Dvadeset drugi deo: V.Đ. odlučuje

Inače, u Beču podrhtava tlo. Malo, ali se oseća..

Jaoj što je dosadno u „Beč“, kada nema fudbala..samo bre neka kultura, čistoća, prelazak preko ulice na zeleno... Ipak, ima jedna stvar koju sam odavno primetio i hoću da vam je iznesem. Ne, nije vezana za fudbal, jer ovde osim male grupe ljudi, većina Bečlija jedva čeka da se sve ovo završi i da nastave svoja smaranja.

Beč je prelep grad, ustvari božanstven, kada govorimo o građevinama, spomenicima, a njegovom značaju kroz istoriju čovečanstva (pomenimo samo Mocarta, Lista, Štrausa...mocart kugle, kremaste kolače koji su za mene najbolji ljudski gurmanski izum, odmah posle ćevapa!) i da ne govorimo.

Upravo te i takve građevine su glavni razlog što u Beču ima toliko kafića i malih restorana. Na hiljade. Svi su božanstveni. Svaki na svoj način. To, ruku na srce, i nije neka mudrost jer ovde možete i pet hoklica da postavite ispred neke zgrade i eto vam prelepog kafica. Neverovatno. Stvarno im zavidim! Ali ne mogu da im zavidim na „ekipi“ koja tamo dolazi. Auuuu, sačuvaj Bože. U Beogradu „naši“ tj. Crnogorci i ostali blejači, sede zavaljeni po čitav dan..ponekad i padnu sa tih stolica...ni sto za stoni tenis im nije dovoljan da na njega mogu komotno da ostave svojih dvesta ključeva, cigareta, upaljača i trideset mobilnih telefona.

Ovi ovde sede kulturno, nemaju više od jednog ključa (često nijedan) na stolu, cigarete su one ženske male (ako ih uopšte i ima)... Ipak, ima i sličnosti. „Njihovi“ jedva da koju reč prozbore. „Naši“ preko mobilnog „aaa..ee.smor, brate..ne rise,a..neam pojma..ee..ajde pa se čujemo..“ I tako u nedogled.

AP

Bečlije su, naravno, daleko kulturnije i ne pričaju na mobilnom ali ni između sebe! Izlaze u kafiće na pauzi ili kad završe posao (za razliku od „naših“ koji su od jutra do sutra tamo) i bez obzira da li je reč o kolegama sa posla ili da su u „šemi“, samo blazirano gledaju u stranu..ćute...i piju ona isfolirana pića u duginim bojama (šta je sve u njima to ni hemičari ne znaju). Hrana je šnicla „ala jedan zalogaj“ sa dodatkom jednog providnog kolutka šargarepe i ostalo je ogroman tanjir. Zato posle tog jela trče u Mek ili po hot dog, ne bi li nešto jeli. Elem, ćute dvadeset minuta...pa onda „ah zo, ja slundzi frudnzi gebajgn...ja“ i ope ćute..i gledaju levo pa desno..uzdah..i opet levo pa desno (zato su tako dobri u slalomu samo levo-desno) srk pića ogavnih boja..i tako u krug. Za razliku od početka osamdesetih kada sam poslednji put bio u Austriji, njihov look se promenio. Na bolje. Nema više onih kretenskih malih šešira sa kvazi kajšićem koji su uglavnom bili karirani i naočara sa prevelikim crnim okvirima.

Kišni mantili i velike aktn tašne. Žene im više ne nose „trajnu“ zurku, zaboravile su šta su to papilotne i frizure „koker španijel“. Bečlija 21. veka je uniformisan kao biznismen (u kafiću je casual biznismen bez kravate i otkopčano jedno dugme na košulji, vauuuu), naočare obavezne ili za sunce ili sa providnim okvirima (pa čak i ako nemaju dioptriju). Kada su baš „opušteni“ zavrnu rukave na košulji koja je svetlo roze boje. Dame su u strukiranim suknjama i stiklama, nose naočare i minimalno našminkane. A za razliku od dinosaurusa iz 80-ih ove su zgodne, drže liniju (pa kad jedu „ono“ sa šargarepom) i ne izlaze iz solarijuma.

Pravo je čudo kako rađaju bele bebe, kad ne izlaze iz tih skalamerija. Viđanje je samo u pauzi ili posle posle, a van toga: “jao moramo da se vidimo..kad smo se poslednji put videle nasamo, u februaru..nemoguće mora da je bilo skoro, u aprilu recimo...zato hajde što pre da se vidimo recimo u septembru..a ne tada ćemo biti još crnje zbog mora pa se nećemo prepoznati zato hajde krajem oktobra ako ti to nije previše brzo..“

I opet to podrhtavanje tla.

AP

S druge strane, noćni zivot i to onaj „alternativni“ je IMPRESIVAN! Bečka DJ scena je odavno među najboljima u Evropi i među najboljima u svetu. Kruder i Dorfmaister su vrh! G-Stone produkcija je jedna od najboljih na svetu..Pre neku noć sam bio na K&D certu u klubu koji je kao akademija samo manji i ide u g. Ekipa je bila šarolika od klinaca sa minđušama po celom licu i boje kose kao ono piće iz kafića do ljudi koji su oko 50-e (pitao ih i oni mi lepo rekli). Svi đuskaju. I mlado i staro...totalno opušteno..ovi cepaju svi đuskaju i uživaju i tako do 5 ujutru. Ne pamtim kada mi je košulja poslednji put bila mokra, kao da sam bio na pljusku, ali je vredelo. I čak tako „avangardno“ je bilo vrlo kulturno - nije bilo smarača, pijandura..u klubu su se regularno delili flajeri i za druge klubove (!!)...piće nije bilo preskupo..redari su izgledali kao da su iz biblioteke izašli a ne kao oni naši- kao da su dva vola smazali za užinu.

Bilo je tu i motanja „cveća zla“ (šta će kad su u EU i moraju da se drogiraju, za razliku od nas koji smo „čistih glava“) i stariji su to konzumirali...ma kao da sam u „zemlji čuda“. Sinoć (subota veče) K&D su pravili žurku na brodu koji ima bazen...kupanje slušanje muzike...cena je bila 18eu, ali zato free šampanjac i pivo...ležaljke...muzika..đuskanje...opuštena atmosfera...lepe žene...na obalama kanala se nalazi hiljade kafića sa svojim dj-ejevima...auuu paralelni svet...ne izlazi mi se iz ove dimenzije, majke mi!

Al tutnjava i podrhatavanje je sve jače i jače...?!

Kako sam glup! Pa to su Nemice i Španjolke koje sutra imaju utakmicu u nacrtanim dresovima...pominju se i mokre majce...brus no brus..tange ili ne tange tj ništa...Manolo sa svojim bubnjem i orkestrom...Nemci sa svojim pesmama...Barden Španci i flamenko...tango...igranje...pevanje...elvisi from Espania...vaterpolisti sa kapicama i u kupaćim gaćama...LUDNICA!!!

I tako ceo dan i ispred stadiona i na stadionu...i da je to propustim?!!

Da prodam kartu?!!!!

Da prodam dušu?!!!

No way Hose !!!