Kambodža - zemlja surove istorije i ljupkih ljudi

Kulturološka, istorijska, filozofska, pa i kulinarska različitost dalekog istoka mogu biti samo neke od polaznih osnova za istraživanje intrigantnog azijskog kontinenta. Nezaobilazni deo putovanja kroz jugoistočnu Aziju jesu Laos, Kambodža, Vijetnam, Burma, Malezija. Ukoliko vas put nanese u jednu od ovih zemalja, iskoristite međusobnu neposrednu blizinu lokaliteta i upoznajte se sa kulturnim šarenilom podneblja koliko vam vremenske i finansijske mogućnosti dozvoljavaju. Ovom prilikom ćemo obići Kambodžu i nadaleko čuvene nebeske hramove Kmerskog carstva.

Čari „svakodnevnih pustolovina“

Jednostavna varijanta dolaska u Kambodžu predstavlja avio prevoz. Nasuprot tome, za ljude znatiželjnog uma i vragolaste prirode, kopneni prelazak može značiti neobičnu avanturu i iskustvo koje će biti teško zaboravljeno. Prevoz autobusima sa Tajlanda (kao najčešća praksa) podrazumeva da će vas vozač dovesti samo do granice (uprkos prethodnom dogovoru u turističkoj agenciji u Bangkoku o prevozu do atraktivnog turističkog grada Sijem Ripa (Sijem Reap), o čemu vas naravno obaveste tek pred neposredan izlazak na samu tajlandsko-kambodžansku granicu), a nakon toga prtljag u ruke, pa pešaka do administrativne zone na temperaturi od preko 30 stepeni gde sledi čekanje na birokratsku proceduru u beskrajnim redovima, u neadekvatno opremljenim prostorijama, uz nesnosnu vrućinu, vlagu, zujanje mušica, nervozu i vonj ostalih putnika, uz carinike i policajce u veoma staromodnim uniformama...

Jednostavnije rečeno, susrešćete se sa situacijom koja odiše atmosferom davno zaboravljenih pedestih, od oronulih zidova, preko klimavih, izlomljenih kancelarijskih stolova, razglavljenih dovrataka, do ljudi koji iako u vidno lošim životnim situacijama, odaju utisak spokoja i nezainteresovanosti za promenom. Za nas vrlo neobičan ambijent čini pijaca locirana oko samog graničnog prelaza, na kojoj se možete osvežiti raznim vrstama voća koje do tada sigurno niste ni videli, a ostaci hrane i gomile otpadaka čine deo pejzaža na svakom sokaku. I neizostavna informacija: granični prelaz ima radno vreme, te ukoliko dođete kasnije u toku popodneva ili noći, moraćete da sačekate jutro kada se šalteri otvaraju da biste ušli u zemlju!

Angkor

Jednom, kada ste iskusili sve ovo i uspeli da se nađete unutar granica Kambodže, morate biti spremni na iskušenja raznih vrsta. Prvo je, što ćete se u potrazi za daljim autobuskim prevozom susresti sa omanjom kućom usred prašnjavog puta, za koju će vam lokalci objasniti da je ustvari autobuska stanica, a onda kada konačno posle faze odbijanja i neverice shvatite da je to zaista istina, sledi rivalstvo i okršaj sa ostalim turistima: ko će pre osvojiti sedišta u malobrojnim autobusima kako bi nastavili svoj put do željenog odredišta.

Kada u histeričnoj vrisci na raznim jezicima sveta uspete da se izborite za jedno (nikada do tada tako dragoceno) sedište, kada se motor upali, a vi sa osmehom na licu i kompletnim prtljagom u krilu, usled prevelikog truckanja - shvatite da glavni put, koji povezuje najveće i najprometnije gradove u Kambodži, ustvari i ne postoji. Naime, postoji jedan osmišljen pravac koji bi trebalo da predstavlja magistralu, ali je oformljen u vidu seoskog puta, previše pohaban od korišćenja tako da vozači radije idu izvan njega. Upravo iz razloga što sva vozila dižu nesnosnu prašinu na ovom zemljanom putu, te ćete shvatiti da nošenje maski za lice može biti veoma praktična stvar (iako je do tog momenta izgledalo prilično nejasno zašto je lokalno stanovništvo maskama pokrilo svaki otvor na glavi).

