Svet potrošio skoro 3 biliona dolara na naoružanje

Ovo je 11. uzastopna godina rasta, a udeo u globalnom BDP-u porastao je na 2,5 odsto, što je najviši nivo od 2009. godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), prenosi Rojters.

Rast od 2,9 odsto dolazi u vreme pojačanih geopolitičkih tenzija i višestrukih bezbednosnih kriza, a Stokholmski institut upozorava da bi se takav trend mogao nastaviti i u narednim godinama.

"S obzirom na niz aktuelnih kriza, kao i na dugoročne ciljeve vojne potrošnje mnogih zemalja, ovaj rast će se verovatno nastaviti do 2026. godine i nadalje", navodi se u izveštaju.

Tri najmoćnija

Tri najveća potrošača – Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija – zajedno čine više od polovine globalne potrošnje, što ukupno iznosi 1,48 biliona dolara, odnosno 51 odsto globalne vojne potrošnje.

Istovremeno, vojna potrošnja SAD je pala za 7,5 odsto, na 954 milijarde dolara. Glavni razlog je nedostatak nove vojne pomoći Ukrajini, nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa obustavila dodatno finansiranje. U prethodne tri godine, američka pomoć Ukrajini je iznosila ukupno 127 milijardi dolara.

Analitičari SIPRI-ja, međutim, očekuju da će pad biti kratkotrajan. Već odobrena potrošnja za 2026. godinu prelazi 1 bilion dolara, sa potencijalom za dalji rast na 1,5 biliona dolara do 2027. godine, što ukazuje na nastavak uzlaznog trenda na srednji rok.

Uključuje se i Evropa

Najveći doprinos globalnom rastu vojnih rashoda došao je iz Evrope, gde su rashodi porasli za 14 procenata na 864 milijarde dolara. Povećanje je posebno izraženo među evropskim članicama Severnoatlantskog saveza, a ovo je najveći godišnji rast u Centralnoj i Zapadnoj Evropi od kraja Hladnog rata.

U četvrtoj godini rata, rashodi za odbranu nastavili su da rastu i u Rusiji i u Ukrajini, dodatno podstičući regionalnu i globalnu trku u naoružanju. S druge strane, suprotni trendovi se primećuju na Bliskom istoku.

Vojni rashodi Izraela pali su za 4,9 odsto na 48,3 milijarde dolara u kontekstu primirja u Gazi 2025. godine. Iran je smanjio svoje vojne rashode drugu godinu zaredom, ovog puta za 5,6 odsto na 7,4 milijarde dolara. Ukupna slika ukazuje na dugoročno povećanje globalnih vojnih rashoda, vođeno kombinacijom geopolitičkih tenzija, bezbednosnih prioriteta i strateških ulaganja u odbrambene kapacitete.