Jezero Balaton: Čari panonskog "mora", lavande i vina

Turistički špic je od maja do kraja oktobra, a goste privlači čak i zimi kada se voda zaledi. Promenada u Balatonfiredu je omeđena "lancem" mini-čardi, u kojima služe mađarske specijalitete od mesa

Stotine jedrilica, uređene peščane, travnate i betonske plaže, neodoljiva dečja graja, mnogobrojni turisti, kafići načičkani tik uz obalu... Ovo nije "morska slika", ali već na prvi pogled objašnjava zašto jezero Balaton često nazivaju mađarsko more.

Smešteno u vrlo živopisnom krajoliku zapadne Mađarske, najveće jezero Centralne Evrope, površine gotovo 600 kilometara kvadratnih, turisti željni odmora, plivanja i drugih sportova na vodi, "opsedaju" od početka maja do kraja oktobra. Po nepisanom pravilu njegovu severnu stranu za odmor biraju stariji i porodice, dok je južna strana jezera omiljeno okupljalište mladih koji uz odmor traže i dobar provod. Tako je tokom cele godine, jer turistička sezona na Balatonu - ne prestaje. Čak i zimi, kada jezero zaledi, užitak i rekreaciju pruža zaljubljenicima klizanja.

Iako su gradići oko jezera Balaton smešteni na svakih desetak kilometara, prestonica ovdašnjeg turizma je Balatonfired. Ljupko, lepo uređeno, sofisticirano mesto, više od dva veka meta je turista sa svih strana sveta. Osim kupača, često ga pohode biciklisti i pecaroši, ali i slikari, pesnici, romanopisci, vajari, političari...

Duž prelepe promenade natkrivene razgranatim platanima i po prekrasnim parkovima Balatonfireda, daleke 1926. godine, odmor i inspiraciju pronalazio je i čuveni Rabindrant Tagore. Ne čudi zato što najlepše šetalište ovog grada, nosi ime po ovom indijskom piscu i filozofu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost. Ovom širokom i dugom promenadom, naveče, čini se, šetaju svi namernici koji odmaraju u Balatonfiredu i okolnim mestima. S jedne strane, sa nje se pruža predivan pogled na jezero, dok je s druge strane omeđena neprekidnim "lancem" prodavnica suvenira i mini-čardi u kojima se mogu probati dobra vina iz lokalnih vinograda, pivo, mađarski specijaliteti, uglavnom od mesa, i izvrsni sirevi. Ovi simpatični ugostiteljski objekti, u avgustu su domaćini višednevnog festivala vina, koji tu počinje oko 20 časova, a posle ponoći se seli u neku od brojnih vinarija i vinskih podruma Balatonfireda.

Na kraju šetališta ugnezdila se marina, mirna noćna luka za stotine jedrilica, koje isplovljavaju čim grane sunce. U ovom pristaništu turisti se ukrcavaju i na brodiće, a posle desetominutne opuštajuće, lepe vožnje iskrcavaju se, po mišljenju namernika, na najlepše mesto pokraj Balatona - u podnožje poluostrva Tihanji. I njegovo ime, u čijoj osnovi je slovenska reč "tih", odaje da je mesto mira i tihovanja. Na padinama poluostrva nalaze se desetine luksuznih vila, savršeno uklopljenih u krajolik, dok poluostrvom dominira benediktanski samostan sagrađen u 11. veku, izuzetno važan za istoriju, hristijanizaciju i kulturu Mađara. U okviru ovog svetilišta je i monumentalna, kasnije podignuta barokna crkva, istorijski i etnografski muzej, lapidarijum i galerija u kojoj dela izlažu slikari Tihanjske letnje likovne kolonije. Pored samostana je i najlepši vidikovac sa kog "puca" širok pogled na jezero Balaton. Tu je i zanimljiv vizitorski centar u kom se može pogledati kratak dokumentarni film o istoriji ovog mađarskog svetilišta, ali i prodavnica u kojoj se mogu kupiti različiti suveniri.