Put koji od granice vodi do Sijem Ripa (Siem Reap), u kome je smešten možda jedan od najlepših gradova antičke civilizacije Angkor, dug je samo 150km, ali usled loših uslova traje oko 5 sati! S obzirom da se put pruža uz naseljena mesta, moguće je posmatranjem meštana, i njihovih skromnih domova (kroz širom otvorena vrata) već otpočeti upoznavanje sa načinom života ovog naroda. Izmorena kroz istoriju ratovima sa okolnim zemljama, suočena sa poražavajućim nacionalnim režimom komunistickih Crvenih Kmerova (koji su '70-ih godina dvadesetog veka na najsvirepije načine ubili oko 25% sopstvene populacije) i danas izložena nerazvijenoj ekonomiji, Kambodža nema šta puno da ponudi svojim žiteljima.

Narod je navikao na vrlo skromne uslove za život, što se zapaža već prilikom prvog pogleda na njihove kuće. Naićićete na porodice u kojima je kompletno domaćinstvo smešteno u prostoriju veličine omanje sobe, u slamnatim kućicama, gde se spava na podu i jede prilično jednostavna hrana u kojoj preovladava pirinač. Oni najsiromašniji poseduju ploveće kuće iliti žive u čamcima i upravo na tom malenom prostoru skladište sve ono što poseduju u životu. Čest je primer da dece u gomili saleću strance i svojim umilnim glasovima i dobro uvežbanim žalosnim izgledom lica traže bar jedan dolar da bi se prehranili ili skupili nešto novca za školske potrepštine. Naravno, kako u svakoj zemlji, tako je i ovde moguće susresti se sa različitim socijalnim statusom, materijalnim prihodima i društvenim ugledom među ljudima.

U predelima koja su atraktivna za turiste, Kambodžani su na vrlo spretan način razradili uslužne sisteme i na taj način omogućili gostima da zadovolje svoje potrebe, a u isti mah obezbedili sebi dobre prihode i bolje uslove za život. Ipak i pored neusklađenosti u socijalnim primanjima, jedno je zajedničko za većinu ljudi u Kambodži: vrlo su prijatni i uvek raspoloženi da komuniciraju sa strancima, da na svaki mogući način olakšaju i učine nam prijatnim boravak u svojoj zemlji.

U odnosu na nevešte pokušaje stanovnika susednih zemalja da sa turistima komuniciraju na engleskom jeziku, stanovništvo Kambodže se ističe dobrim znanjem engleskog jezika, što će vam umnogome olakšati snalaženje po gradovima i organizovanje vremena. Nedavno otkriće nafte i prirodnog gasa ispod vodenih površina Kambodže i komercijalna eksploatacija istih (najavljena za 2011. godinu) predstavlja jednu od mogućih poluga razvitka ove zemlje u budućnosti.

Deo Angkor Tom-a

Putovanje stopama istorije

Ukoliko se u ispitivanje Kambodže uputite sa istoka, tj. iz pravca Tajlanda, prva destinacija koja će vam privući pažnju je grad Sijem Rip. Samo ime nosi istorijsku vrednost za Kambodžane, ukazuje na vekove krvavih borbi protiv velike tajlandske kraljevine i u prevodu znači Poraz Sijama (Sijam – staro ime današnjeg Tajlanda).

Kada su francuski istraživači u XIX veku započeli istraživanje obližnjih hramova, ovo mesto je bilo malena, nerazvijena varošica. Međutim, reafirmacijom i promocijom hramova Angkora, spomenika Kmerske civilizacije iz perioda IX – XIII veka, Sijem Rip postaje popularno odredište za turiste. Upravo iz tog razloga započeli su radovi na izgradnji i osavremenjivanju gradske strukture. Danas, ovaj grad je nosilac prosperiteta na teritoriji cele Kambodže, doprinoseći razvitku ekonomije sa stopom od četiri miliona turista godišnje. U današnje vreme, ime grada postaje prilično zvučno, ističući se modernim hotelima i arhitekturom. Premda, to svakako predstavlja paradoksalnu činjenicu uzevši u obzir da su nedaleko jedni od drugih: oronule, omalene kuće koje nisu snabdevene ni tekućom vodom i raskošni, očaravajući komercijalni turistički objekti.

