saglasni da mladi programer ima potencijal da postane veliko ime u IT svetu, ali ostaje da se vidi da li će mu očigledna nepredvidivost i harizma pomoći da dostigne zvezde u poslu koji se veoma razlikuje od doba u kojem je prve korake pravio Gejts.   

Cukerberg je posle osmišljavanja Facebooka, odlučio da godinu dana pauzira na fakultetu, da bi potom odustao od studija i posvetio se svojoj kompaniji i rastućem biznisu.

Društvene mreže nisu samo skrajnuto mesto za okupljanje mladih, a internet je od vremena kada smo uglavnom krstarili njime i čitali ili preuzimali sve na šta smo nailazili, postao mesto za razmenu mišljenja, fotografija  i video zapisa, saradnju putem teksta, glasa i video sadržaja. Neki na tome, očigledno, umeju dobro da zarade.