Prelazite na Linux? Evo pet popularnih okruženja

Prvi na listi je, gotovo neizbežno - Gnome (GNU Network Object Model Environment). Reč je o jednom od najstarijih i najkorišćenijih Linux radnih okruženja, koji je u svom dizajnu prilagođen za jednostavnost, pristupačnost i lakoću lokalizacije.

Projekat su 1997. godine pokrenuli Miguel de Icaza i Federico Mena, kao svojevrsnu reakciju na KDE. Gnome u verzijama 3.x donosi dosta kompatibilnosti u rešenjima namenjenima mobilnim uređajima, ali navodno nije impresionirao veći deo svojih korisnika. Za prednosti autor Arora izdvaja brzinu interfejsa i mnoštvo prečica na tastaturi, dok su za negativne strane priče izdvojeni ne preterano inteligentna pretraga za aplikacijama i potreba na navikavanje.

Cinnamon je zasnovan na Gnomeu 3.x, a ovo radno okruženje pokušava da pruži više inovativnosti uz korisničko iskustvo blisko Gnomeu u verzijama 2.x. Lako je za pogoditi, i ovo okruženje je nastalo upravo kao reakcija na tranziciju Gnomea iz verzije 2 u verziju 3. Tim koji stoji iza Linux Mint je 2012. odlučio je da kreira nešto što bi više odgovaralo njihovim dizajnerskim ciljevima. Cinnamon okruženjem je lako upravljati, a kombinuje snagu Gnomea s sopstvenim rešenjima.

Od negativnih stavki izdvajaju se potreba za 3D akceleracijom interfejsa, što dovodi do niza problema sa kompatibilnošću i potencijalne nestabilnosti u odnosu na starija i zrelija radna okruženja.

Mate okruženje pruža “klasičan” interfejs poznat starijoj publici. Pruža Gnome 2 okruženje uz brojne nove aplikacije, a poput Cinnamona, moguće ga je pronaći kao jedno od zadatih rešenja za Linux Mint. Ipak, može se koristiti s većinom drugih popularnih Linux distribucija (Debian, Ubuntu, Fedora i dr.).

Na samom kraju, reč je o replici Gnomea 2 sa različitim nadogradnjama, a u radu je prilagođen za slabiji hardver od Cinnamona. Što se negativnih strana tiče, nešto je manjih mogućnosti i može se činiti preterano zastarelim.

Unity je pak razvijen od nešto snažnijih ruku - iz kompanije Canonical, autora Ubuntu OS-a. Arora napominje da nije reč o “radnom okruženju” kao takvom, već o grafičkom shellu za Gnome radno okruženje. U praksi to znači da je reč o izmenjenom interfejsu, uz funkcionalnost, aplikacije i biblioteke iz Gnomea 3.x. Upravo intefejs izdvaja Unity od ostatka priče, jer je posebno prilagođen pretraživanju različitog materijala - bilo da je reč o aplikacijama ili datotekama.

Negativnu stranu priče čine hardverski zahtevi i frustrirajući elementi kod rada s više ekrana.

KDE (K Desktop Environment) je takođe jedno od najstarijih i vizuelno najprivlačnijih okruženja. Uključeno je u brojne Linux distribucije i ima vrlo brojne korisnike. KDE pruža minimalistički i čist interfejs, koji se vrlo lako može zagušiti i nakrcati widgetima, što samo svedoči njegovoj prilagodljivosti. Arora kao lošiju stranu ovog rešenja vidi složenost za početnike i otežan rad na starijem hardveru.

Foto: Flickr/Mtellin