Iako podlegao uticajima modernizacije, Sijem Rip je uspeo da očuva deo autentičnosti što se oslikava kroz skromne, zavučene ulice, tradiciju, kulturu i duh njegovih stanovnika. Deo zanimljive turističke ponude, čini i izlet do Velikog jezera (Tonle Sap) na južnom obodu grada, koje je ujedno i najveće jezero na tlu južne Azije. Nasuprot sjaju i raskoši u kojoj ste zaštićeni boraveći u nekom od lokalnih hotela, ovde vam je omogućeno suočavanje sa realnim životnim uslovima domaćeg stanovništva. Imaćete priliku da vidite i da se zapitate: kako na jednom tako malom, drvenom, nepokrivenom čamcu prehrani se i preživi četvoročlana porodica.

Da situacija bude još surovija, tu je i nesnosni miris truleži koji se širi kilometrima oko jezera i razbacane gomile smeća svuda naokolo. Iako u prilično neprijatnim okolnostima i vidno teškim uslovima za odrastanje, deca Kambodže neopterećena materijalnim vrednostima, uspevaju da uz osmeh na licu trčkaraju oko vas, da se igraju, dovikuju, zbijaju šale i fotografišu sa turistima (naravno, nakon toga što ste im dali neki dolar u zamenu za voće koje nude). Pored toga što je smeštaj za mnoge plutajuće porodice, Veliko jezero čini divnu scenografiju u kojoj možete posmatrati spektakularan zalazak sunca na nekom od mnogobrojnih brodova, uz voćno osveženje i sveže pripremljene jestive lokalne specijalitete.

Kraj dana možete iskoristiti za obilazak lokalnog marketa, u kome je moguće potrošiti novac na najraznovrsniju robu. U potrazi za klasičnom kupovinom suvenira i krpica, bićete oduševljeni asortimanom, modelima, bojama i naravno neverovatno povoljnim cenama. Za one koji bi pak odabrali „proizvode duhovne kulture“, izbor je takođe vrlo raznolik, a obuhvata istorijske knjige, turističke vodiče, beletristiku, razne dokumentarne filmove po začuđujuće niskim cenama. Još jedan savet, veoma bitan prilikom kupovine na celom azijskom kontinentu: uvek, svuda i u svakoj prilici se cenkajte! Pri tom ne budite snishodljivi, niti grubi, već se pojavite sa osmehom na licu, budite fini i živahnog duha u ophođenju sa prodavcem i sami ćete biti zadivljeni koliko novca ste uspeli da uštedite!

Hram Angkora

Nebeski hramovi kmerskog carstva

Na ovom fantastičnom umetničkom i arhitektonskom ostvarenju, koje zauzima površinu od oko 400 kvadratnih kilometara, živelo je više stanovnika nego u bilo kom evropskom srednjevekovnom gradu. Veličanstvena građevina, po svojoj strukturi i umetničkim rezbarijama, jedna od najatraktivnijih u svetu, nalazi se 6 km severno od Sijam Ripa: Hramovi Angkora (Angkor Wat).

Reč “Angkor“ je preuzeta od reči nagara iz sanskrita i sinonim je za glavni grad. Kmerski kralj Džajavarman II (Yajavarman), u procvatu svoje vladavine, novcem prikupljenim od uspešnog uzgoja pirinča, povoljne trgovine i ovaploćenog znanja iz oblasti hidrologije, započeo je izgradnju prvog hrama 802. godine. Zidanje je trajalo do XIII veka. Hramovi, centar antičke imperije, na svojim fasadama čuvaju duh ondašnjeg vremena i načina života kroz pažljivo izrezbarenu ikonografiju, religiozne simbole i scene iz svakodnevnog života kraljeva na dvoru. Prostrana svetilišta su izgrađena kao spoj raznolikih stilova u umetnosti, arhitekturi i drevnoj filozofiji. Kmeri su verovali u sklad mesečevih i sunčevih mena, te shodno tome prilikom izgradnje su kombinovali mešavinu znanja iz oblasti astronomije i hindu mitologije. Dizajniran na principima matematičke i ritualne harmonije sa univerzumom - Angkor Vat je izgrađen kao kraljevski mauzolej. Pri tome simbolično reprezentuje zemaljski model kosmosa i predstavlja svetilište Hindu boga Višnu-a.

