Igor Rakočević – ostao nedorečen

Igor Rakočević je rođen 1978. godine u Beogradu, a ponikao je u Crvenoj zvezdi, klubu za koji je nastupao i njegov otac. U periodu 1995-2000. godine nastupao je za ’crveno-bele’, dobio je veliki prostor za dokazivanje još kao vrlo mlad i iskoristio ga je na vrlo dobar način. Istina, dugo je zadržao ’bubice’ iz mladih dana, vukao je nerezonske poteze, prečesto je pokušavao atraktivno da asistira itd. Još nije imao potrebno iskustvo za glavnu pozornicu.

U Budućnosti se potpuno ’opametio’ i sazreo, osvojio je titulu sa klubom iz Podgorice, a u svojoj drugoj sezoni prosečno je beležio 20,9 poena. Na NBA draftu biran je kao 51. pik 2002. godine od strane Minesota Timbervulfsa, ali u taboru ’Vukova’ igrao je tek nešto više od pet minuta po meču.

Bilo je očigledno da mu je karijera u padu i da nije ispunio predviđanja stručnjaka, ali Igor je tada doneo pravu odluku i vratio se klubu u kojem je odrastao. Rakočević je doživeo košarkašku renesansu u ’crveno-belom’ dresu, bio je MVP Jadranske lige i posle toga se preselio u Pamesu (sadašnja Valensija).

Nakon sjajne debitantske sezone na Pirinejskom poluostrvu, usledio je poziv velikog Reala i Igor je obukao dres ’kraljevskog’ kluba. U Madridu se zadržao godinu dana, a potom prelazi u Taukeramiku (sadašnji Kaha Laboral). U Vitoriji je dostigao vrhunac karijere, osvojio je špansku ACB ligu, dva puta je uzeo Alfonso Ford trofej za najboljeg strelca Evrolige, a 2009. je izabran u idealnu petorku EL.

Prošle godine je nastupao za Efes pilsen, ali pružao je promenljive partije, najlošije u poslednjih per godina. Na sve se nadovezao sukob sa trenerom Atamanom, pa će Igor sigurno želeti što pre da zaboravi prethodnu sezonu.

Igor Rakočević visok je 194cm i igra na poziciji beka šutera, mada je u ranoj fazi karijere više vremena provodio kao plejmejker. Prepoznatljiv je po skok-šutu sa visokim odrazom, koji mu omogućuju izvanredne fizičke preidspozicije. Zbog toga je i dobio nadimak ’Skakavac’. Voli da igra ’jedan na jedan’, u odbrani je takođe dobar u takvim situacijama, ali često ima problema sa preuzimanjem.

Veoma je brz, što mu omogućuje mnogo poena i posla prodora. Ipak, kako godine prolaze, a Rakočevićeva eksplozivnost se smanjuje, sve više postaje klasičan šuter i najviše se oslanja na precizan šut sa tri poena. Ili sa distance, posle obaveznog naskoka. Dodavačke sposobnosti nikada mu nisu bile na nivou vrhunskih plejmejkera, što je jedan od razloga zbog kojih se vremenom profilisao isključivo kao ’dvojka’. Istina je, ipak, da je sa iskustvom vidno poboljšao i pas. Kao mladić je imao određenih problema sa izvođenjem slobodnih bacanja, ali praktično je nepogrešiv otkad je usvojio novi način koncentracije.

Tokom cele karijere prate ga priče da igra samo za sebe i statistiku, a manje za timski uspeh. Takođe, zameraju mu i što češće ne preuzima odgovornost u prelomnim momentima mečeva.

Sa reprezentacijom je osvojio zlatne medalje na EP 2001. i SP 2002. godine, ali tada nije imao naročito važnu ulogu u ekipi. Propustio je Evropsko prvenstvo u Švedskoj, a na OI u Atini je izvrsno odigrao prve dve utakmice sa Argentinom i Italjom, da bi mu se minutaža potom neobjašnjivo smanjivala. U odlučujućoj utakmici za srpski tim, protiv Kine, Igor je na parketu proveo samo devet minuta.

Na EP u Beogradu 2005. godine pamtimo ga, na žalost, više po sukobu sa Markom Jarićem, nego po dobroj igri, a na SP u Japanu bio je prvi strelac ekipe sa 18,3 poena. SCG je međutim bila u sastavu nedostojnom tako velikog takmičenja i poraz u osmini finala bio je očekivan rezultat.

Tada je Rakočević poslednji put nastupao za državni tim. Čini se da je šuter Igorovog kvaliteta upravo ono što nedostaje sadašnjem srpskom timu, naročito posle povrede Uroša Tripkovića. Ipak, otvoreno je pitanje kako bi se Rakočević uklopio u već formirani tim i ekipu koja se dobro poznaje i slaže, što je verovatno i razlog zašto nije u timu.