Turisti, ipak, najviše kupuju suve bukete lavande, kesice napunjene njenim cvetovima, sapune ili sirupe za pripremanje soka od ove mediteranske biljke predivnog mirisa. Odlučuju se i za magnete, šolje i posude na kojima su naslikani ljupki, ljubičasto-plavi cvetovi lavande.

"Carovanje" ove biljke jedinstvenog mirisa, u ovim krajevima nije slučajno. Jer, mestašce Abi na Tihanjiju, od davnina je poznato po uzgoju lavande. Zbog nje je ceo kraj nazvan mađarskom Provansom. Štaviše, u Abiju postoji i Muzej lavande, koji je i jedan od najposećenijih muzeja ovog dela Mađarske. I ceo Abi je potpuno posvećen turistima. Lepo uređen, čist, sa stazama od popločanog kamena i obnovljenim starim etno-kućama, ovaj gradić posetioce na najlepši način vodi u prošlost i neki mirniji, opušteniji i spokojniji način života. U svakoj toj etno-kući smešteni su restorani mađarske nacionalne kuhinje, poslastičarnice, suvenirnice ili prodavnice marcipana i slatkiša koji ga sadrže.

Gradić Tapolca

Nedaleko od Balatona, nalazi se i gradić Tapolca, čuven po povezanom pećinskom sistemu ispod centralnog gradskog jezgra i kao suza bistrom jezercetu koje je moguće obići čamcima. Potrebno je samo doći "naoružan" veslačkim umećem. Čitav splet pećinskih hodnika, dug oko 20 kilometara, otkriven je 1903. i do početka osamdesetih godina prošlog veka bio je velika turistčka atrakcija, budući da je posetiocima bilo dozvoljeno da se u podzemnom jezercetu kupaju i rone. Mađarsko Ministarstvo zdravlja je, međutim, 1981. godine, potvrdilo da je dugotrajan boravak u pećini lekovit zbog gotovo savršenih mikroklimatskih parametara. Lekari je preporučuju obolelima od astme, bronhitisa, bolesti pluća i disajnih puteva i alergija, a poslednjih godina i kao odlično mesto za borbu protiv stresa. Pećina u Tapolci, podzemnim hodnicima u kojima je nekada "ležalo" vino, povezana je sa hotelom "Pelion", ali i tamošnjom bolnicom za plućne bolesti. Mesta za bolesnike i tuiste su odvojena, a svi lek i mir u apsolutnoj tišini i vazduhu bez polena, pronalaze na udobnim ležaljkama, umotani u toplu ćebad. Potom mogu da uživaju u termalnim vodama, na bazenima ili u nekom od savršeno uređenih akvaparkova, koji su neizbežno odredište mališana, ali i starijih.

DVORAC FEŠTETIĆ

U mestu Kesthej, nalazi se i velelepni dvorac Feštetić, kog je 1745. godine sagradio bogati trgovac Đorđe Feštetić. Odaje ovog prelepog zamka, sa starim nameštajem i posuđem, ali i izložbom predivih damskih lepeza, nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Najveće bogatstvo dvorca, ipak je impozantna biblioteka sa oko 90.000 starih knjiga, i danas dostupnih istoričarima i istraživačima. U posebnim odajama dvorca izložene su i kočije, među kojima su i jedne pozlaćene.

VULKANSKE KUPE

Sve čari jezera Balaton, kako tvrde posetioci, nisu samo u jedrenju i plivanju, nego i u prelepoj okolini i netaknutoj prirodi obližnjeg Nacionalnog parka "Balaton felvideki". Ovaj raj za oči i dušu, turisti mogu obići kolima ili desetinama kilometara dugim, uređenim biciklističkim stazama. Osim stotina vinograda, "dah" zaustavljaju krajolici koje je priroda stvorila pre milionima godina ranije - sadejstvom Panonskog mora i moćnih vulkana. Zato se, što je za većinu turista neočekivano, male vulkanske kupe mogu videti gde god pogledaju.

izvor: novosti

foto: flickr.com/elkaypics; tillwe; berns-fotowelt; synwell