Savršeno simetrično izgrađen, sastoji se od pet kamenih kula od kojih je najviša precizno smešetna u centar i zemaljska je personifikacija mitološke planine Meru, koja je bila dom Hindu bogova. Naokolo su razmeštene četiri manje, pomoćne kule, a ceo kompleks je opasan dugačkim, kamenim zidovima. Izgradnja hrama je trajala 37 godina i završena je u XII veku, i za njegovu konstrukciju upotrebljeno je više kamenja nego za Kafra piramidu u Egiptu.

Na zidinama hrama, sofisticiranim potezima su uklesani likovi iz indijskih mitoloških priča i scene iz čuvenih epskih legendi Mahabharate i Ramajane. Ilustracije obiluju i primerima iz svakodnevnog života na kmerskom dvoru, a među njima najistaknutiji su prikazi apsara (nebeska nimfa koja pleše za bogove, predstavlja ideal ženske lepote i čari; uklesane su na više od 1700 mesta), asura (demon sa božjim moćima, neprijatelj dobrih bogova), naga (drevna višeglava zmija, zaštitnik bogatih, simbol vode). Grad Angkor Tom, prestonica Kmerske carevine, sagrađen je u neposrednoj blizini Angkor Vata. Značajno je veći po površini i u svojoj složenoj strukturi sadrži veliki broj zgrada, kula, kapija, svetilišta, platformi i terasa za javne ceremonije. Raspored je koncipiran na budističkim principima, koji su slični sa hinduističkim idejama, na osnovu kojih je centralni deo univerzuma predstavljen (umesto planine Meru) u formi kule Bayon. Čitav grad je opasan zidinama, ima četiri ulaza, a ispred glavnog su kolosalne kamene figure 108 mitskih bića koje ga čuvaju od napada neprijatelja.

Samo dva veka nakon što je kompletno izgrađen, Angkor je napušten u XV veku i od tog doba značajno opustošen zubom vremena. I nakon pet vekova nemara i pustošenja, nastavlja da u posmatračima izazove zapanjenost svojom veličinom, da probudi divljenje raskoši i lepoti izrezbarenih simbola i izmami pohvale matematičkoj proračunatosti. Iako u vidno zapuštenom stanju, velelepno svetilište je uspelo da sačuva sliku svoje jedinstvene lepote i kulturnog značaja.

Posebnu notu tajnovitosti u ceo ambijent pridodaje i ogromno drveće naraslo na napuštenim zidovima, stepenicama i krovovima, koje je svojim bujnim korenjem progutalo kamena zdanja i učinilo ih još mističnijim i spektakularnijim za posmatrače. Ostaju nedoumice kako je, nakon procvata jedne snažne imperije kao što je kmerska, nakon izuzetnih rezultata u državničkom, ekonomskom i umetničkom smislu, bilo moguće doživeti krah. Neke od pretpostavki koje se nadvijaju nad umovima zamišljenih istraživača ukazuju na naglo opadanje poljoprivredne proizvodnje usled žestokih suša, ili pak na energičan prodor tajlandskog kraljevstva na kambodžansko tlo.

Koji god scenario poraza kmerskog carstva bio, izvesno je da su nivoom svog umetničkog razvoja ostavili očaravajući trag u svetskoj kulturnoj baštini. Zbog značajne kulturno-istorijske uloge i veličanstvenog izgleda Angkor je od 1972. godine, kao kulturni spomenik, pod zaštitom UNESCO-a. Problem sa kojim se danas suočava vlast ove zemlje jeste krađa umetničkih segmenata iz kompleksa hramova, koje sa svojih četiri stotine radnika obezbeđenja, ipak nije dovoljno zaštićeno. Usled izuzetno lošeg ekonomskog nivoa i života ispod linije siromaštva, razvile su se mreže bandi koje organizovano raznose delove svetilišta i dalje ih preprodaju lažnim ljubiteljima umetnosti.

Pnom Pen, asieff/Flickr

Strahote komunističkog režima

Istorija Kambodže u XX veku, u periodu osnaživanja komunizma u drugim delovima sveta, ostala je zapamćena po okrutnim zlodelima koja je sprovodila vlast nad stanovništvom. Nakon petogodišnjeg građanskog rata, aprila 1975. godine Radikali u Kambodži, poznati kao Crveni Kmeri (Khmer Rouge), su preuzeli vlast. Odjednom, bez razumnih objašnjenja doveli su naciju u stanje straha i zavladao je do tada neviđen teror na teritoriji ove zemlje.

