Šetnja pomaže u snižavanju krvnog pritiska: Evo kada je najbolje vreme za to

Iako neka istraživanja ukazuju na to da šetnje u kasnim popodnevnim ili večernjim satima mogu doneti nešto veće koristi, stručnjaci naglašavaju da je redovnost važnija od doba dana. Povišen krvni pritisak je jedan od glavnih uzroka srčanih i moždanih udara, ali redovna fizička aktivnost poput hodanja može značajno pomoći u njegovoj kontroli, piše Health.com.

Postoji li najbolje vreme za šetnju?

Krvni pritisak prirodno raste u jutarnjim satima, a uveče se postepeno snižava, objašnjava kardiološkinja dr Tifani S. Di Pjetro. Samo jedna šetnja može sniziti krvni pritisak na nekoliko sati nakon aktivnosti. Upravo zato doba dana u kojem šetate može uticati na to kada će se taj efekat pojaviti.

Neka istraživanja pokazuju da bi šetnja u kasnim popodnevnim ili večernjim satima mogla imati nešto izraženiji efekat. Studija iz 2019. godine pokazala je da je aerobna aktivnost uveče dovela do većeg smanjenja sistolnog pritiska nakon vežbanja u poređenju sa jutarnjim treningom.

Ipak, dr Di Pjetro ističe da rezultati istraživanja nisu jednoznačni i da razlike među pojedincima postoje, ali su najčešće male.

Dr Džejson V. Co, kardiolog sa Univerziteta Stenford, upozorava da intenzivno vežbanje neposredno pred spavanje može narušiti kvalitet sna. "Ako primetite da vam je nakon brze šetnje teže da zaspite, slobodno vežbajte u neko drugo doba dana", kaže. Stručnjaci se slažu da je najbolje vreme za šetnju ono koje možete redovno uklopiti u svoj raspored.

Uticaj kretanja na krvni pritisak

Osim doba dana, niz drugih faktora utiče na to koliko će šetnja sniziti krvni pritisak. Najvažnija je doslednost. "Redovno hodanje tokom nedelja i meseci snižava prosečnu vrednost krvnog pritiska", ističe dr Di Pjetro. Koristi su obično izraženije kod osoba koje u početku imaju viši pritisak.

Ipak, pozitivne efekte mogu umanjiti nezdrave navike poput lošeg sna i hroničnog stresa, koji sami po sebi povisuju krvni pritisak. Veliku ulogu ima i ishrana, naročito prekomeran unos soli, alkohola i masna i nutritivno siromašna hrana.

Važan je i tempo hodanja. Najbolji efekti postižu se brzim hodanjem koje ubrzava rad srca. Dr Di Pjetro ima jednostavan savet: tokom hodanja trebalo bi da možete da razgovarate, ali ne i da pevate. Preporuka Američkog kardiološkog udruženja iznosi najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, što uključuje i brzo hodanje.

Kako hodanje pomaže u snižavanju krvnog pritiska

Visok krvni pritisak nastaje kada sila kojom krv pritiska zidove arterija ostaje povišena duže vreme, čime se dodatno opterećuje srce. Aerobna fizička aktivnost podstiče krvne sudove da proizvode više azot-monoksida, supstance koja pomaže njihovo širenje i snižavanje pritiska, objašnjava dr Co. Hodanje pritom pomaže i u smanjenju nivoa kortizola, hormona stresa, čime krvni sudovi ostaju elastičniji i otporniji.