Andrej Kirilenko – Rusi bez ’Kalašnjikova’

Andrej Genadjevič Kirilenko rođen je 1981. godine u Ižnjevsku, mestu na kojem je proizvedena puška kalašnjikov (’Avtomat Kalašnjikova, AK-47’). Zaista je bizarna podudarnost da su to i inicijali Andreja Kirilenka, broj na dresu samo je logičan sled i otuda nadimak – AK-47.

Kirilenko je bio superioran u odnosu na vršnjake u mlađim kategorijama, pa je već sa 15 godina debitovao u prvoj ligi Rusije. Dve sezone je proveo u Sankt Peterburgu, gradu u kojem je odrastao, igrajući za Spartak, a njegov talenat primetili su iz moskovskog CSKA, pa se 1998. godine preselio u tabor ’armejaca’.

Sa CSKA je osvojio tri titule državnog prvaka, a 1999. godine na NBA draftu sa 24. pozicije birala ga je Juta Džez. Sa 18 godina i 132 dana Kirilenko je postao najmlađi Evropljanin na draftu u istoriji. U Solt Lejk Siti preselio se 2001. godine i za nepunu deceniju postao je legenda Džezera.

Već na početku dokazao je vrednost pod vođstvom Džerija Slouna, trenera koji je imao reputaciju da nema strpljenja za mlade košarkaše. Veoma brzo se probio, izabran je u najbolju ruki postavu sezone, a 2003. godine postao je glavni igrač Jute nakon povlačenja Džona Stoktona i prelaska Karla Melouna u Los Anđeles Lejkerse.

Te 2003/2004. u proseku je beležio 16,5 poena, 8,1 skok i 2,8 blokada po meču, a bio je i učesnik Ol-Star manifestacije. U naredne dve sezone imao je sličan učinak, a u međuvremenu je postao i najplaćeniji igrač tima.

Veliko razočaranje dogodilo se 2006. godine, kada je Kirilenko izgubio poziciju lidera, a prve napadačke opcije postali su Buzer, Deron Vilijams i Mehmet Okur. Posle fantastičnih partija na Evropskom prvenstvu 2007. godine, Kirilenko je zatražio trejd, spominjao se i povratak u Evropu, ali sve je ostalo na pričama i Andrej je Džezer sve do danas.

Andrej Kirilenko je raznovrstan košarkaš koji ekipi može da pomogne na više načina. Visok je 206cm, težak 103kg i može da igra na pozicijama krila i krilnog centra, mada se prirodnije oseća na ’trojci’. Ima fenomenalne fizičke predispozicije, koje ga čine jednim od najboljih odbrambenih igrača na svetu – skočnost, duge ruke, neverovatan osećaj za rampu i brzi refleksi.

Ima veoma brz prvi korak i sjajne dodavačke sposobnosti s obzirom na mesto u timu i konstituciju. Uvek je među prvima u kontri, a njegova atraktivna zakucavanja često su završavala na posterima. Šut mu je oduvek bio slabost, posebno za tri poena. Iako je solidan u šutu sa distance, najveći broj poena postiže posle prodora i tranzicije, a neretko koristi atletsku superiornost za igru leđima.

Nezamenljiv je član reprezentacije Rusije od 2000. godine i Olimpijskih igara u Sidneju. Uprkos njegovim odličnim igrama, Rusi su dugo vremena bili bez medalje. Tačnije, sve do 2007. godine i ruskog buma u Španiji. Holden jeste postigao odlučujući koš u finalu, ali je Kirilenko bio MVP turnira sa prosečno 18 poena, 8,6 skokova i preko dve asistencije i ukradene lopte.

Andrej je poznat kao korektan i pristojan momak, pa se u reprezentaciji nikada nije ponašao kao zvezda, već je sebe video kao deo tima. Zbog toga je veoma poštovan od strane navijača i saigrača, a selektor Dejvid Blat ne može da prežali što će na drugo uzastopno veliko takmičenje morati da vodi tim bez ’Kalašnjikova’.