Ljudi su proterani iz gradova, ukinut je novac kao sredstvo plaćanja, zatvorene škole, ukinuta privatna svojina i sloboda verosipovesti, a skoro svi su bili prinudno poslati na selo da se bave uzgajanjem hrane. Još jednom u istoriji se komunistička ideja o opštoj dobrobiti i jednakosti svih, ovoga puta pod eufemizmom Demokratska Kampučija (komunističko ime za Kambodžu), pretvorila se u „polje smrti“ za stotine hiljada ljudi.

Totalitarna, rasistička politika grupe intelektualaca pod rukovodstvom Pol Pota dovela je do genocida nad sopstvenim narodom. U tajnom zatvoru Tuol Sleng, čuvenim pod nazivom S -21, zatvoreno je 14.000 žena, muškaraca i dece. Pripadnici režima su na najsvirepije načine lišavali ljude života (da bi neko bio likvidiran bilo je dovoljno da oblik lica „nije odgovarajući“ ili da nosi naočare), čak su i deca bila brutalno zlostavljana do smrti. Za samo četiri godine diktature, u izvitoperenoj ideji da očiste zemlju od političkih neprijatelja, ubijeno je 1,7 miliona ljudi. U cilju svrgavanja vlasti, Vijetnamske trupe su upale na teritoriju Kambodže 1979. godine i od tog perioda su se tokom naredne decenije vodile borbe protiv Crvenih Kmera.

Mir je uspostavljen tek 1991. godine uz pomoć Ujedinjenih Nacija koje su od tada preuzele brigu oko razoružanja i velikog broja izbeglica. Danas je omogućeno razgledanje nekadašneg zatvora S 21 koji se, u skladu sa strahotama odigranim iza njegovih zidova, poredi sa najstrašnijim logorom u Evropi, Aušvicom. Nakon surovih okršaja i velikih stradanja ekonomski, socijalni i politički život zemlje je ostao potpuno uništen.

Od posledica ratnih razaranja Kambodža je i danas u izrazito nepovoljnom stanju sa većinskim procentom siromašnog stanovništva, ali uz napore i finansijsku pomoć razvijenih zemalja radi na obnovi infrastrukture i razvijanju mogućnosti korišćenja kapaciteta sopstvenih resursa. Iako izloženi burnoj istoriji, čestim oružanim okršajima i velikim nedaćama u svojoj prošlosti, stanovnici Kambodže uspeli su da zadrže vedar duh i srdačnost u ophođenju sa drugima.

Zemlja satkana od kontrasta i šarenolikih iskustava iz proteklih vekova, fascinantne građevine koje stoje kao spomenici umetničke prošlosti, narod koji će vas dočekati sa optimizmom i radošću na licu, prijatna klima i tradicija bogata kreativnošću, zasnovana na poštovanju predaka i predanosti kolektivizmu, atmosfera ispunjena prijatnošću i veseljem - jesu samo neki od argumenata koji će vas primamiti da izaberete Kambodžu kao destinaciju za doživljaj nove avanture. Nakon prvog upoznavanja sa ovom zemljom i njenim zgodama, vrlo je verovatno de ćete ostati očarani autentičnim doživljajem i veoma izvesno poželećete da se vratite i nastavite istraživanje kako iskonskog tako i savremenog iskustva koji pruža.

Danas uveliko osiromašena, Kambodža broji oko 14 miliona stanovnika, uglavnom budističke veroispovesti. Glavni grad je Pnom Pen, a konstituisana je kao ustavotvorna monarhija na čelu sa premijerom i kraljem koji ima reprezentativnu ulogu. Valuta je riel, a u čestoj upotrebi je i američki dolar (približna vrednost je oko 4.000 riela za 1 dolar).

Čuveni holivudski par Bred Pit i Anđelina Džoli su usvojili sina iz Kambodže (Medoksa koji sada ima 8 godina), a sagradili su i kuću u istočnom delu zemlje. Velikodušnim donacijama pomažu razvoj zemlje, investirali su i u osnivanje zdravstvenog centra koji snabdeva najugroženija područja neophodnim sanitetskim materijalom i medicinskom negom. Za Kambodžane, par predstavlja “s neba dar“ i sa velikim poštovanjem i radošću pričaju o njima.